Dagmar Repčekova, ambasadorka Slovačke Republike u Srbiji - Stručna radna snaga i državni podsticaji dobri aduti Srbije
Izvor: eKapija
Četvrtak, 25.01.2018.
13:15
Komentari
(Dagmar Repčekova) Razumevanje između naše dve zemlje je prirodan pozitivni element svake trgovinske razmene ili investicije, kaže u razgovoru za portal eKapija ambasadorka Slovačke Republike u Srbiji Dagmar Repčekova.
Ona objašnjava da Srbija nudi stručnu radnu snagu, što privlači slovačke kompanije koje se trude da povećaju efikasnost, i naglašava da se i srpska vlada takođe mnogo trudi da podstiče strane investicije i obezbeđuje subvencije stranim kompanijama koje započinju poslovanje u manje razvijenim područjima.
- Kako Srbija sve više napreduje na putu evropskih integracija, tako je i poslovno okruženje sve usklađenije sa standardima EU i samim tim povoljnije i za slovačke kompanije.
Ona objašnjava da Srbija nudi stručnu radnu snagu, što privlači slovačke kompanije koje se trude da povećaju efikasnost, i naglašava da se i srpska vlada takođe mnogo trudi da podstiče strane investicije i obezbeđuje subvencije stranim kompanijama koje započinju poslovanje u manje razvijenim područjima.
- Kako Srbija sve više napreduje na putu evropskih integracija, tako je i poslovno okruženje sve usklađenije sa standardima EU i samim tim povoljnije i za slovačke kompanije.
Kada je reč o manama, ambasadorka Repčekova pominje "probleme sa kojima se slovačke kompanije suočavaju – čekanje na granici, komplikovana komunikacija sa organima vlade, recimo, u izdavanju koncesija ili raznih dozvola".
- Tu je i bespotrebno čekanje na odgovore zvaničnika – što dovodi do toga da se mnoge poslovne prilike smanje ili potpuno propuste, a naše kompanije se takođe stalno žale na česte promene propisa.
eKapija: Poslednjih meseci veliku pažnju javnosti u Srbiji privukla je situacija sa preduzećem Goša, čiji je vlasnik bila slovačka kompanija ŽOS Trnava. Danas je Goša na putu ka stečaju, a mnoga pitanja i dalje su otvorena. Koliko je Ambasada upoznata sa ovim slučajem?
– O ovom slučaju informisani smo baš u trenutku kada je problem nastao. Nažalost, nije u nadležnosti ambasade da se meša u privatno poslovanje, niti u sudske odluke. Iz ove perspektive, svaka od uključenih strana mogla je da preduzme određene korake da do toga ne dođe. Gošu takođe pogađa opšta kriza u industriji čelika, kao i nedostatak javnih ugovora u Srbiji.
eKapija: Slovačka je jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Srbije. Prema vašim podacima, koliko je iznosila trgovinska razmena između naše dve zemlje prošle godine?
– Ukupna razmena u 2017. procenjuje se na 711 mil EUR, što je porast od 33% u odnosu na prethodnu godinu i najveći iznos u poslednjih 6 godina.
Takođe, po prvi put od kada traje naša saradnja u oblasti trgovinske razmene, Slovačka ima negativan bilans sa Srbijom, jer uvoz iz Srbije iznosi 368,13 mil EUR, a izvoz iz Slovačke u Srbiju 342,87 mil EUR.
Srbija je u Slovačku najviše izvozila proizvode potrebne slovačkoj autoindustriji – žice, kablove i proizvode od gvožđa ili nelegiranog (ugljeničnog) čelika. Naravno, tu su i poljoprivredni proizvodi, kao što je suncokretovo ulje.
Izvoz Slovačke u Srbiju uglavnom se sastoji od telekom i televizijskih uređaja, autodelova, papirnih proizvoda i drugih industrijskih proizvoda.
eKapija: Akvapark u Bačkom Petrovcu je verovatno jedna od najpoznatijih investicija iz Slovačke u Srbiji, što pokazuje da investicije ne moraju uvek da budu vezane za industriju i proizvodnju. U kojim još oblastima kompanije iz naše dve zemlje mogu da ostvare saradnju?
– Slovačke kompanije su stekle dosta direktnog iskustva prilikom pristupanja EU, posebno u obasti vodoprivrede i energetike - kako u proizvodnji električne i toplotne energije, tako i u naporima da se postigne veći stepen energetske efikasnosti. Imaju i dobro i veoma sveže iskustvo sa uspostavljanjem propratne infrastrukture, kakvu zahtevaju propisi EU.
To ilustruje i činjenica da Slovačka na najvećem delu svoje teritorije ima izgrađene prečistače voda, kao i postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, dok u Srbiji i dalje ima mnogo prilika za razvoj ovih oblasti.
eKapija: Koliko često vam se slovački privrednici obraćaju za savet o tome kako da dođu do srpskog tržišta i kako predstavljate Srbiju potencijalnim investitorima?
– Pošto je Slovačka mala zemlja sa tradicijom međunarodne trgovine kroz državne institucije, privrednici iz Slovačke koji dolaze u Srbiju redovno kontaktiraju našu ambasadu.
Mi se trudimo da pomognemo u promociji bilateralne trgovine i uvek ohrabrujemo slovačke privrednike da ulažu u Srbiju. Rado je predstavljamo kao modernu zemlju koja brzo raste i pruža velike mogućnosti za trgovinu i investicije.
eKapija: Koliko slovačkih kompanija trenutno posluje u Srbiji? Koliko su srpske kompanije prisutne u Slovačkoj?
– Prema našim informacijama, u Srbiji je trenutno registrovano oko 358 slovačkih kompanija. Naša ambasada je u redovnom kontaktu sa nekoliko desetina njih. Kada je reč o Slovačkoj, sigurno preko stotinu kompanija koje su tamo aktivne imaju vlasnike iz Srbije.
eKapija: Koliko je važno postojanje Slovačko-srpske privredne komore za jačanje poslovnih veza između naše dve zemlje?
– Slovačko-srpska privredna komora je korisna platforma za preduzetnike iz obe zemlje. Kroz nju, oni mogu da se upoznaju sa uslovima poslovanja i partnerstvima između naše dve zemlje.
Osim što pruža savete o osnivanju kompanija u Slovačkoj i Srbiji, komora takođe pruža konsultovanje u oblasti računovodstva, poslovanja i prava kroz razne poslovne forume, kao što je prošlogodišnji forum o prilikama za investicije u energetiku u Srbiji.
eKapija: Proteklih godina, sve više građana Srbije seli se u Slovačku u potrazi za poslom. Postoje li statistike o tačnom broju ljudi i u kojim oblastima u vašoj zemlji postoji deficit radne snage?
– Nakon priključenja EU, Slovačka je takođe imala problem sa odlaskom potencijalnih radnika, posebno mladih ljudi, u druge zemlje-članice. Danas koristimo posebne programe u cilju motivisanja tih ljudi da se vrate, ali bez mnogo uspeha.
Istovremeno, ekonomski i društveni razvoj učinio je našu zemlju privlačnom radnicima iz trećih zemalja, uključujući Srbiju.
U novembru 2017. bilo je prijavljeno 10.811 radnika iz Srbije koji u Slovačkoj rade legalno. Od ovog broja, njih 8.516 ovlašćeno je za rad na osnovu tzv. "informacionih kartica", koje se izdaju pripadnicima slovačke nacionalne manjine, a 2.295 radnika ima ovlašćenje kroz pojedinačne službe za zapošljavanje.
eKapija: U poslednje vreme mediji su pisali i o problemima na koje su građani Srbije nailazili na radu u Slovačkoj. Kakva je zapravo situacija sa srpskim radnicima u vašoj zemlji i na koji način vaša država brine o njihovom položaju?
– U ovom trenutku, radnici iz Srbije, kao i radnici van EU uopšte, mogu da se zaposle u Slovačkoj samo na ograničen period od najviše dve godine.
Za žaljenje je činjenica da je bilo nekoliko slučajeva gde im nisu bili obezbeđeni adekvatni uslovi za rad. Neadekvatan smeštaj i radna okolina, kao i nefer i nepošteno ponašanje prema zaposlenima, nedopustivi su u jednoj zemlji Evropske unije u 21. veku. Nadležni u vladama obe zemlje u redovnom su kontaktu, a uspostavljen je i mehanizam kontrole i razmene informacija, koji zasad funkcioniše.
eKapija: Kako vidite trenutno stanje ekonomskih i političkih odnosa naše dve zemlje?
– Politički odnosi između naše dve zemlje su zaista veoma dobri. Obe zemlje su uspostavile dugoročne ekonomske i trgovinske veze još u vreme kada su bile sastavni deo bivših država – SFRJ i Čehoslovačke.
- Tu je i bespotrebno čekanje na odgovore zvaničnika – što dovodi do toga da se mnoge poslovne prilike smanje ili potpuno propuste, a naše kompanije se takođe stalno žale na česte promene propisa.
eKapija: Poslednjih meseci veliku pažnju javnosti u Srbiji privukla je situacija sa preduzećem Goša, čiji je vlasnik bila slovačka kompanija ŽOS Trnava. Danas je Goša na putu ka stečaju, a mnoga pitanja i dalje su otvorena. Koliko je Ambasada upoznata sa ovim slučajem?
– O ovom slučaju informisani smo baš u trenutku kada je problem nastao. Nažalost, nije u nadležnosti ambasade da se meša u privatno poslovanje, niti u sudske odluke. Iz ove perspektive, svaka od uključenih strana mogla je da preduzme određene korake da do toga ne dođe. Gošu takođe pogađa opšta kriza u industriji čelika, kao i nedostatak javnih ugovora u Srbiji.
eKapija: Slovačka je jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Srbije. Prema vašim podacima, koliko je iznosila trgovinska razmena između naše dve zemlje prošle godine?
– Ukupna razmena u 2017. procenjuje se na 711 mil EUR, što je porast od 33% u odnosu na prethodnu godinu i najveći iznos u poslednjih 6 godina.
Takođe, po prvi put od kada traje naša saradnja u oblasti trgovinske razmene, Slovačka ima negativan bilans sa Srbijom, jer uvoz iz Srbije iznosi 368,13 mil EUR, a izvoz iz Slovačke u Srbiju 342,87 mil EUR.
(Foto: PORTRAIT IMAGES ASIA BY NONWARIT/shutterstock.com)
Izvoz Slovačke u Srbiju uglavnom se sastoji od telekom i televizijskih uređaja, autodelova, papirnih proizvoda i drugih industrijskih proizvoda.
eKapija: Akvapark u Bačkom Petrovcu je verovatno jedna od najpoznatijih investicija iz Slovačke u Srbiji, što pokazuje da investicije ne moraju uvek da budu vezane za industriju i proizvodnju. U kojim još oblastima kompanije iz naše dve zemlje mogu da ostvare saradnju?
– Slovačke kompanije su stekle dosta direktnog iskustva prilikom pristupanja EU, posebno u obasti vodoprivrede i energetike - kako u proizvodnji električne i toplotne energije, tako i u naporima da se postigne veći stepen energetske efikasnosti. Imaju i dobro i veoma sveže iskustvo sa uspostavljanjem propratne infrastrukture, kakvu zahtevaju propisi EU.
To ilustruje i činjenica da Slovačka na najvećem delu svoje teritorije ima izgrađene prečistače voda, kao i postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, dok u Srbiji i dalje ima mnogo prilika za razvoj ovih oblasti.
eKapija: Koliko često vam se slovački privrednici obraćaju za savet o tome kako da dođu do srpskog tržišta i kako predstavljate Srbiju potencijalnim investitorima?
– Pošto je Slovačka mala zemlja sa tradicijom međunarodne trgovine kroz državne institucije, privrednici iz Slovačke koji dolaze u Srbiju redovno kontaktiraju našu ambasadu.
Mi se trudimo da pomognemo u promociji bilateralne trgovine i uvek ohrabrujemo slovačke privrednike da ulažu u Srbiju. Rado je predstavljamo kao modernu zemlju koja brzo raste i pruža velike mogućnosti za trgovinu i investicije.
eKapija: Koliko slovačkih kompanija trenutno posluje u Srbiji? Koliko su srpske kompanije prisutne u Slovačkoj?
– Prema našim informacijama, u Srbiji je trenutno registrovano oko 358 slovačkih kompanija. Naša ambasada je u redovnom kontaktu sa nekoliko desetina njih. Kada je reč o Slovačkoj, sigurno preko stotinu kompanija koje su tamo aktivne imaju vlasnike iz Srbije.
eKapija: Koliko je važno postojanje Slovačko-srpske privredne komore za jačanje poslovnih veza između naše dve zemlje?
– Slovačko-srpska privredna komora je korisna platforma za preduzetnike iz obe zemlje. Kroz nju, oni mogu da se upoznaju sa uslovima poslovanja i partnerstvima između naše dve zemlje.
Osim što pruža savete o osnivanju kompanija u Slovačkoj i Srbiji, komora takođe pruža konsultovanje u oblasti računovodstva, poslovanja i prava kroz razne poslovne forume, kao što je prošlogodišnji forum o prilikama za investicije u energetiku u Srbiji.
eKapija: Proteklih godina, sve više građana Srbije seli se u Slovačku u potrazi za poslom. Postoje li statistike o tačnom broju ljudi i u kojim oblastima u vašoj zemlji postoji deficit radne snage?
– Nakon priključenja EU, Slovačka je takođe imala problem sa odlaskom potencijalnih radnika, posebno mladih ljudi, u druge zemlje-članice. Danas koristimo posebne programe u cilju motivisanja tih ljudi da se vrate, ali bez mnogo uspeha.
(Foto: Santiago Cornejo/shutterstock.com)
U novembru 2017. bilo je prijavljeno 10.811 radnika iz Srbije koji u Slovačkoj rade legalno. Od ovog broja, njih 8.516 ovlašćeno je za rad na osnovu tzv. "informacionih kartica", koje se izdaju pripadnicima slovačke nacionalne manjine, a 2.295 radnika ima ovlašćenje kroz pojedinačne službe za zapošljavanje.
eKapija: U poslednje vreme mediji su pisali i o problemima na koje su građani Srbije nailazili na radu u Slovačkoj. Kakva je zapravo situacija sa srpskim radnicima u vašoj zemlji i na koji način vaša država brine o njihovom položaju?
– U ovom trenutku, radnici iz Srbije, kao i radnici van EU uopšte, mogu da se zaposle u Slovačkoj samo na ograničen period od najviše dve godine.
Za žaljenje je činjenica da je bilo nekoliko slučajeva gde im nisu bili obezbeđeni adekvatni uslovi za rad. Neadekvatan smeštaj i radna okolina, kao i nefer i nepošteno ponašanje prema zaposlenima, nedopustivi su u jednoj zemlji Evropske unije u 21. veku. Nadležni u vladama obe zemlje u redovnom su kontaktu, a uspostavljen je i mehanizam kontrole i razmene informacija, koji zasad funkcioniše.
eKapija: Kako vidite trenutno stanje ekonomskih i političkih odnosa naše dve zemlje?
– Politički odnosi između naše dve zemlje su zaista veoma dobri. Obe zemlje su uspostavile dugoročne ekonomske i trgovinske veze još u vreme kada su bile sastavni deo bivših država – SFRJ i Čehoslovačke.
Zainteresovani smo za saradnju kroz osnivanje zajedničkih kompanija, i podsticanje slovačkih investicija, posebno u oblasti energetskih projekata, saobraćajne infrastrukture, zaštite životne sredine, poljoprivredne proizvodnje i industrija zasnovanih na tehnologiji. Turizam je takođe oblast koja obećava.
Izazov za obe zemlje je razvoj novih partnerstava na polju inovacija i novih zelenih tehnologija, kao i, naravno, bliža saradnja na evropskim projektima i programima.
Međuvladina slovačko-srpska komisija za ekonomsku saradnju takođe značajno doprinosi međusobnoj ekonomskoj saradnji. Njeno sledeće zasedanje planirano je za prvo tromesečje 2018. u Bratislavi.
eKapija: Kao članica Evropske unije, Slovačka aktivno podržava Srbiju na njenom putu ka EU. Kako biste ocenili rezultate koje je Srbija dosad postigla?
– Srbiju vidimo kao ključnu zemlju za održavanje stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta u regionu, koji se inače nalazi u neposrednom komšiluku Slovačke. Naši odnosi nisu zasnovani samo na geografskoj i lingvističkoj bliskosti, već i na snažnoj podršci reformama i naporima u cilju evropskih integracija.
Do decembra 2017. Srbija je uspela da otvori 12 poglavlja u pregovorima sa EU, od kojih je četiri otvoreno tokom perioda predsedavanja Slovačke 2016. godine.
Tokom 2017. Ambasada Slovačke u Beogradu podržala je stvaranje okvira za saradnju na sistematskoj izgradnji kapaciteta i prenosu iskustava u procesu pristupanja u oblasti upravljanja javim finansijama.
Takođe, Slovačka se pridružila twinning-projektu pod nazivom "Razvoj zaštite potrošača u Srbiji", koji će mađarsko-slovački konzorcijum sprovesti tokom 2018. i 2019. U bliskoj budućnosti, Slovačka će se najviše fokusirati na pružanje digitalnih rešenja u oblasti javne uprave i projekata u lokalnim samoupravama.
U 2017. ukupno 45 pripadnika slovačke policije poslato je u Srbiju u četiri smene, uz policajce iz drugih evropskih zemalja, što je dovelo do povećane zaštite na srpsko-bugarskoj granici, a u cilju borbe protiv nelegalnih migracija.
eKapija: Srbija i Slovačka takođe imaju snažne kulturno-istorijske veze. Kakva je saradnja između naše dve zemlje u ostalim oblastima i na koji način vaša ambasada promoviše Slovačku u Srbiji?
– Uključeni smo u kulturne aktivnosti slovačke manjine u Vojvodini, kojoj i inače pružamo pomoć gde god je to potrebno. Saradnja u oblasti kulture jedan je od glavnih načina da se održi slovački element van granica same države.
Osim toga, organizujemo i kulturne događaje u Srbiji uopšte - Noć arhitekture u Beogradu, izložbe slovačkih slikara i fotografa, predstavljanje slovačkih vina itd. U oblasti obrazovanja, podržavamo programe mobilnosti studenata i predavača.
Miloš Vlahović
Izazov za obe zemlje je razvoj novih partnerstava na polju inovacija i novih zelenih tehnologija, kao i, naravno, bliža saradnja na evropskim projektima i programima.
Međuvladina slovačko-srpska komisija za ekonomsku saradnju takođe značajno doprinosi međusobnoj ekonomskoj saradnji. Njeno sledeće zasedanje planirano je za prvo tromesečje 2018. u Bratislavi.
eKapija: Kao članica Evropske unije, Slovačka aktivno podržava Srbiju na njenom putu ka EU. Kako biste ocenili rezultate koje je Srbija dosad postigla?
– Srbiju vidimo kao ključnu zemlju za održavanje stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta u regionu, koji se inače nalazi u neposrednom komšiluku Slovačke. Naši odnosi nisu zasnovani samo na geografskoj i lingvističkoj bliskosti, već i na snažnoj podršci reformama i naporima u cilju evropskih integracija.
(Foto: shutterstock.com/klenger)
Tokom 2017. Ambasada Slovačke u Beogradu podržala je stvaranje okvira za saradnju na sistematskoj izgradnji kapaciteta i prenosu iskustava u procesu pristupanja u oblasti upravljanja javim finansijama.
Takođe, Slovačka se pridružila twinning-projektu pod nazivom "Razvoj zaštite potrošača u Srbiji", koji će mađarsko-slovački konzorcijum sprovesti tokom 2018. i 2019. U bliskoj budućnosti, Slovačka će se najviše fokusirati na pružanje digitalnih rešenja u oblasti javne uprave i projekata u lokalnim samoupravama.
U 2017. ukupno 45 pripadnika slovačke policije poslato je u Srbiju u četiri smene, uz policajce iz drugih evropskih zemalja, što je dovelo do povećane zaštite na srpsko-bugarskoj granici, a u cilju borbe protiv nelegalnih migracija.
eKapija: Srbija i Slovačka takođe imaju snažne kulturno-istorijske veze. Kakva je saradnja između naše dve zemlje u ostalim oblastima i na koji način vaša ambasada promoviše Slovačku u Srbiji?
– Uključeni smo u kulturne aktivnosti slovačke manjine u Vojvodini, kojoj i inače pružamo pomoć gde god je to potrebno. Saradnja u oblasti kulture jedan je od glavnih načina da se održi slovački element van granica same države.
Osim toga, organizujemo i kulturne događaje u Srbiji uopšte - Noć arhitekture u Beogradu, izložbe slovačkih slikara i fotografa, predstavljanje slovačkih vina itd. U oblasti obrazovanja, podržavamo programe mobilnosti studenata i predavača.
Miloš Vlahović
Firme:
Ambasada Republike Slovačke Beograd
Aqua park d.o.o. Petroland Bački Petrovac
Fabrika drumskih vozila Goša Smederevska Palanka
Tagovi:
Dagmar Repčekova
Ambasada Slovačke Republike u Srbiji
slovačka ambasada u Srbiji
Iz ugla ambasadora
slovačke investicije u Srbiji
izvoz u Slovačku
uvoz iz Slovačke
trgovinska razmena Srbije i Slovačke
subvencije za strane investitore
Goša
ŽOS Trnava
robna razmena Srbije i Slovačke
akvapark u Bačkom Petrovcu
Slovačko srpska privredna komora
posao u Slovačkoj
rad u Slovačkoj
slovačka nacionalna manjina u Srbiji
Slovaci u Srbiji
SFRJ
Čehoslovačka
Međuvladina slovačko srpska komisija za ekonomsku saradnju
pregovori Srbije sa EU
evropske integracije Srbije
Razvoj zaštite potrošača u Srbiji
slovačka manjina u Vojvodini
slovačke kompanije u Srbiji
slovački investitori u Srbiji
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.