Kako će ratni sukob u Ukrajini uticati na srpsku ekonomiju - Biće energenata, treba voditi računa o rezervama hrane

- Ako se sukob brzo završi, možemo očekivati da stvari što se tiče ekonomije brzo dođu na svoje. Neće se dozvoliti da cene energenata odu enormno preko granice, neće to dati ni sami Rusi, jer moraju i oni nekome da ih prodaju, šta će inače s njima. Mada bi se zid za ruske energente nekima i isplatio, Amerikancima na primer, da ulete na evropsko tržište, ali je pitanje koliko bi se to isplatilo Evropljanima i koliko dugo bi oni bili spremni da plaćaju gas i naftu mnogo više nego do sada – kaže ekonomista Aleksandar Stevanović, podsećajući da su alternativni izvori energije skupi i nepouzdani i da je problem što niko još nije smislio kako da skladišti tu struju.

Što se tiče Srbije, smatra Stevanović, ako dođe do još žešćeg sukoba, "bojim se da nećemo više moći da sedimo na dve ekonomske stolice":

- Ukoliko ovo potraje, nama bi moglo da se saopšti da možemo da biramo između pristupa evropskom tržištu i ruskih, relativno povoljnih energenata. Tu ne bi bilo teško doneti ekonomski dobru odluku, mada nam ne bi prijala, jer bismo imali skuplje energente i neke naše regionalne politike bi pale u vodu. Ali mi 90% trgovine i investicija imamo sa EU i Ceftom i ako bi nam neko napravio problem sa 90% izvoza, bojim se da bismo morali energente negde skuplje kupovati, tu je računica jasna šta je isplativije.

On upozorava i da će svaki potres ove vrste u prvo vreme podići i cene sirovina, u čemu će "pomoći" i špekulanti kako bi zaradili na rastu cena sirovina, ali kada je reč o inflaciji, smatra da je sukob u Ukrajini neće dodatno pogoršati.

- Inflacija je monetarni problem i ona ima veze s nekontrolisanim štampanjem novca, to nema nikakve veze s ratom. Porast cena sirovina i energenata dovešće do rasta inflacije, ali to nije ona koju meri statistika, ona meri baznu inflaciju, a ovo bi bio jedan privremeni poremećaj na tržištu i tu je reč o opštem rastu cena, cene bi se u nekom momentu vratile na pređašnji nivo kada bi se situacija stabilizovala – ocenjuje naš sagovornik.

I Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, kaže da je skok cena nafte i prirodnog gasa očekivana reakcija na sukob koji u Evropi nije viđen od Drugog svetskog rata, jer berze i cene nafte, pa i gasa, reaguju poskupljenjem i na manje ozbiljne situacije nego što je ova.

- Ipak ne verujem da će biti problema u globalnom snabdevanju sirovom naftom. Pošto je i inače, već nekoliko meseci unazad bilo pokušaja sa cena snizi ispod 80 USD po barelu, verujem da će sada proraditi mehanizmi OPEK-a i zemalja koje su veliki proizvođači nafte, a u koje spadaju i SAD i Rusija, da se postigne dogovor oko toga jer nikome od njih ne odgovaraju ekstremne cene nafte za kojom će onda, ako bude preskupa biti manja potražnja – navodi Putnikovićeva.

Govoreći o gasu, ona smatra da Evropa koja troši 40 odsto ruskog gasa neće reći "mi sada zbog ovoga nećemo da kupujemo ruski gas".

- Iako je nova nemačka vlada pod velikim uticajem Vašingtona, pitanje je sada da li će nastaviti tu političku priču sa SAD ili će poslušati svoju privredu, s obzirom da su i nemačke kompanije u biznisu sa Rusijom i ruskim firmama, ne samo oko Severnog toka 2 nego i u drugim poslovima vezanim i za energetiku i za neke druge oblasti ekonomije – kaže sagovornica eKapije.

Kada je reč o Srbiji, ističe da mi gas srećom ne dobijamo ni preko Ukrajine ni preko Severnog toka 1, a preko Turske ne bi trebalo da bude problema, jer je Erdogan već rekao da se neće opredeljivati ni za rusku ni za ukrajinsku stranu.

- Dakle mi ne bi trebalo da imamo problema sa snabdevanjem, a evenetualno bi problem mogla da bude cena, ali do juna verujem da će se sve to regulisati – ocenila je Putnikovićeva.

Ona je podsetila i da je, iako za sada nema najava da će posle nafte i gasa poskupeti i struja, sve to uzročno-posledično povezano, ali da je dobra stvar što je kraj februara i što imamo već prolećne temperature i pa će i EPS uvoziti manje količine struje.

- Ostaje još samo da počne da se topi sneg pa da imamo i veću proizvodnju iz hidroelektrana – zaključila je Jelica Putniković.

"Miran" što se tiče situacije sa energentima u Srbiji je i strčnjak za gas Vojislav Vuletić.

- Imamo fin ugovor s Rusima, imamo Balkanski tok i i nafte i gasa u dovoljnim količinama, a autonomni smo i proizvodimo struju iz sopstvenog uglja, tako da za nas sa te strane neće biti problema – poručuje Vuletić.

A prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, nova potencijalna ekonomska kriza u svetu koju otvara ratni sukob u Ukrajini neće imati poseban uticaj ni na srpsku poljoprivredu.

- Iako su i Rusija i Ukrajina veliki poljoprivredni izvoznici, to na nas neće uticati, jer mi ne uvozimo ni pšenicu, ni kukuruz. Narotiv, mi smo izvoznici i recimo i soju izvozimo u Rusiju, kao i voće i povrće, i tu bi jedino moglo da dođe do dodatnih problema u lancima snabdevanja i transportu ako ovo potraje – ukazao je Prostran.

Na pitanje kako će se ovo odraziti na cene mineralnih đubriva koje poljoprivrednicima u Srbiji već neko vreme prave problem, on podseća da, iako je Rusija veliki izvoznik veštačkog đubriva, oni imaju zabranu izvoza do 1. aprila pa ga mi od njih trenutno i ne uvozimo.

- Ali rat će definitivno povećati globalne cene mineralnih đubriva – ocenjuje Porostran i dodaje da se još jednom pokazuje kolika je greška bila što smo "kroz privatizaciju upropastili svojih sedam fabrika za proizvodnju mineralnih đubriva".

Međutim, ono o čemu bi Srbija kao agrarna zemlja, po njegovim rečima morala da povede računa u ovoj situaciji, jesu bilansi hrane:

- Srbija ima dovoljno sopstvene hrane, ali treba robne rezerve dodatno ojačati, ići na tromesečne zalihe za više proizvoda, a takođe i i voditi računa o odlivu, odnosno o izvozu velikih količina pšenice i kukuruza, jer bi zbog trenutne situacije, uz više cene izvoz mogao da postane veoma stimulativan, što nam ne bi odgovaralo ne samo zbog rata, već i globalno nepovoljne situacije u kojoj su cene hrane već otišle gore.

- Mi već imamo 700.000 ha pod pšenicom, ali moramo se racionalno odnositi prema svojim prehrambenim bilansima, moramo da ih pratimo. Mi smo krize i ratove iskusili i treba se samo prisetiti kako funkcionišu tržišta u uslovima zatvaranja i sankcija – upozorava Prostran za eKapiju.