NavMenu

Polovina lažnih lekova prodaje se putem interneta - Promet falsifikovanih medikamenata u Srbiji oko 10 mil EUR

Izvor: eKapija Ponedeljak, 29.09.2014. 12:43
Komentari
Podeli

(Foto: Ivana Vuksa)
Na tržištu Srbije oko 10% lekova je falsifikovano, a u zemljama u razvoju čak 30%. Gotovo polovina lažnih medikamenata se prodaje putem interneta, ali i preko oglasa, poručeno je na konferenciji "Značaj kvaliteta medicinskih proizvoda za javno zdravlje i borba protiv falsifikata medicinskih proizvoda u Srbiji", održanoj prošle nedelje u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Svetska zdravstvena organizacija (STO) definiše falsifikovanje lekova kao "namerno i prevarom pogrešno obeležavanje gotovih lekova ili sastojaka koji se koriste u njihovoj proizvodnji u smislu identiteta, sastava i/ili porekla".

Dragan Stevanović, savetnik u PKS, objasnio je da postoji četiri vrste lažnih lekova. Jedna vrsta su lekovi koji imaju isti sastav kao original, ali su falsifikat. Takođe, postoje i falsifikati koji sadrže aktivnu suptancu u nedozvoljenim količinama, koje može biti više ili manje od dozvoljene. Postoje i lažni lekovi koji uopšte ne sadrže aktivnu supstancu, ali i oni koji sadrže opasne materije koje mogu ugroziti život ljudi. U falsifikatima opasnim po život pacijenta, mogu se naći i supstance poput otrova za pacove, talka, krede, a da se kao boja i fina glazura koristi boja za puteve, asfalt.

Istraživanja su pokazala da na globalnom nivou 32% falsifikovanih lekova ne sadrži aktivnu supstancu neophodnu da bi terapija bila uspešna, 40% ima pogrešne količine, a čak 8,5% sadrži ozbiljne toksine koji mogu ugroziti život. U Srbiji do sada nije zabeležen ni jedan slučaj falsifikovanog leka koji može da izazove smrt pacijenta.

- Ljudi kupuju falsifikate najčešće zbog deficita tog medikamenta na tržištu, ali i zbog nemogućnost da plate tržišnu cenu - dodao je Stevanović dodajući da lekove treba kupovati samo u apotekama.

- Treba apelovati na pacijente da lekove kupuju samo u licenciranim apotekama, a ne na pijacama ili nekim drugim nelegalnim kanalima. Uvođenjem reda na tržište lekova uspostavljanjem legalnih tokova, biće unapređena zdravstvena zaštita i bezbednost ljudi, al i prihodi budžetu - istakao je Stevanović.

(Foto: Ivana Vuksa)
Falsifikovan lek je napravljen tako da podseća na original i običnom čoveku je teško da ga razlikuje, ali je preporuka učesnika konferencije da se prilikom otvaranja proveri da li je sadržaj kutuje istog oblika, veličine, boje...

Lekovi dolaze iz Kine, Indije i Pakistana

Raša Ristivojević, potpredsednik PKS, je istako da je globalni promet falsifikovanih lekova u proteklih nekolikog godina iznosio je 75 mlrd USD, a na srpskom tržištu dostigao je 10 mil EUR.

Trgovina lažnim lekovima je 25% rentabilnija nego trgovina drogom, istako je šef jedinice za zaštitu intelektualne svojine MUP-a Srbije, Mikailo Tijanić. Prema njegovim rečima, najveći deo falsifikovanih lekova na naše tržište dolazi iz Indije, Kine i Pakistana. On je dodao da se najviše falsifikuju lekovi za potenciju, hronične bolesti, pritisak i dijabetes, kao i medikamenti za rak i druga teška oboljenja.

Tijanić je istakao da je Srbija prošle godine učetvovala i u najvećoj akciji u borbi protiv kupovine falsifikovanih lekova i neregistrovanih lekova PANGEA, kojom je osim svetskih institucija za kontrolu lekova, koordinirao i Interpol. U akciji koja je sprovedena u 99 zemalja, ustanovljeno je da je najmanje 50% lekova koji se prodaju putem interneta - falsifikovano.

- Falsifikovanje lekova rasprostranjena je ne samo u Srbiji, već u svim zemljama sveta. Neophodna je neka vrsta samozaštite, edukovati ljude da kupuju samo putem označenih internet sajtova, označenih internet apoteka - naglašava Tijanić.

U prevazilaženju problema, kako kaže, neophodna je zajednička akcija MUP-a, ministarstava zdravlja, trgovine, finansija, kako bi se smanjio procenat udela falsifikovanih lekova u ukupnom prometu.

Novi zakon do kraja godine

Mira Kontić iz Ministarstva zdravlja Srbije istakla je da je sada na snazi zakon iz 2010. godine i najavila da očekuje da do kraja godine bude usvojen novi zakon o lekovima i medicinskim sredstvima koji će biti usklađen sa standardima EU i koji će regulisati i ovu oblast.

Sistemskom akcijom suzbijanja nelegalnog tržišta lekova bi se zaštitilo javno zdravlje građana, ali i prihodi budžeta, zaključak je prošlonedeljne konferencije.

Slabija kontrola

Kako je nedavno preneo "France-Presse", u zajedničkom izveštaju Svetske carinske organizacije i Instituta koji se bavi otkrivanjem lažnih lekova, za samo devet dana carinske kontrole 15 afričkih luka zaplenjeno je 113 miliona falsifikovanih lekova. U okviru kontrole pregledano je 290 kontejnera lekova i u 40% njih pronađeni su falsifikovani lekovi, među kojima je bilo anelgetika, antibiotika, medikamenata protiv upala i teberkuloze. Švercom lekova bave se male kriminalne grupe ali i organizovani kriminalni lanci.

Ovaj vid trgovine donosi daleko veću zaradu nego prodaja droge - 1.000 uloženih dolara u šverc droge donosi 20.000 USD, dok se na na isti ulog u šverc lekova zaradi od 200.000 do 500.000 USD. Kontrola šverca lekova je daleko slabija od šverca droge, a kazne su gotovo simbolične, navedeno je u tom izveštaju.

I. M.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.