Dragan Simović, osnivač jednog od najvećih proizvođača alkoholnih pića u Srbiji i brenda Zlatibor voda
OD LIVADE DO BRENDA
Osnivač jednog od najvećih proizvođača alkoholnih pića u Srbiji od prošle godine radi na stvaranju još jednog brenda – Zlatibor vode
Svaki biznis koji je počeo vukao ga je sve dealje, ali ono što je zajedničko svim njegovim brendovima jeste neosporan kvalitet
Kompanija Simex iz Subotice, proizvođač rakija i drugih žestokih alkoholnih pića, osnovana je 1991. godine kao posrednik u prodaji alkohola da bi danas bila grupacija koju osim matične kompanije čine i hladnjača Higlo Horgoš, Zlatibor voda i Simex turizam i ugostiteljstvo. Na čelu ove moćne grupacije nalazi se uspešni subotički biznismen rođen u Sremskoj Mitrovici.
Kako to obično i bude, Dragan Simović je prste u ekonomiju upleo slučajno. Saobraćajna nezgoda tek nekoliko dana pred polaganje prijemnog na Fakultetu fizičke kulture, omogućila mu je, što će se pokazati mnogo godina kasnije, da „nesrećnim slučajem“ upiše ekonomiju u Subotici. Ovaj četrdesetjednogodišnji nesuđeni sportista sada, dvadesetak godina kasnije, vlasnik je, možemo slobodno reći, poslovnog carstva, a sa svojim kumom-partnerom Željkom Kneževićom suvlasnik Vinarije Čoka, Alpisa iz Kovina i Super televizije. Njegova poslednja investicija, teška oko osam miliona evra i najmlađa članica Grupacije Simex, jeste fabrika Zlatibor voda sa hotelom na ovoj planini i dva ribnjaka pastrmki.
Fabrika Zlatibor vode
Proizvodi – lideri
Industrija alkohola u zemlji Srbiji nadaleko poznatoj po ljubiteljima dobre kapljice, lako je pronašla svoj put ka kupcima. A kada su u pitanju kvalitetni proizvodi brzo su i okolne zemlje poželele da uvezu deo toga. Ipak, u devedesetim, kada je Simović tek ulazio u ozbiljan poslovni milje, nije bilo jednostavno odmah napraviti proboj. On se seća početka rada Simexa i kaže da se okuražio za sopstvenu proizvodnju tek tri-četiri godine nakon osnivanja. U periodu od 1991. do 1994. godine Simex je posredovao u kupovini i distribuciji alkoholnih pića na već ustaljenim stazama ka komšijama. Onda su počeli sa sopstvenom proizvodnjom koja je danas dostigla tri miliona jedinica godišnje i izvoz od pola miliona evra. Simex je drugi veliki proizvođač žestokih alkoholnih pića u Srbiji koji poseduje HACCP sertifikat kvaliteta.
Usledila je partnerska kupovina tada potpuno oronule Vinarije Čoka.
„Čoku smo 2000. godine zatekli u stečaju, bez litre vina i sa svega sedam radnika. Proizvodnja je bila potpuno uništena. Sada je tamo zaposleno 200 radnika sa raspoloživih 700 hektara pod vinogradima i najsavremenijom opremom za proizvodnju. Godišnje proizvedemo sedam miliona jedinica, a izvozimo u vrednosti od 1,5 miliona evra u dvadesetak zemalja Evrope. Proizvodi lideri su „ždrepčeva krv“ i „sangrija“. Po broju prodatih litara Čoka je vodeća vinarija u Srbiji“, ne krije veliki uspeh Simović.
Nesumnjivo je da je svaki od početih biznisa vrtoglavo rastao nezavisno jedan od drugog. Simex je ustalio svog lidera među proizvodima – „viljamovku“. Higlo Horgoš postala je najveća hladnjača u bivšoj Jugosalviji i lider u proizvodnji smrznute hrane, Vrenje je jedan od dva proizvođača kvasca u Srbiji, dok je TV Super prva televizija koja je dobila vojvođansku frekvenciju... Lideri u rastu i kvalitetu ovde se ne zaustavljaju.
Put vode kao put biznisa
„Ideju o otvaranju fabrike vode dobio sam gledajući ribnjak sa pastrmkama koji se nalazi u blizini. Poznato je da pastrmke vole isključivo čistu vodu bogatu kiseonikom, što su rezultati ispitivanja uzoraka i pokazali. Selo Gostilje na obroncima Zlatibora gde se nalazi izvor Zlatibor vode poznato je po netaknutoj, nezagađenoj prirodi. U krugu od 50 km ne postoji nijedan zagađivač. Kada sam to video došao sam na ideju kupovine hotela i ribnjaka“, počinje priču Simović o svom najmlađem biznis-projektu.
Sva istraživanja pokazuju da biznis sa vodom ima budućnost. Flaširana voda već uveliko ima svoje tržište i u Srbiji gde je konačno, doduše teško, stvorena navika ljudi da kupuju pijaću vodu. Oni sa dobrim osećajem za biznis brzo su prepoznali ovu mogućnost i iskoristili činjenicu da je Srbija po zalihama vode na 47. mestu od 198 zemalja u svetu. Tako sada već postoji oko 20 fabrika vode, a Simovićeva procena je da na tržištu ima mesta za tek desetak proizvođača. To znači da je Zlatibor voda, kada se pojavila juna 2006. godine u startu zatekla jaku konkurenciju sa kojom će morati da se izbori. Za sada joj to veoma dobro ide s obzirom na to da je posle 13 meseci rada, prema istraživanjima, zauzela sedmo mesto među srpskim vodama. Kako Simović ističe, najveća zasluga za takav uspeh je u visokom kvalitetu vode koja je bogata kiseonikom, a siromašna natrijumom, što je, kako tvrde stručnjaci, idealna kombinacija. Plan je da se ova zlatiborska voda do iduće godine popne na četvrto ili peto mesto. Taj cilj Simović će pokušati da dosegne jakim marketingom sa akcentom na neospornom kvalitetu, koji ističe kao glavni adut za brobu koja tek predstoji. Uskoro će se na tržištu pojaviti i boca od šest litara, a prostora za razvijanje posla ima puno s obzirom na to da Srbija troši pijaću vodu tri do tri i po puta manje od evropskog standarda.
Bunar iz koga se puni Zlatibor voda dubok je oko 120 metara, a Simović objašnjava da su pre upuštanja u otvaranje fabrike urađena sva ispitivanja, da su proverene zalihe vode i kvalitet. Istraživanja i merenja kao predostrožnost trajala su šest meseci. Bilo je potrebno pribaviti niz dozvola od države ali, kako naglašava, procedura ipak nije bila previše komplikovana. Već nakon godinu dana od kada je fabrika puštena u rad postignut je izvoz između četvrtine i trećine ukupne proizvodnje. Zlatibor voda se izvozi u sve zemlje okruženja: Mađarsku, Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, pa i u Sjedinjene Američke Države, Australiju, Nemačku i Ujedinjene Arapske Emirate.
Ponosni otac
Na pitanje e magazina kako izgleda život tako uspešnog poslovnog čoveka Simović kroz šalu odgovara da je imao više para kada je imao samo jednu fabriku. Gomila obaveza i odgovornosti nije mala stvar i uzima svoj danak. Čovek koji je odrastao u prosečnoj porodici u Sremskoj Mitrovici, nakon završene Ekonomske škole, radio je sve vreme tokom studiranja i sve naprednije ideje iz Subotice prenosio i razrađivao u Sremskoj Mitrovici. Među svim tim „poslićima“ našlo se prostora i za video klub u rodnom gradu. Sada je oženjen i kao još jedan svoj uspeh ističe troje dece, sina od 11 godina i ćerke bliznakinje od četiri.
Hobi je spojio sa poslom. Ulaže u decu i školu fudbala i nada se da će fudbalski klub koji nosi ime Zlatibor voda, a sada je u trećoj ligi, napredovati. Ne krije da je svoju ljubav prema sportu upakovao u marketinški potez koji će pomoći najmlađoj članici Simex grupacije. Kaže da ga adrenalin neprestano vuče ka biznisu još od druge godine fakulteta. Sa tim „zaraznim sportom“ ne može da prestane ni danas jer, kako kaže, „kada jednom od livade napravite brend“, što je on uradio u Subotici i na Zlatiboru, „to vas vuče dalje i dalje...”
Zlatibor voda
Prema rečima Dragana Simovića, predsednika Simex grupacije, u planu je da Zlatibor voda bude prisutna na celokupnom području naše zemlje. Na tržištu se trenutno može naći u PET ambalaži od 0,5 i 2 litara i staklenoj ambalaži od 0,25 i 0,75 litara, i to kao prirodna izvorska i gazirana. Njen hemijski sastav je: kalcijum (Ca) 90,3, magnezijum (Mg) 3,62, kalijum (K) 0,49, natrijum (Na) 0,49, bikarbonati (HCO3) 299, hloridi 2,8, sulfati (SO4) 5,8, suvi ostatak na (180C) 266, pH vrednost 7,6, sadržaj kiseonika (O2) 9.8. Zbog porasta zagađenosti naše planete, kiseonika ima sve manje i u hrani, vazduhu i vodi. Izgleda da ćemo zbog toga u budućnosti kupovati kiseonik u prodavnici u flaširanim vodama obogaćenim kiseonikom. To su veštačke vode u kojima je različitim tehničko-tehnološkim procesima posle tretmana dodat kiseonik. Na našem tržištu takvih voda još uvek nema. Prednost „Zlatibor vode" je u tome što ona nije veštačka, već prirodna voda bogata kiseonikom, zbog čega se preporučuje zdravim i bolesnim ljudima svih uzrasta, a posebno sportistima.
Piše: Ivana Ristić
[email protected]
Poziv na pretplatu na www.emagazin.co.yu