Sergej Aleksejevič Pavlov, generalni direktor RZD International - Obnova železnice "vuče" Srbiju napred

Pruga Stara Pazova-Novi Sad, u čijoj izgradnji se primenjuju metode napredne i za evropske standarde, u budućnosti će moći da bude unapređena i za brzine veće od 200 km/h. Ruska kompanija RZD International (RŽD Internešnl), koja gradi novu brzu prugu u Sremu, zadovoljna je saradnjom sa srpskim izvođačima i razmatra učešće u nastavku obnove pruge Beograd - Bar. Kompanija je otvorena za dalju saradnju na unapređenju srpskih železnica, a ruska industrija spremna je da Srbiji ponudi široku paletu voznih sredstava.

Ovo, u ekskluzivnom razgovoru za eKapiju, kaže Sergej Aleksejevič Pavlov, generalni direktor RZD International, koji nas podseća da je železnički sistem - lokomotiva razvoja jedne države.

eKapija: RZD International je važan činilac u unapređenju kapaciteta, ali i ukupnog tehničkog nivoa srpskih železnica. Da li se može reći da je vaša kompanija došla u Srbiju - da u njoj ostane?

- Tokom pet godina rada u Srbiji, RZD International se pokazao kao pouzdan partner, koji izvršava svoje obaveze sa konstantno visokim kvalitetom i tačno na vreme. Imamo nameru da i se dalje pridržavamo najviših standarda u radu. Uveren sam da će nam savremena mehanizacija i kadrovski resursi omogućiti da i ubuduće uspešno izvodimo velike projekte.

eKapija: U toku je najsloženiji projekat na kojem je dosad bila angažovana kompanija u Srbiji - izgradnja nove pruge između Stare Pazove i Novog Sada. Kakva su vaša iskustva sa tog gradilišta? Da li sve teče po planu?

- RZD International trenutno izvodi radove na deonici Stara Pazova–Novi Sad pruge Beograd–Budimpešta, konkretno, rekonstrukciju postojeće i izgradnju nove dvokolosečne pruge za brzinu 200 km/h, kao i izgradnju složenih i velikih železničkih objekata – tunela Čortanovci i vijadukta dugog tri kilometra u plavnom delu reke Dunav. Pri tome, izgradnja vijadukta se odvija na deonici gde brdovit teren prelazi u ravnicu oko Dunava, što zahteva primenu složenih tehničkih rešenja, od kojih su mnoga napredna za železničku izgradnju u Evropi.

Bez obzira na određene probleme izazvane time što geologija u delu gde se gradi vijadukt ne odgovara projektnim proračunima, radovi se izvode pre dinamike, a sva pitanja koja nastaju rešavamo zajednički sa investitorom, a to je Infrastruktura železnice Srbije, i uz angažovanje kako ruskih, tako i međunarodnih projektnih i građevinskih organizacija.

Izgradnja tunela se, takođe, izvodi u roku. Do sada je izrađeno oko 550 metara tunela, što je oko 40% svih radova. Probijamo tunel na zatvoren način, uz primenu NATM (Nova austrijska tunelska metoda) tehnologije, a to je specijalni način izgradnje u planinskim predelima na mestima nestabilnog tla. Radovi se izvode paralelno na oba portala tunela u dve cevi.

Polaganje železničkog koloseka na deonici Stara Pazova–Novi Sad trenutno se izvodi samo na onim deonicama za koje je srpska strana izdala građevinsku dozvolu. Ovde postoji kašnjenje u odnosu na dinamiku, koje je prouzrokovano upravo prolongiranjem izdavanja građevinske dozvole. Pripremamo plan za nadoknadu tog kašnjenja kako sa ruske, tako i sa srpske strane.

Nakon završetka radova koji je predviđen za 2021. godinu, brzina kretanja vozova na ovoj deonici moći će da dostigne 200 km/h.

eKapija: Da li projekat pomenute pruge, geometrija i standardi gradnje, omogućavaju njeno buduće unapređenje na evropski standard pruga velike brzine - 250 km/h i više?

- Da, naravno, ubuduće ćemo, ako bude postavljen takav zahtev, moći da podignemo brzinu na 250 km/h i više.

eKapija: Postoje li u Srbiji kompanije koje imaju tehnologiju za učešće u izgradnji pruga za brzine od 160 do 200 km/h i brže?

- Koliko je nama poznato, u ovom trenutku mi smo jedini kompetentni izvođač koji može da ponudi izvođenje čitavog kompleksa radova na objektima takve složenosti, ali lokalne kompanije koje sa nama sarađuju sada prikupljaju iskustvo i veštine kako bi u budućnosti mogle samostalno da učestvuju u sličnim projektima.

eKapija: Srbija voz, lokalni prevoznik, nema ni lokomotive, niti elektromotorne garniture za brzine veće od 160 km/h. Da li se i za te potrebe razmatra kupovina vozova u Rusiji? Ima li ruska industrija šta da ponudi u tom segmentu?

- Ruska industrija je spremna da ponudi široku paletu vučnih kompozicija. Na osnovu zahtevanih tehničkih parametara za lokomotive i vagone uzimaju se optimalna rešenja za svaki konkretan projekat.

eKapija: Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je nastavak obnove pruge Beograd-Bar, južno od Valjeva. Da li se RZD International priprema za taj projekat?

- Da, RZD International zajedno sa Ministarstvom i Infrastrukturom železnice Srbije razmatra mogućnosti za učešće u ovom projektu. Po svom geografskom položaju on predstavlja nastavak projekta Resnik–Valjevo, na kojem su radovi završeni u novembru 2017. godine.

eKapija: Da li bi, u nekom trenutku tokom obnove, morao da bude prekinut železnički saobraćaj sa Crnom Gorom, budući da je reč o jednokolosečnoj pruzi, i na koji rok?

- Svakako će rekonstrukcija jednokolosečne pruge podrazumevati prekid u saobraćaju, ali mi ćemo zajedno sa srpskim železničarima učini sve što je u našoj moći da minimalizujemo neudobnosti za korisnike železničke infrastrukture. Radovi će se izvoditi sa ciljem da se naknadno znatno smanji vreme putovanja i za putnike i za špeditere.

(Foto: RZD International)

eKapija: Šta je sa ranije planiranom obnovom teretne obilazne pruge oko Beograda?

- Mi smo zaista diskutovali o tom projektu u Vladi Republike Srbije, sproveli smo istraživanja na pruzi Beograd Resnik–Batajnica i dali svoje predloge. Mada su nam sada dati drugi prioritetni pravci za dalje radove, izrađuje se pilot projekat za tehničko održavanje deonica koje je rekonstruisao RZD International. Ali, takođe smo spremni da razgovaramo o projektu rekonstrukcije obilazne pruge oko Beograda.

eKapija: Osim glavnih, u Srbiji se obnavljaju i regionalne pruge. Očekujete li značajan porast robnog, ali i putničkog saobraćaja po obavljenoj modernizaciji?

- Da, naravno, to i jeste jedan od glavnih zadataka vezanih za rekonstrukciju i modernizaciju železničke infrastrukture, čiji će rezultat biti povećanje nivoa bezbednosti u voznom saobraćaju i porast brzine kretanja, što će na svoj način povećati popularnost te vrste saobraćaja među putnicima i špediterima. Na primer, na deonicama koje je rekonstruisao RZD International broj putnika se povećao nekoliko puta.

eKapija: Železnica je jedan od oslonaca privrede u razvijenim zemljama sveta, u Ruskoj Federaciji takođe. Nažalost, u Srbiji ne u potrebnoj meri. Koliko Rusija, ulaganjem u železnički sistem, zapravo štedi novca svojoj ekonomiji i učestvuje u stvaranju društvenog bogatstva, odnosno, kakva bi Rusija bila zemlja da nije železnice?

- Železnički saobraćaj u čitavom svetu, a u Rusiji posebno, predstavlja lokomotivu razvoja zemlje, njenog privrednog potencijala i drajver za poboljšavanje životnog standarda građana. Ruske železnice godišnje prevoze više od milijardu putnika i obezbeđuju više od 45% prevoza robe u čitavom transportnom sistemu zemlje. Može se smelo reći da železnička mreža zauzima vodeće mesto među svim oblicima saobraćaja u Rusiji.

Ulog Ruske železnice o.a.d. u BDP Rusije u 2017. godini iznosio je 1,4%. U realizaciju projekata holdinga Ruske železnice uključeno je 19 grana nacionalne industrije. Jedna rublja uloženih investicija u razvoj železničke infrastrukture donosi 1,46 rubalja privredi zemlje.

Razvoj železničkih pruga garantuje pun rad svih grana privrede, obezbeđuje maksimalan pristup saobraćaju za stanovništvo, ekonomsku bezbednost i integritet zemlje. Iz tog razloga holding Ruske železnice o.a.d. mnogo pažnje posvećuje modernizaciji infrastrukture. Među krupnim projektima koji se danas realizuju su rekonstrukcija Bajkalsko-Amurske i Transsibirske železnice, razvoj i obnova železničke infrastrukture na pristupnim mestima ka lukama Azovsko-Crnomorskog i Severozapadnog basena, izgradnja železnice duž severne geografske širine, rekonstrukcija putničkih terminala i stanica na celoj mreži ruskih železnica. Ukupan obim investicija Ruske železnice o.a.d. u infrastrukturu u 2018. godini planiran je u iznosu od 549,6 milijardi rubalja (7,2 mlrd EUR).

Veoma je važna uloga železnice i u realizaciji tranzitnog potencijala zemlje. Kada je o tome reč, u Rusiji je, kao i u Srbiji, povoljan geografski položaj. To je prednost koju je moguće iskoristiti, razvijajući svoju saobraćajnu mrežu, između ostalog železničku. Drago mi je da istaknem da RZD International ima neposredno učešće u obnovi železničkih pruga u Republici Srbiji i da je spremno da ubuduće pruža punu podršku tom procesu, ulažući čitavo iskustvo i mogućnosti holdinga Ruske železnice.

eKapija: Prostorni plan Srbije predviđa i gradnju novih pruga. Srbija ima velike gradove i privredne centre mimo železničke mreže (Novi Pazar, Gornji Milanovac, Obrenovac...). Da li su do vaše kompanije došle inicijative sa državnog, ali i sa lokalnog i regionalnog nivoa da se uđe u njihovo projektovanje i, kasnije, izgradnju?

- Da, poznati su nam ti planovi. U okviru izvođenja radova na rekonstrukciji i izgradnji pruga u zemlji, RŽD Internešnl je u interakciji sa Infrastrukturom železnice Srbije i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ako nam budu dati navedeni zadaci, ne sumnjam da ćemo izvesti te radove kvalitetno i u roku.

eKapija: Sa kojim kompanijama sarađuje RZD International u Srbiji? Postoje li mogućnosti za saradnju sa drugim srpskim firmama i u kojoj oblasti? Da li angažujete lokalne stručnjake za izvođenje radova?

- Blisko sarađujemo sa srpskim kolegama, lokalnim kompanijama. Za nas je glavni kriterijum kvalitet i brzina izvođenja građevinsko-montažnih radova, kao i tehnička opremljenost izvođača. Sve kompanije koje izvode građevinske radove na našim projektima izabrane su na tenderima i poseduju potrebnu kompetentnost.

Tokom aktivnosti u Republici Srbiji uspeli smo da radimo na raznim pitanjima sa skoro 20 domaćih kompanija. Među njima su Saobraćajni institut CIP, Privredno društvo za građenje, remont i održavanje pruga ZGOP a.d. Novi Sad, Energoprojekt Niskogradnja a.d, Ingrap-Omni, Karin Komerc MD, ATM BG Novi Beograd, Tehpro d.o.o. i drugi. Zadovoljni smo saradnjom i planiramo da i ubuduće radimo sa srpskim izvođačima.

eKapija: Koji profili stručnjaka nedostaju železnicama u Srbiji i da li se planira njihovo školovanje u izuzetno razvijenom železničkom obrazovnom sistemu Rusije? Da li je projekat novog, centralnog dispečerskog centra srpskih železnica, prilika i za transfer znanja i tehnologije između dve zemlje?

- Visokokvalifikovani stručnjaci su potrebni u svim oblastima železničke sfere. I holding Ruske železnice posvećuje veliku pažnju pripremi svog osoblja, iz tog razloga naša kompanija radi sa investitorom i na obučavanju njegovih radnika u ruskim školskim ustanovama širokog profila železničke struke. Na taj način, na primer, trenutno je iz Srbije poslato 6 studenata u naše visokoškolske ustanove, i ja sam siguran da će, kada završe studije, oni doći da rade, između ostalog, i na našim zajedničkim projektima. Pri tome će imati to iskustvo koje u Rusiji imaju naši železničari.

Istovremeno, kada angažujemo u nekoj fazi izgradnje lokalne kompanije, mi im prenosimo iskustvo, tehnologije i inovacije, kao i kompetentnost koja će kasnije biti potrebna prilikom korišćenja i daljeg širenja nacionalne železničke mreže. Oko polovine stručnjaka koji sada rade na našim objektima su građani Srbije. Mi razmatramo mogućnost da angažujemo te radnike i na našim budućim projektima, uključujući i druge zemlje.

Osim toga, kroz zajednički rad sa srpskim stručnjacima prilikom izgradnje jedinstvenog dispečerskog centra, mi u potpunosti možemo da dostignemo sinergetski efekat, razvijajući i dopunjujući kompetencije jedni drugih.

eKapija: RZD International ne izvodi samo radove na izgradnji i obnovi železničke infrastrukture Srbije, već realizuje i humanitarne inicijative na teritoriji zemlje. Koliko su, prema Vašem mišljenju, efikasne takve mere?

- U Srbiji radimo sa parolom: "Gradimo zajedno, gradimo za budućnost". I od samog početka, od 2014. godine, mi realizujemo humanitarni program. Njegov najvažniji deo je podrška obrazovnim ustanovama u onim regionima gde izvodimo radove. Renoviramo škole, opremamo učionice za učenje ruskog jezika, nabavljamo knjige, zato što mi očigledno vidimo da se temelji za budućnost polažu još u detinjstvu. Na taj način, RŽD International daje svoj doprinos razvoju mlađih generacija i jačanju prijateljskih odnosa između naroda Rusije i Srbije.

Mirko Radonjić