Polovina lažnih lekova prodaje se putem interneta - Promet falsifikovanih medikamenata u Srbiji oko 10 mil EUR
Svetska zdravstvena organizacija (STO) definiše falsifikovanje lekova kao "namerno i prevarom pogrešno obeležavanje gotovih lekova ili sastojaka koji se koriste u njihovoj proizvodnji u smislu identiteta, sastava i/ili porekla".
Dragan Stevanović, savetnik u PKS, objasnio je da postoji četiri vrste lažnih lekova. Jedna vrsta su lekovi koji imaju isti sastav kao original, ali su falsifikat. Takođe, postoje i falsifikati koji sadrže aktivnu suptancu u nedozvoljenim količinama, koje može biti više ili manje od dozvoljene. Postoje i lažni lekovi koji uopšte ne sadrže aktivnu supstancu, ali i oni koji sadrže opasne materije koje mogu ugroziti život ljudi. U falsifikatima opasnim po život pacijenta, mogu se naći i supstance poput otrova za pacove, talka, krede, a da se kao boja i fina glazura koristi boja za puteve, asfalt.
Istraživanja su pokazala da na globalnom nivou 32% falsifikovanih lekova ne sadrži aktivnu supstancu neophodnu da bi terapija bila uspešna, 40% ima pogrešne količine, a čak 8,5% sadrži ozbiljne toksine koji mogu ugroziti život. U Srbiji do sada nije zabeležen ni jedan slučaj falsifikovanog leka koji može da izazove smrt pacijenta.
- Ljudi kupuju falsifikate najčešće zbog deficita tog medikamenta na tržištu, ali i zbog nemogućnost da plate tržišnu cenu - dodao je Stevanović dodajući da lekove treba kupovati samo u apotekama.
- Treba apelovati na pacijente da lekove kupuju samo u licenciranim apotekama, a ne na pijacama ili nekim drugim nelegalnim kanalima. Uvođenjem reda na tržište lekova uspostavljanjem legalnih tokova, biće unapređena zdravstvena zaštita i bezbednost ljudi, al i prihodi budžetu - istakao je Stevanović.
Lekovi dolaze iz Kine, Indije i Pakistana
Raša Ristivojević, potpredsednik PKS, je istako da je globalni promet falsifikovanih lekova u proteklih nekolikog godina iznosio je 75 mlrd USD, a na srpskom tržištu dostigao je 10 mil EUR.
Trgovina lažnim lekovima je 25% rentabilnija nego trgovina drogom, istako je šef jedinice za zaštitu intelektualne svojine MUP-a Srbije, Mikailo Tijanić. Prema njegovim rečima, najveći deo falsifikovanih lekova na naše tržište dolazi iz Indije, Kine i Pakistana. On je dodao da se najviše falsifikuju lekovi za potenciju, hronične bolesti, pritisak i dijabetes, kao i medikamenti za rak i druga teška oboljenja.
Tijanić je istakao da je Srbija prošle godine učetvovala i u najvećoj akciji u borbi protiv kupovine falsifikovanih lekova i neregistrovanih lekova PANGEA, kojom je osim svetskih institucija za kontrolu lekova, koordinirao i Interpol. U akciji koja je sprovedena u 99 zemalja, ustanovljeno je da je najmanje 50% lekova koji se prodaju putem interneta - falsifikovano.
- Falsifikovanje lekova rasprostranjena je ne samo u Srbiji, već u svim zemljama sveta. Neophodna je neka vrsta samozaštite, edukovati ljude da kupuju samo putem označenih internet sajtova, označenih internet apoteka - naglašava Tijanić.
U prevazilaženju problema, kako kaže, neophodna je zajednička akcija MUP-a, ministarstava zdravlja, trgovine, finansija, kako bi se smanjio procenat udela falsifikovanih lekova u ukupnom prometu.
Novi zakon do kraja godine
Mira Kontić iz Ministarstva zdravlja Srbije istakla je da je sada na snazi zakon iz 2010. godine i najavila da očekuje da do kraja godine bude usvojen novi zakon o lekovima i medicinskim sredstvima koji će biti usklađen sa standardima EU i koji će regulisati i ovu oblast.
Sistemskom akcijom suzbijanja nelegalnog tržišta lekova bi se zaštitilo javno zdravlje građana, ali i prihodi budžeta, zaključak je prošlonedeljne konferencije.
Slabija kontrola
Kako je nedavno preneo "France-Presse", u zajedničkom izveštaju Svetske carinske organizacije i Instituta koji se bavi otkrivanjem lažnih lekova, za samo devet dana carinske kontrole 15 afričkih luka zaplenjeno je 113 miliona falsifikovanih lekova. U okviru kontrole pregledano je 290 kontejnera lekova i u 40% njih pronađeni su falsifikovani lekovi, među kojima je bilo anelgetika, antibiotika, medikamenata protiv upala i teberkuloze. Švercom lekova bave se male kriminalne grupe ali i organizovani kriminalni lanci.
Ovaj vid trgovine donosi daleko veću zaradu nego prodaja droge - 1.000 uloženih dolara u šverc droge donosi 20.000 USD, dok se na na isti ulog u šverc lekova zaradi od 200.000 do 500.000 USD. Kontrola šverca lekova je daleko slabija od šverca droge, a kazne su gotovo simbolične, navedeno je u tom izveštaju.
I. M.