Srbiji hitno treba baza podataka o klizištima
Izvor: Tanjug
Sreda, 23.04.2014.
12:23
Komentari
U Srbiji bi trebalo što pre napraviti bazu podataka o klizištima i mogućnostima njihovog saniranja, kako bi se sprečile velike štete od prirodnih nepogoda, izjavio je danas generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović.
- CIP ima odgovarajuće stručnjake koji se bave klizištima i spreman je da učestvuje u tom poslu - rekao je Ignjatović Tanjugu i naglasio da je još pre desetak godina prvi put tražio da se napravi baza podataka i nudio tim ljudi koji to mogu da obave.
Po pitanju trenutnih poplava u Srbiji i aktiviranju klizišta, Ignjatović je kazao da CIP može da pomogne bilo kom području u Srbiji koje ima tih problema, i da je i do sada pomagao radeći bez naplate projekte za saniranje posledica elementarnih nepogoda i njihovo sprečavanje. Prema njegovim rečima, Srbija ne vodi dovoljno računa o sprečavanju šteta od prirodnih nepogoda - klizišta, poplava, odrona, sipara, zemljotresa...
Obilne kiše, rekao je, ne mogu da se spreče, ali se moraju zaštititi infrastruktura i stambeni objekti, a naročito oni stariji koji nisu dovoljno duboko fundirani na padinama.
- Nudio sam još 2004. godine Vladi Srbije da uradimo bazu klizišta, da vidimo koja su i da li mogu racionalno da se saniraju. Tako bismo znali i gde mogu da se grade infrastrukturni objekti - putevi, pruge i mostovi - naveo je on.
Ignjatović je kazao da bi država trebalo da izdvoji sredstva da se provede istraživanje klizišta i da je ranije svoj program dao Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije, ali da se nažalost u Srbiji nesreće brzo zaboravljaju i stalno ponavljaju. Korita reka su neočišćena i zatrpana smetlištima i otpadnim materijalima i kada bi se redovno čistila ne bi bila tolika šteta, istakao je generalni direktor CIP-a.
On je podsetio da se u Srbiji nalazi jedno od najstarijih klizišta u Evropi, u selu Duboko, između Umke i Obrenovca.
Ignjatović je rekao da se na autoputu Beograd-Niš nalaze tri klizišta - Begaljičko brdo, kod "Laste" u Beogradu i kod Ražnja.
CIP je rešio problem 2005. kod Trstenika, podsetio je, gde je u selu Bogdanje bilo veliko klizište. Ljudi iz institita su obavili istražne radove, izradili projektnu dokumentaciju i predložili da se preseli celo selo, jer sanacija na tom području nije bila isplativa. CIP je projektovao i branu u Trgovištu, koja je napravljena posle poplava 2010. godine i pomagao u saniranju šteta posle zemljotresa u Kraljevu.
- CIP ima odgovarajuće stručnjake koji se bave klizištima i spreman je da učestvuje u tom poslu - rekao je Ignjatović Tanjugu i naglasio da je još pre desetak godina prvi put tražio da se napravi baza podataka i nudio tim ljudi koji to mogu da obave.
Po pitanju trenutnih poplava u Srbiji i aktiviranju klizišta, Ignjatović je kazao da CIP može da pomogne bilo kom području u Srbiji koje ima tih problema, i da je i do sada pomagao radeći bez naplate projekte za saniranje posledica elementarnih nepogoda i njihovo sprečavanje. Prema njegovim rečima, Srbija ne vodi dovoljno računa o sprečavanju šteta od prirodnih nepogoda - klizišta, poplava, odrona, sipara, zemljotresa...
Obilne kiše, rekao je, ne mogu da se spreče, ali se moraju zaštititi infrastruktura i stambeni objekti, a naročito oni stariji koji nisu dovoljno duboko fundirani na padinama.
- Nudio sam još 2004. godine Vladi Srbije da uradimo bazu klizišta, da vidimo koja su i da li mogu racionalno da se saniraju. Tako bismo znali i gde mogu da se grade infrastrukturni objekti - putevi, pruge i mostovi - naveo je on.
Ignjatović je kazao da bi država trebalo da izdvoji sredstva da se provede istraživanje klizišta i da je ranije svoj program dao Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije, ali da se nažalost u Srbiji nesreće brzo zaboravljaju i stalno ponavljaju. Korita reka su neočišćena i zatrpana smetlištima i otpadnim materijalima i kada bi se redovno čistila ne bi bila tolika šteta, istakao je generalni direktor CIP-a.
On je podsetio da se u Srbiji nalazi jedno od najstarijih klizišta u Evropi, u selu Duboko, između Umke i Obrenovca.
Ignjatović je rekao da se na autoputu Beograd-Niš nalaze tri klizišta - Begaljičko brdo, kod "Laste" u Beogradu i kod Ražnja.
CIP je rešio problem 2005. kod Trstenika, podsetio je, gde je u selu Bogdanje bilo veliko klizište. Ljudi iz institita su obavili istražne radove, izradili projektnu dokumentaciju i predložili da se preseli celo selo, jer sanacija na tom području nije bila isplativa. CIP je projektovao i branu u Trgovištu, koja je napravljena posle poplava 2010. godine i pomagao u saniranju šteta posle zemljotresa u Kraljevu.
Tagovi:
Milutin Ignjatović
klizišta
klizište
baza klizišta
poplave
poplava
odron
odroni
sipari
zemljotresi
MUP
Duboko
klizište Duboko
klizište Umka
klizište Obrenovac
Begaljičko brdo
Ražanj
Bogdanje
zemljotres Kraljevo
Umka
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.