Ivan Bekjarev, glumac - Zbog uloge u "Banjici" logoraši su bežali od mene

( Ivan Bekjarev )

Jednostavno "dobar dan" izgovoreno na talasima radija "Studija B" smestilo me je u istoriju medija u našoj zemlji. U maloj prostoriji zgrade "Borbe" gde je novinar Dragan Živanović, po nalogu direktora "Borbe" Slobodana Glumca, dobio zadatak da osnuje gradski radio "Studio B", upravo sam ja bio taj kojeg su odabrali da prvi progovori s talasa novog radija, počinje ispovest za "Blic nedelje" poznati glumac Ivan Bekjarev.

Odličan provod

Imao sam, naime, sreću da me izaberu, uz nekoliko glumaca JDP-a, da, kako se to govorilo, oplemenimo do tada konzervativni i spor spikerski govor koji je dominirao na "Radio Beogradu". Kolegijum je odlučio da čast da izgovorim prvu rečenicu u programu novog radija dobijem baš ja. A pošto smo prirodno govorili, slušaoci su počeli da se javljaju u program "Radio Beograda" govoreći da više neće da plaćaju pretplatu jer im je omiljena radio "Studio B". Odlično sam se zabavljao radeći tada sa Zoranom Modlijem, Dinom Čolić, Slobom Konjevićem. Posle osam meseci, Rade Đurić iz "Radio Beograda" mi je ponudio angažman na državnom radiju i tada sam na "Dvesta dvojci" napravio autorsku emisiju "Mislim na vas, mislite na mene". Slušaoci su me često posle emisije čekali ispred zgrade Radija da bi videli ko ih to uveseljava.

Kirk Daglas

Tih godina u Beogradu se zadesio i holivudski superstar Kirk Daglas. Došao nam je posetu na FDU. Raspitivao se šta sve učimo na Akademiji i kratko porazgovarao s nama. U nekom trenutku obratio mi se i rekao da je za glumu osim talenta važna spremnost na uspone i padove u karijeri. "Najvažnije je da veruješ u sebe", rekao mi je Kirk Daglas.

Ivica i Marica

Sa deset godina sam prebrodio svoju prvu audiciju u kraljevačkom amaterskom pozorištu koje je imalo svoju stalnu dečju scenu. "Ivica i Marica" bila je prva pozorišna predstava koju sam u životu odigrao. Posle sam kao vuk plašio Crvenkapu u istoimenoj predstavi. Plakat za tu predstavu čuvam i danas. Duša tog pozorišta je bio čika Zdravko Lukić koji nam je držao časove glume i režirao predstave. Tada sam upoznao i Marka Nikolića. U šali sam mu kasnije stalno govorio da je Ivan Bekjarev započeo karijeru važnom ulogom a da je on samo statirao u toj predstavi. Posle predstave nam je čika Zdravko Lukić donosio džak bombona kako bismo slasno proslavili naše "stvaranje umetnosti".

Ozbiljna gluma

Uloga u televizijskoj seriji "Banjica" reditelja Save Mrmaka, i to glavna – upravnika logora Vujkovića, promenila mi je život. Svima sam dokazao da mogu da budem i ozbiljan karakterni glumac, jer se prethodno moja karijera vrtela uglavnom oko zabavnih i šaljivih sadržaja na televiziji. Ali još zanimljivije iskustvo doživeo sam posle emitovanja serije. Nekoliko puta sam, naime, svratio kod jednog dobrog prijatelja čiji je otac, svaki put kad dođem, odlazio u drugu sobu. Pitao sam drugara o čemu se radi, a on mi je rekao da mu je otac bio logoraš na Banjici i da me se posle serije jednostavno plaši. Jednom mi je i sam njegov otac u lice rekao: "Gori si nego pravi Vujković", okrenuo se i ponovo otišao na drugi kraj kuće.

Šuger i ja

U Osnovnoj školi "Filip Višnjić" u Beogradu otkrio sam sport jer se školsko dvorište graničilo s igralištem Sportskog društva "Radnički" koji je bio poznat po ženskom i muškom košarkaškom klubu. Tamo sam upoznao Ranka Žeravicu i Zagu Simić koji su tada bili aktivni sportisti, kasnije i bračni par. Ostali smo prijatelji celog života. Divio sam se Damjanoviću, Pivi i Dudi Ivkoviću, Mišku Čermaku, Ražnatoviću.

Voleo sam da gledam i boksere "Radničkog", sa mnom je u razred išao budući prvak države u boksu Stanković Šuger. Nekoliko godina kasnije kada sam se spremao za svoju prvu ulogu u filmu "Bokseri idu u raj", za "trenera" mi je dodeljen Avramović, udarač iz Partizana, pa sam se teških batina spasao tako što sam reditelja Branu Celića izmolio da sparingujem sa Šugerom, jer smo bili drugari pa me nije mnogo mlatio.

Jedna je Zvezda

Decenijama sam u Skupštini košarkaškog i fudbalskog kluba Crvena zvezda. Za Zvezdine sportiste sam navijao na svim meridijanima. S mojim pokojnim kolegom Petrom Banićevićem koji je bio veliki partizanovac stalno sam se verbalno preganjao, pa čak i pred TV kamerama. Nikako nije prihvatao kao argument da Zvezda u fudbalu ima više pobeda u međusobnim mečevima i više trofeja u vitrinama.

Raj na Baliju

Zbog posla, ali i zbog lične opsesije putovanjima, obišao sam sve obale sveta, od Australije do Tenerifa. Najbolje sam se proveo na Baliju jer je tamošnja priroda ostvarenje mojih maštanja o raju. Plaže, ljudi, klima, palme – sve je idealno uklopljeno. Svuda i na svakom mestu su umetnički predmeti koje stvara lokalno stanovništvo. U malom ribarskom selu u Brazilu zadivila me je statua Brižit Bardo na plaži na mestu gde se godinama odmarala. Nedaleko od tog mesta mi se učinilo da neki ljudi vuku mreže iz vode u čamac, ali kada sam prišao, shvatio sam da je i to skulptura.

Markovići

Za prijemni na Akademiji pripremali su me Olivera i Rade Marković, koji su me zapazili dok sam se motao po amaterskim scenama u Beogradu. Prvo nisu imali vremena pa me je spremao Mića Tomić, ali nedelju dana pred ispit su Olivera i Rade korigovali moju pripremu za prijemni. Na kraju sam sebe ubedio da sam apsolutni favorit i, srećom, isto su mislili i profesori u komisiji iako je moj amaterski glumački staž po njima bio veliki hendikep. Recitovao sam pesmu "U kvrgama" Milana Rakića i monolog Edmunda iz "Dugog putovanja u noć" Judžina O’Nila.

Upisao sam FDU u klasi Minje Dedića sa Vesnom Latinger, Đurđijom Cvetić, Dobrilom Ilić, Sonjom Jauković, Lanetom Gutovićem, Josifom Tatićem. Kroz drugu i treću godinu studija proveo nas je Milenko Maričić, a u četvrtoj nam je glumu predavao Mata Milošević. Već na trećoj godini cela klasa je dobila angažman u beogradskim pozorištima. Najviše u JDP-u, pa onda i u Narodnom pozorištu i BDP-u. Ja sam postao član JDP-a.

Profesura

Već deset godine za mene nema mesta u matičnom pozorištu JDP jer njime upravljaju ljudi koji su jedva čekali da se prihvatim profesorskog posla na privatnim glumačkim školama da bi sve predstave u kojima igram bile skinute sa repertoara. Ali velika mi je satisfakcija da su ljudi poput Milana Kalinića ili Ivane Nedeljković, Dejana Tončića i Aleksandre Balmazović pronašli svoj profesionalni put posle studiranja na mojoj klasi. Moji studenti znaju da zajedno možemo da slavimo rođendane i žurke, ali da moraju mnogo da rade. Na vežbama nema popusta ni za koga. Sada igram u pozorištu "Slavija", koje uspeva i da se izdržava od prodatih karata.

Prezime

Moj otac Đorđe ili Georgi završio je Trgovačku akademiju u Skoplju i pred Drugi svetski rat je došao u Beograd gde se zaposlio u Narodnoj banci. Moja majka Radmila je strahote Drugog svetskog rata preživela u Đevđeliji. Imala je dva devojačka prezimena – Nakova i Šopova. U njenoj porodici bilo je mnogo dece, pa ju je usvojila tetka koja nije imala potomstva. Njen rođeni deda Boris bio je učitelj u Đevđeliji, bio je i Solunac i prošao je čitavu golgotu preko Albanije. Moja majka je došla u Beograd 1945, upoznala mog oca i odmah se udala za njega. Ja sam rođen nakon godinu dana. Pošto u Kraljevini SHS makedonska nacija nije bila priznata, moj otac je pre Drugog svetskog rata promenio prezime Bekjarev u Bećarević.

Kako je jedan od šefova zloglasnog Gestapoa za vreme okupacije u Beogradu bio izvesni Bećarević, otac je 1946. i 1947. svakih mesec dana morao da se javlja u komandu grada radi identifikacije. To mu je dozlogrdilo, pa je promenio prezime u Bećarev. Meni u krštenici piše Bećarević, u školi su me u evidenciji vodili kao Bekjareva, a na prvoj godini FDU sam kao glumac potpisan kao Ivan Bećarev. Tek godinu dana kasnije sam i zvanično vratio u svoja dokumenta očevo staro prezime Bekjarev.

Ivo topče

Kada sam 1952. pošao u prvi razred Osnovne škole "Vuk Karadžić" u Beogradu, bio sam toliko stidljiv i plašljiv, da je prvih nedelju dana majka sedela u klupi sa mnom. Sledećih sedam dana dolazila je na svaki veliki odmor u školsko dvorište i nebrojeno puta sam se kasnije vraćao uplakan iz škole jer su me deca zadirkivala zbog mog makedonskog. Kliker sam zvao topče, pa su me prozvali Ivo topče. Roditelji su prestali u kući da pričaju na makedonskom, pa mi je srpskohrvatski postao svakodnevica i postao sam običan učenik.

Učiteljica Olga

Na polugodištu prvog razreda moj otac je službeno premešten u Kraljevo gde je imao zadatak da organizuje funkcionisanje lokalnog sreza. Nastavio sam školovanje u čuvenoj osnovnoj školi "Četvrti kraljevački bataljon" odakle sam se često vraćao kući razbijenog nosa, jer zbog kućnog vaspitanja nikada nisam pružao otpor u dečjim tučama i igrama. Konačno mi je otac dozvolio da se branim, pa sam svom najboljem drugu Moši razbio glavu. Moj otac se izvinio njegovim roditeljima, a mene poveo u poslastičarnicu uz rečenicu: "Ovo vredi proslaviti. Konačno si se odbranio". Najlepši deo detinjstva sam proveo u Kraljevu jer sam tamo u čuvenom "kazanu" na Ibru naučio da plivam, a moja učiteljica Olga Terzić me je naučila da pravilno izgovaram i u rečima koristim slova č i ć. Nikada ne bih postao glumac da to ona davno nije uspela da me nauči.

Milka za ceo život

Moj najveći uspeh u životu je što sam u srećnom braku sa Milkom već 35 godina. Upoznali smo se u studiju "Radija 202" kada me je ispred delegacije Pravnog fakulteta zamolila da im besplatno vodim brucošijadu. Sedela je pored mene u mini suknji i začarala me za ceo život. Imamo sina Vanju koji je jako uspešan u životu i radi posao koji nema veze sa glumom.

Lična karta

Ivan Bekjarev je rođen 6. aprila 1946. u Beogradu, gde je završio Šestu gimnaziju i diplomirao glumu na FDU. Njegov glas je otvorio program radija "Studija B" 1970. godine. Proslavila ga je televizijska uloga upravnika logora Vujkovića u seriji "Banjica". Televizijska publika ga pamti i po ulozi Kurčubića u seriji "Bolji život". Sada predaje glumu na jednoj od privatnih akademija.

( Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 06.09.09. )

Akademija umetnosti Braća Karić Beograd

Alfa BK univerzitet Beograd

Fakultet dramskih umetnosti Beograd

OŠ Filip Višnjić, Beograd

Jugoslovensko Dramsko Pozorište Beograd

Beogradsko Dramsko pozorište

Ivan Bekjarev

Studio B

Dragan Živanović

Slobodan Glumac

Radio Beograd

Zoran Modli

Dina Čolić

Slobodan Konjević

Rade Đurić

Kirk Daglas

Ivica i Marica

Zdravko Lukić

Marko Nikolić

tv serija Banjica

Savo Mrmak

sportsko društvo Radnički

Ranko Žeravica

Zaga Simić

Duda Ivković

Miško Čermak

Bokseri idu u raj

Brana Celić

KK Crvena zvezda

FK Crvena zvezda

Petar Banićević

Tenerife

Bali

Olivera Marković

Rade Marković

U kvrgama

Milan Rakić

Judžin O Nil

Dugo putovanje u noć

Minja Dedić

Vesna Latinger

Đurđija Cvetić

Dobrila Ilić

Sonja Jauković

Lane Gutoviće

Josif Tatić

Milenko Maričić

Mata Milošević

Milan Kalinić

Ivana Nedeljković

Dejan Tončić

Aleksandra Balmazović

pozorište Slavija

Georgi Bekjarev

Đorđe Bekjarev

Radmila Bekjarev

OŠ Vuk Karadžić Beograd

Olga Terzić

Ibar

OŠ Četvrti kraljevački bataljon

Radio 202

Milka Bekjarev

Šesta gimnazija Beograd

tv serija Bolji život