Batas Bjelić: Gasna elektrana nosi rizike snabdevanja i nepredvidivih troškova

Izgradnja nove elektrane na gas neće Srbiju približiti postizanju klimatskih ciljeva i nosi rizike snabdevanja i nepredvidivih troškova, ocenio je član Upravnog odbora Saveza energetičara Ilija Batas Bjelić.

- Gas će pomoći da dostignemo klimatske ciljeve, kao što će vam klima uređaj pomoći da sprečite klimatske promene - rekao je Batas Bjelić za portal Zelena Srbija novinske agencije Beta.

Iako se u vezi s gasnom elektranom govori o relativno niskim specifičnim investicionim troškovima, visokoj efikasnosti i niskoj ceni gasa, Batas Bjelić ukazuje da je njena isplativost upitna.

- To su dugoročni ugovori u kojima ste vi uvek izloženi rizicima snabdevanja i nepredvidivim troškovima. Pogledajte kako rastu cene grejanja u toplanama koje su uglavnom na gas. Dalje, broj radnih sati koje ove elektrane mogu da ostvare u praksi nije veliki pa time isplativost nije tako dobra kao na papiru - kazao je Batas Bjelić.

On je istakao da su najisplativija rešenja ona kod kojih je investicija prihvatljiva, ali je cena goriva nula, a to su obnovljivi izvori.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ove sedmice tokom Konferencije UN o klimi COP29 u Bakuu rekao da je s predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim razgovarao o izgradnji gasne elektrane kod Niša, čija bi snaga mogla biti jedan gigavat.

- Tu smo čuli i ideju da se gasna elektrana gradi zbog obnovljivih izvora, no to je još jedna nepotrebna zabluda, posebno ako smo već te velike elektrane projektovali kao "samobalansirajuće" - kazao je Batas Bjelić povodom navoda da bi ta elektrana mogla da služi za balansiranje struje dobijene u solarnim elektranama.

Srbija se kao potpisnica Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan obavezala na dostizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine. Izgradnja gasne elektrane, kao i naftovoda o čemu je Vučić takođe razgovarao s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, prema mišljenju Batasa Bjelića nije u skladu sa ciljevima Srbije o dekarbonizaciji energetskog sektora, nego više sa ciljevima daljeg korišćenja fosilnih goriva.

- Ukoliko Srbija sebe vidi kao evropsku državu i jednog dana članicu EU treba da sprovede energetsku tranziciju, da ima održivu energetsku politiku koja se ne zasniva na fosilnim gorivima. Potrebno je dakle u energetiku Srbije uvoditi obnovljive izvore a izvoditi fosilna goriva jer na taj način pokazujemo svest o problemima zavisnosti, zdravlja i klimatskih promena - istakao je Batas Bjelić.

U cilju smanjenja korišćenja fosilnih goriva i obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja električnom energijom, Srbija je počela da razmatra i potencijal za upotrebu nuklearne energije. Iako Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030, sa projekcijama do 2050, u jednom od scenarija razmatra uvođenje nuklearne energije u nacionalni energetski miks kao izvor bazne energije posle 2040, Batas Bjelić ističe da su ispitivanja i razvoj nuklearne energije i dalje zabranjeni u Srbiji.

Međutim, predložene izmene Zakona o energetici predviđaju ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih postrojenja u Srbiji. Batas Bjelić smatra da ideje o mirnodopskoj upotrebi nuklearne energije u Srbiji nisu dovoljno razmotrene od stručne javnosti, a da je to neophodno pre bilo kakvih investicija vremena i novca.

- Generalno, uvek je to tehnologija koja je dostupna samo malom broju država i vi ste od njih potpuno zavisni, a tada su troškovi nepredvidivi. Za razliku od obnovljivih, kod kojih i pored svih tehničkih izazova troškovi jesu predvidivi i podnošljivi - kazao je Batas Bjelić.