Australija dobar učitelj za kreativizaciju ekonomije - Kako bi Srbija trebalo da iskoristi potencijale u kreativnoj industriji?

Da je samo kreativna nacija - produktivna nacija moto je kojim su se vodili kreatori nacionalne kulturne politike Australije pod nazivom "Kreativna Australija" koja je objavljena početkom 2013. godine. Australija je zemlja lider u kreativnim industrijama i jedna od prvih država u svetu koja je deo svoje privredne proizvodnje zasnovala na kreativizaciji ekonomije.

Podaci pokazuju da na razvoj kreativne industrije u Australiji nije imala uticaj ni svetska ekonomska kriza. Potrošnja na tržištu zabave i medija je u 2009. godini iznosila 21,8 mil USD, a predviđeno je da će do 2014. godine iznositi 29,9 mil USD. Takođe, raste i broj zaposlenih u kulturnom sektoru, dok je zapažen i rast potrošnje australijskih domaćinstava na proizvode kulturne industrije. Dok je prosečan Australijanac trošio 969 USD godišnje na kulturu, prosek 12 vodećih zemalja sveta bio je 822 USD.

Australijska strateška dokumenta, institucije i javne politike mogu da budu dobar primer i za Srbiju kako bi postala kreativno društvo i da njena ekonomija bude okrenuta ka kreativizaciji. Upravo s tim ciljem je i nastala publikacija "Kreativna Australija - dobar put u kreativno društvo i ekonomiju" koju su priredili prof. dr Gojko Rikalović i mr Hristina Mikić koju je objavila Grupa za kreativnu ekonomiju (GKE) u saradnji sa Ambasadom Australije u Beogradu. Priručnik je prestavljen 31. okotobra u Privrednoj komori Beograda, a 4. novembra i u Leskovcu.

Neđu tekstovima australijskih naučnika koji prestavljaju evaluaciju i strateške korake Australije u ovoj oblasti, objavljen je i rad Dejvida Trozbija - osnivača naučne discipline ekonomika kulture. U publikaciji je predstavljeno i stanje kreativne ekonomije u Srbiji, identifikovani du potencijali i date preporuke za vođenje javnih politika, kaže za "eKapiju" jedan od autora Dejan Molnar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i savetnik GKE.

- Svesni činjenice da sve što počinje sa nivoa centralne državne može da bude sporo i često ne bude prepoznato kao kvalitetno, krenuli smo od lokalnog nivoa. Opštine koje obiluju kulturnim nasleđem i imaju razvijene kreativne industrije treba da budu primer za ostale aktere u Srbiji u ovoj oblasti, a onda i da privuku pažnju kreatora javnih politika da uvedu promene – ističe Molnar.

(Helena Studdert)

Srbija ima potencijala

Australija je u poslednjih 20 godina dosta uradila na razvoju kreativne industrije, posebno filmske, što je doprinelo da ta zemlje godišnje zarađuje 40 milijardi australijskih dolara u oblasti kreativnosti, ističe u razgovoru za "eKapiju" Helena Studdert, ambasadorka Australije u Srbiji.

- Ovo je oblast u kojoj Australija ima puno iskustva. U Srbiji su kreativne industrije na početku razvoja, ali naravno da Srbija ima potencijala i da treba da ih iskoristi. Vi već imate ljude koji rade u kreativnoj industriji, ali je neophodno da se podstakne razvoj tog sektora – objašnjava Studdert.

Naša sagovornica dodaje da u Srbiji najpre treba stvoriti svest kod ljudi o važnosti kreativne industrije, ali i da se pokrene javna debata gde bi ljudi izneli svoje mišljenje kako bi kreirali strategija razvoja te oblasti.

Agencija umesto ministarstva

Da je neophodno u što kraćem roku izvršiti reforma državne uprave u kreativnim industrija i preći na modernije i efikansije modele, smatra i Hristina Mikić izvršna direktorka GKE. Jedan od takvih modela za koji se zalaže Grupa za kreativnu ekonomiju je osnivanje Agencije za razvoj kreativnih industrija koja bi mogla da usledi reformisanjem Ministarstva kulture u kancelariju za kulturu premijera ili predsednika republike, a gde bi se izvršni poslovi delegirali Agenciji.

- Agencija bi trebalo da ima ne samo medijatorsku i savetodavnu ulogu već da obavlja i poslove u vezi sa finansijskim posredovanjem, da pruža stručnu podršku u kreiranju javne politike u kreativnim industrijama. Ovo telo mora biti nezavisno u procesima odlučivanja i određivanja finansijskih prioriteta. Osnovni cilj Agencije za kreativne industrije je da doprinese usvajanju i ostvarivanju različitih mera za podsticanje i razvoj partnerstva, filantropije i podrške umetnostima, kako kroz zajedničke akcije privatnog i javnog sektora, mešovite fondove, tako i kroz poboljšanje poreskog ambijenta za investiranje u kreativni sektor, kao i pojednostavljivanju administrativnih procedura za pristup javnim sredstvima namenjenim finansiranju projekata u kulturi i kreativnim industrijama - tvrdi Mikić.

Kako ističe naša sagovornica, Agencija za kreativne industrije bi funkcionisala kao javno-privatno partnerstvo. Istovremeno, agencija može biti od velikog značaja za proces evropskih integracija Srbije i neophodno uvažavanje direktiva EU u oblasti kreativnog sektora.

- Danas je trend da se Ministarstva kulture pretvaraju iz glomaznih birokratizovanih struktura u kancelarije za kulturu i umetnost pri kabinetima premijera ili predsednika države. U našoj zemlji transformisanje ministarsva kulture u kancelariju za umetnost, donelo bi uštedu u administrativnim troškovima oko 2 mil EUR (koliko iznosi dvogodišnji prosek sredstava za konkurse), a pridodavanje sredstava od državnih manifestacija (kao što je npr. Milanski edikt koji je u 2013. godini koštao 2,4 mil EUR) činila bi solidan fond za finansiranje kreativne produkcije - kaže Mikić i dodaje da se pokazalo da agencije mnogo bolje od minstarstva mogu da mobilišu međunarodne fondove za razvoj kretivnih industrija koji od 3 do 5 puta premašuju godišnje državne budžete za kreativne industrije.

Da je opravdano ulagati u kreativnu industriju u Srbiji, pokazuje i podataka da zaposleni u ovom sektoru čine 4,5% ukupne zaposlenosti, a najvećim procenat njih su mladi visokoobrazovani ljudi. Da Srbija ima značajan potencijal govori u prilog i činjenica da 8,7% "kreativnih" preduzeća učestvuje u ukupnom broju preduzeća, ali problem je što su ona atomizirana i što se sve aktivnosti sprovode ad hoc, saglasni su naši sagovornici.

I.M.