Plate među pet najnižih u Evropi - Da li domaći radnici zaista više nisu jeftina radna snaga

Protić dodatno pojašnjava da bi indikator relativno skupe radne snage bio taj da investitori koji rade najjednostavnije poslove, vezane za motanje kablova i slično, krenu da odlaze na druga mesta, gde pronalaze povoljnije uslove.

- To nismo primetili da se dešava još uvek. Iz tog ugla ne bih rekao da postoji problem sa ‘skupoćom’, odnosno visokom cenom rada - navodi naš sagovornik.

Još uvek, prema njegovim rečima, ima ljudi koji bi mogli da prihvate posao, ali pitanje je samo za koji novac.

- Ako pogledate zvanične podatke, nama je stopa neaktivnosti još uvek dovoljno visoka, pa bismo mogli da kažemo da i dalje postoje džepovi neiskorišćenog domaćeg radništva - obrazlaže Protić.



- Pitanje je da li se radi o nespremnosti da se radi za neke određene pare ili o kvalifikacionoj strukturi, starosnoj, geografskoj… pa da zbog toga ti džepovi ostaju - kaže Protić.

Ukoliko se fabrike ovde otvaraju uprkos poskupljenju radne snage, to bi onda, prema njegovom mišljenju, značilo da te firme ovde privlači još nešto osim naše cene rada.

- To bi bilo super da je tačno, ali ne vidim da toga ima. Mislim da pojedincima odgovara to što mogu da prave bilateralne dogovore sa njima, umesto da rade na drugim merilima, kao što je pomenuta pravna sigurnost - zaključuje Protić.

I sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović kaže da je upitno šta naša vlast uzima kao merilo.

- Pitanje je šta danas oni podrazumevaju pod jeftinom radnom snagom. Ako poredimo evropske standarde i činjenicu da je za dostojanstven život potrebno mnogo više i da je veliki broj zaposlenih u Srbiji na ivici siromaštva, onda teško da možemo govoriti o tome da više nismo jeftina radna snaga - ukazuje on.

Mihajlović smatra da je potrebno da se zarade izjednače sa potrošačkim korpama.


- Ako gledamo platu ili zaradu u evrima, onda više nismo jeftina radna snaga, ali ako se gleda šta za tu platu može da se kupi, onda smo i dalje jeftina radna snaga i siromašna zemlja - smatra on.

Veselinović ukazuje na problem visokih cena.

- S obzirom da su cene u Srbiji, pre svega, osnovnih životnih namirnica skuplje od većine zemalja u Evropi, onda je činjenica da ljudi jedva preživljavaju - objašnjava on.

Skupoća je, prema njegovim rečima, najveći problem u Srbiji.

- S druge strane, plate i zarade su i dalje među pet najnižih u Evropi, tako da smo mi u suštini i dalje jeftina radna snaga - zaključuje Veselinović.