Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Dragan Stojić, direktor kompanije "Foodland" - Fokus na kvalitet
Nedelja, 13.05.2012.
20:50
Komentari
(Dragan Stojić)
Kompanija "Foodland" postoji od 1995. godine. U početku se bavila isključivo distribucijom uvozne robe, a od 2005. ušla je i u proizvodnju i uvela brend "bakina tajna2 na tržište Srbije. Proizvodnja je smeštena u Brusu i trenutno se obavlja u uslužnim pogonima, ali je za jun najavljeno otvaranje sopstvene fabrike, u koju će sveukupno biti uloženo 5 mil EUR. Centrala kompanije je u Beogradu, a dva distributivna centra nalaze se u Čačku i u Nišu. Među većim uspesima kompanije su titula Najbolji sok na svetu u 2008. godini za organski sok od šumske jagode "Terra Organica", dodeljena na svetskoj konferenciji sokova World juice innovation u Barseloni, ali pre svega činjenica da, uprkos izazovnim vremenima, svake godine beleži značajan rast prometa i izvoza. O novoj fabrici, poslovnim rezultatima i planovima i tome kako svojim proizvodima "zavesti" i kupce u svetu, razgovarali smo sa Draganom Stojićem, generalnim direktorom.
Šta sve čini proizvodni portfolio "Foodlanda"?
Proizvodni portfolio čine brendovi "Bakina tajna", "Amfissa" i "Terra Organica" koji se proizvode u Srbiji, u proizvodnom pogonu u Brusu. Imamo vrlo širok spektar proizvoda. Od proizvoda od paprike, tu su ajvar, ljutenica, ajvar s patlidžanom, cepkana paprika, paprika filet. Od slatkog programa imamo slatko, pekmeze, džemove, voćne namaze koji su napravljeni 100% od voća i, naravno, sokove 100% voće koji u protekle tri godine beleže ozbiljan rast. Godišnja proizvodnja je oko sedam miliona jedinica "Bakine tajne", "Amfisse" i "Terra Organice". Pre dve godine ušli smo i u proizvodnju trgovačkih robnih marki. Osim brendova koji su proizvodnog karaktera, deo portfolija kompanije "Foodland" se tiče uvoznih brendova. Poslednjih 10 godina zastupamo kompaniju "Pasta Zara" sa italijanskim testeninama "Del Castello" koje su prisutne u svim trgovinskim lancima, zatim su tu špansko "Ybarra" maslinovo ulje i južnokorejski OKF napici od aloe vere. Što se tiče ananasa koji smo ranije uvozili, sada imamo svoj brend "Amfissa fruit" koji za nas rade na Tajlandu.
Koliko su uvozni brendovi danas važan segment poslovanja za kompaniju?
U poslednje četiri godine došlo je do porasta udela proizvodnje u prometu kompanije. Nekada je to bio odnos 60:40% u korist uvoznih proizvoda, a 2011. godina je završena sa odnosom 65:35% u korist proizvodnje i smatramo da će se ekspanzija proizvodnje nastaviti.
Zbog čega ste se odlučili da uđete i u proizvodnju privatnih robnih marki?
To su trendovi koji su sve zastupljeniji u Evropi i u celom svetu, pa ne možemo ni mi na njih da budemo imuni, s obzirom na to da proizvodnja privatne robne marke znači i proširivanje saradnje i stvaranje strateškog partnerstva sa trgovinskim lancima. To je način da ostvarimo potencijale proizvodnih kapaciteta i da kroz povećani obim proizvodnje snizimo njene troškove. Počeli smo sa maslinama i kornišonima, a u poslednjih godinu dana sve više se fokusiramo na premijum segment, gde je marža drugačija nego u segmentu fast mooving proizvoda. Trenutno radimo PL za "Metro", "Dis", "Delhaize" i "Mercator". Finansijski gledano, marža je, kada je PL u pitanju, manja, naravno, nego kada se radi o sopstvenim brendovima, ali odluka je same kompanije da li želi da uđe u taj segment i zaradi koliko može, ili da pusti da to učini neko drugi. S jedne strane je profit, s druge strane partnerstvo, koje kroz određene lance znači i nastup u regionu - prvenstveno mislim na "Mercator" i "Delhaize grupu".
Na sajtu kompanije se navodi da je misija "Foodlanda" proizvodnja zdrave i visokokvalitetne hrane. Šta to konkretno znači - na koji način i gde se proizvode sirovine za vaše proizvode, da li su u pitanju organski proizvodi?
Znači da se u procesu nabavke izuzetno fokusiramo na kvalitet sirovina, koje su domaćeg porekla - 99% sirovina se nabavlja u Srbiji. Najveći deo potiče iz okoline Brusa i Kruševca - prvenstveno mislim na šumske proizvode - divlja borovnica, divlja kupina, šumska jagoda. Deo sirovine otkupljujemo direktno od seljaka, koji svoje proizvode donose u naš pogon, a deo od hladnjača u Srbiji. Posebna pažnja se posvećuje nabavci za brend "Bakina tajna". Ta sirovina jeste organskog porekla, ali nije sertifikovana. Imamo i segment organskog voća i povrća. To radimo sa sertifikovanim proizvođačima, a i nas setifikuju određene insitucije predviđene za to. Imamo BCS-ov sertifikat, jer u suprotnom ne bismo mogli da plasiramo proizvode kao organske ni u Srbiji ni u inostranstvu.
(Dragan Stojić)
Koje još sertifikate imate?
Foodland poseduje engleski BRC sertifikat koji smo dobili 2010. godine, koji podržava i nemački sertifikat IFS. IFS sertifikat je od svojih dobavljača prva u Srbiji tražila Metro grupa. Kako se u okviru BRC-a nalazi i IFS, odlučili smo se za ovaj sertifikat, jer imamo cilj da izvozimo i na tržište Velike Britanije, a oni ne priznaju IFS. Posedujemo i halal sertifikat od prošle godine. Cilj za ovu godinu je da obezbedimo i kosher sertifikat, koji bi nam pomogao kada je u pitanju izvoz ka jevrejskoj zajednici na američkom tržištu.
Na koji način distribuirate svoje proizvode na srpskom tržištu, da li ima mesta za poboljšanja?
U Srbiji radimo distribuciju delom pomoću sopstvenog voznog parka, a delom kroz outsourcing. U toku je analiza kakav bi bio učinak kompletnog outsourcinga transporta. Naši proizvodi su više cenovno pozicionirani, pa troškovi transporta ne učestvuju toliko kao u nekim drugim industrijama, gde je trošak transporta veoma važan činilac cene. Tendencije su takve da kompanije sve više počinju da se bave samo svojim osnovnim poslom, na koji su fokusirane.
Kroz koje maloprodajne kanale se najbolje prodaju vaši proizvodi i koji proizvod je najprodavaniji?
Najveći procenat prodaje u Srbiji, oko 80%, ide kroz hipermarkete i megamarkete velikih trgovinskih lanaca, kao što su "Delhaize", "Mercator", "Metro", "Dis", "Univerexport", "Idea". Što se tiče toga koji proizvod je najprodavaniji, ako pričamo o "Bakinoj tajni", "Domaći ajvar" je lider i kod nas i u inostranstvu. Što se tiče proizvoda od voća, lider je Slatko od šumskih jagoda. To su naši top selleri, proizvodi po kojima se "Foodland" razlikuje od ostalih i kod nas i u svetu.
Kakve rezultate ste zabeležili 2011. godine?
Kompanija "Foodland" je u 2011. godini ostvarila oko 17% veći promet gledano finansijski i komadno u odnosu na 2010. U Srbiji je došlo do porasta od oko 8%, a u izvozu smo ostvarili rast od oko 30%. Profit nije bio na planiranom nivou zbog krize u Srbiji i okruženju i cilja kompanije da proizvodi budu što dostupniji i da iz dela profita finansira cene, kako bismo mogli da zadržimo tendenciju rasta. Promet za 2011. je bio 13 mil EUR.
Kako ocenjujete trenutnu poziciju "Foodlanda" na srpskom tržištu?
"Foodland" je izuzetno stabilna kompanija koja svake godine povećava svoje učešće na tržištu Srbije. O našoj poziciji na tržištu govori i činjenica da smo u svim lancima među top 50-60 dobavljača. Siguran sam da smo u premijum segmentu lideri. U "fast moovingu" smo ušli u borbu sa ozbiljnim kompanijama koje se bave proizvodnjom sličnih proizvoda, kao što su "Centroproizvod", "Zdravo Organic" i "Dijamant".
Recite nam nešto o novoj fabrici koja treba da počne sa radom u maju.
Fabrika, koja je trenutno u izgradnji, nalazi se u okolini Brusa. Prostiraće se na oko 5.000m² sa potencijalnim kapacitetom prerade 5-10 tona voća na godišnjem nivou. U okviru nove fabrike nalaze se proizvodni i magacinski deo, i hladnjača koja može da primi 650 tona robe. Imaćemo, dakle, sopstveni pogon - sve što je potrebno za proizvodnju na jednom mestu. Napustićemo stari pogon u kome smo trenutno pod zakupom. U novom pogonu proizvodiće se brendovi "Bakina tajna" i deo brenda "Amfissa". Masline i kornišoni se trenutno proizvode u drugom pogonu u Svilajncu.
Koliko je u fabriku uloženo i koliko će ova investicija povećati proizvodne kapacitete Foodlanda?
Sveukupno će biti uloženo oko 3 mil EUR, a zajedno sa opremom investicija će iznositi oko 5 mil EUR. Imaćemo mogućnost da praktično dupliramo kapacitete. U poslednje tri godine imamo veliku ekspanziju izvoza, što stvara potrebe za većom proizvodnjom "Bakine tajne". Povećani kapacitet će to i omogućiti u narednom periodu, pa očekujemo porast izvoza.
Na kojim sve inostranim tržištima je "Foodland" prisutan, koji deo proizvodnje se izvozi?
Prisutni smo u više od 20 zemalja. Izvozimo na tržišta Rusije, Kazahstana, Litvanije, Švedske, Fransuske, Nemačke, Kanade, Australije, Amerike, Češke, Rumunije, Mađarske. Noseća tržišta su Rusija, Kanada, Amerika i Australija. Na tim tržištima imamo veliki porast, pogotovo u Rusiji. Imamo i dosta dobar izvoz u Švedsku. U top 10 kupaca su nam i kupci u BiH, Hrvatskoj i Sloveniji. U Crnoj Gori kompanija "Foodland" ima ćerku firmu "Foodland Montenegro" koja postoji duže od 10 godina i koja svake godine beleži sve veći rast. Prošle godine je ostvarila rast od 15%. Izvozimo isključivo "Bakinu tajnu". Od ukupne proizvodnje "Bakine tajne" izveze se oko 50%. U poslednje tri godine imamo veliku ekspanziju izvoza, svake godine nam između 20 i 30% raste izvoz. Za ovu godinu je planiran porast izvoza od oko 40%.
Kako ste ušli na američko tržište?
Mi već pet godina učestvujemo na sajmu Fancy Food u Njujorku. U poslednje dve godine imamo veoma ozbiljnog distributera na američkom tržištu na kom ove godine očekujemo posebno veliku ekspanziju. Odlučili smo se za strategiju da imamo dva ili tri distributera koji će pokriti celo tržište Amerike.
Koliko je značajan sajamski nastup da bi se ušlo na neko tržište?
Mislim da je vrlo značajan, naročito u ostvarivanju prvih kontakata sa distributerima. Naravno, od sajma, tog nekog prvog kontakta (a da li je to pravi kontakt tek se kasnije pokaže), pa dok ne dođe do neke realizacije prođe najmanje godinu, do godinu i po dana. Ali, to je ta inicijalna kapisla koja je neophodna. Mi učestvujemo na Fancy Foody, SIAL-u i na Anugi, to su fokusi što se tiče sajmova. Učestvovali smo i na domaćem sajmu Foodrex, na kome smo takođe ostvarili određene kontakte. Prošle godine smo učestvovali na Culinariji, a prošlog meseca smo bili na sajmu organske hrane Biofach u Nirnbergu.
U kojoj vrsti objekata se prodaje Bakina tajna u inostranstvu?
Na stranim tržištima, u zavisnosti od zemlje, kreće se od TT kanala. Uvek je cilj da se zatim uđe u trgovinske lance, kod ključnih kupaca koji imaju tu moć da obezbede dobar promet i obrt. Trudimo se uvek da nađemo domaćeg distributera koji ima saradnju sa velikim trgovinskim lancima i da iskoristimo njegovu snagu i moć da uđemo u te lance. Naravno, u svetu postoji problem ulistavanja u veće trgovinske lance. To je ogroman trošak, koji se može kretati i do 10.000 EUR po bar kodu, što je dosta veliko opterećenje i za distributera i za proizvođača, ali zajedničkim dogovorima dolazimo do nekog rešenja za ulistavanje.
Čime je "Foodland", po Vašem mišljenju, osvojio potrošače u svetu i koji je put potrebno preći da se stigne do titule najboljeg soka na svetu? Koji je Vaš savet za proizvođače koji se probijaju na svetskom tržištu?
Misija "Foodlanda" je da fokus bude na kvalitetu. Proces nabavke podrazumeva pažljivo biranje sorti voća i povrća koje se otkupljuju, a proces prerade ne radimo na visokim temperaturama, tako da zadržavamo sva hranljiva svojstva koja određene vrste voća i povrća imaju u sebi, a to naš potrošač oseća. Ko jednom proba naš proizvod, uvek mu se vraća. Ono što je važno da bi se stiglo do toga da neki od proizvoda bude proglašen za najbolji na svetu, ili u Srbiji, jeste potpuna posvećenost svih ljudi koji rade u kompaniji, počev od nabavke, do procesa proizvodnje i tehnologa koji se trude da naprave proizvod po svim merilima koja mi definišemo, a koja su stroža nego u svetu. Naša služba razvoja je dosta zahtevna i sam proces uvođenja nekog proizovda, od ideje do trenutka lansiranja, traje minimum godinu dana. Tu su nebrojene degustacije, dorade konzistencije, boje, ukusa, to je nešto što je vrlo važno i čemu posvećujemo mnogo pažnje.
Šta je potrebno učiniti da u Srbiji bude više uspešnih izvoznika prehrambenih proizvoda?
Srbija, dao Bog, bar ima proizvođača hrane. To je ono po čemu se i razlikuje od okolnih zemalja. Kako bi bilo više uspešnih proizvođača hrane, mora da se izradi strategija na nivou cele zemlje, plan za narednih 10 godina, na osnovu koga bi se znalo tačno koji nam je cilj kada je reč o poljoprovredi i prehrambenoj industriji. Ono o čemu mi stalno pričamo je da je potrebna pomoć države u vidu subvencija u izvozu koje se kreću 5-10% i koje bi proizvođačima u Srbiji pomogle da lakše podnesu troškove pristupanja stranim tržištima. Na kraju krajeva, politika države Srbije jeste da se forsira izovz. To je jedini način da povećamo proizvodnju i zaposlimo radnike, a izvozne subvencije već godinu i po dana ne funkcionišu. Koliko mi se čini, fokus je ove godine na neposrednim poljoprivrednim proizvođačima, a manje na prehrambenoj industriji. Cilj Srbije bi trebalo da bude izvoz gotovih proizvoda, a ne samo sirovina. Država bi mogla da pomogne i kroz obezbeđivanje kontakata, sajmove, saradnju sa određenim zemljama kroz privredne komore, poslovne delegacije.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz "Progressive" magazina, mart 2012.)
Foodland d.o.o. Beograd
Delhaize Serbia d.o.o. Beograd
Mercator-S d.o.o Beograd
Metro cash and carry d.o.o. Beograd
PTP DIS Krnjevo
CBASCG d.o.o. Novi Sad
IDEA d.o.o. Beograd
Štampa Sistem doo Beograd
Zdravo Organic d.o.o. Selenča
Dijamant d.o.o. Zrenjanin
Lidl Srbija KD Nova Pazova
Carrefour International France
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije