Giles Dickson, generalni direktor WindEurope - Prelazak sa uglja na obnovljive izvore je izvodljiv, pogledajte Poljsku

Energija dobijena iz vetra je čista i jeftina, i biće sve jeftinija. Industrija vetra može da stvori dobro plaćene poslove u Srbiji, da učini zemlju energetski nezavisinijom, i da doprinese reindustrijalizaciji i razvoju zapostavljenih područja - za eKapiju govori Giles Dickson, generalni direktor WindEurope, vodeće evropske asocijacije koja okuplja više od 400 članova iz oblasti vetroindustrije. On će 15. septembra u beogradskom hotelu Metropol Palace učestvovati na konferenciji "OIE Srbija 2021".

- Energija vetra učestvuje u ukupnoj proizvodnji električne energije u Evropi sa 16%. To je izvanredno postignuće: pre deset godina, to je bilo samo 6%. Tehnologija vetroturbina donela je neočekivane inovacije i smanjenje troškova. Veličina i efikasnost turbina nastavlja da raste. Rade na manjim brzinama vetra nego pre, što omogućava veći faktor iskorišćenosti kapaciteta u vetroparkovima. Razvoj većinom ima veze sa kontinentalnim ("onshore") vetrom, i to će nastaviti da bude dominantna tehnologija korišćenja energije vetra tokom mnogo narednih godina. Tokom proteklih 20 godina, međutim, videli smo i izgradnju velikih morskih ("offshore") vetroparkova. Sada svedočimo početku komercijalizacije plutajuće pomorske tehnologije korišćenja energije vetra, što će omogućiti projekte i u morskim basenima sa dubljim vodama i sa kompleksnijim sastavom zemljišta, kao što su Atlantik, Sredozemlje i Crno more.

- Da, cene su značajno opale tokom poslednjih godina, i za kopnene i za pomorske projekte. Vetar je jedan od jeftinijih izvora električne energije širom Evrope danas – svakako jeftiniji od novih izvora nafte, gasa, uglja. Troškovi korišćenja "ofšor" vetra u Evropi opali su više od 75% od 2014. I smanjenje troškova će se nastaviti – kod svih oblika korišćenja energije vetra. Očekujemo da kopneni vetar do 2030. dosegne prosečnu cenu od €33/MWh. To je smanjenje od 28% u odnosu na sadašnje stanje. Troškovi "ofšor" vetra smanjiće se u istom periodu 44%, do €48/MWh, a troškovi plutajućeg "ofšor" vetra za 65%, na €64/MWh. Napredak tenologije – i kod turbina i u načinu na koji se one prave – osnovni je uzrok dosadašnjeg smanjenja cena. Pomogla je i ekonomija obima.

- Evropa gradi zeleniji, zdraviji i efikasniji energetski sistem. Cilj je da se bude klimatski neutralan do 2050. To će biti ostvareno elektrifikacijom velikog dela saobraćaja, grejanja i industrije iz obnovljivih izvora energije. Evropska komisija želi da udeo električne energije dobijene iz vetra do 2050% dosegne 50% ukupne struje u EU, a sada je to 16%. U preostalih 50%, veliki deo bi došao od solarne energije i iz drugih obnovljivih izvora. Zemlje poput Poljske pokazuju da je pravedna i inkluzivna tranzicija sa uglja na obnovljive izvore moguća. Tamo je već danas energija vetra od pomoći da se ožive stari lučki i brodogradilišni gradovi na severu zemlje. Programi prekvalifikacije i dokvalifikacije omogućavaju nove poslove bivšim rudarima iz rudnika uglja, a trenutno preobučavamo rudare u Rumuniji. Istovremeno, napredak u tehnologiji prenosne mreže i odgovoru na potržnju znače da je potpuno ostvarivo i pristupačno integrisati veliki udeo različitih obnovljivih izvora energije u energetski sistem. Vetar obezbeđuje polovinu struje u Danskoj. Irska sada može u svakom trenutku da "udomi" 75% obnovljivih izvora u svoj sistem. Energija vetra može da odigra značajnu ulogu u budućem energetskom sistemu Srbije, obezbeđujući rast i zaposlenost.

- Industrija vetra danas zapošljava 300.000 ljudi širom Evrope, i očekujemo da taj broj naraste na 450.000 do 2030. Dobavljački lanac vetroindustrije je raširen po Evropi, ne samo po zemljama sa najviše vetra. Na primer, Loher u Srbiji proizvodi generatore i konvertore za vetroturbine. Svaka vetroturbina instalirana u kontinentalnoj Evropi, danas u proseku generiše 7 mil EUR ekonomske aktivnosti, mnogo od toga upravo u zoni gde su turbine postavljene. Industrija vetra donosi značajne investicije i otvara radna mesta u seoskim područjima, koja su često zanemarena usled koncentracije savremenih industrijskih investicija u urbanim centrima. Uzmimo za primer servis i održavanje: najveći broj tehničara mora da bude lociran blizu vetroparkova, kako bi obavljali redovne inspekcije i poslove održavanja. Iskustvo nekih podređenih područja, poput Istočne Nemačke, pokazuje kako od energije vetra koristi ima lokalna zajednica, ali i nezaposleni. Benefite od vetroparkova imaju oni koji žive blizu njih. Od energije vetra dolazi 5 mlrd EUR poreza u Evropi svake godine, često direktno seoskim opštinama. Mnogi vetroparkovi, takođe, direktno plaćaju zajednici i lokalnim organizcijama, nude nenovčane koristi, i u mnogim slučajevima lokalne zajednice učestvuju u vlasništvu vetroparkova.

- Postoji tržište za male vetroturbine i inovativni istraživači i kompanije stalno razvijaju nove i unapređene modele. To je dobro. Ali velike, savremene vetroturbine nastaviće da proizvode lavovski deo vetroenergije. Manje turbine za kućnu upotrebu ne mogu da obezbede velike količine neophodne za "čišćenje" proizvodnje energije u Evropi i za elektrifikaciju mobilnosti, grejanja i industrije.

- Najveća pretnja prirodi i biodiverzitetu su klimatske promene. Neophodno je da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte iz CO2, metana i drugih "ubica klime" što brže je moguće, da bismo očuvali zdrave habitate za lokalne životinje. Pogledajte samo ekonomsku i ekološku štetu nastalu ove godine od ogromnih požara u Grčkoj i širom sveta. Energija vetra je jeftina i skalabilna. Ona smanjuje emisije CO2 ovde i odmah. Veoma ozbiljno se odnosimo prema uticaju korišćenja energije vetra na ekosisteme i biodiverzitet. Tokom faze planiranja vetroparka, rigorozna procena uticaja na životnu sredinu osigurava da taj uicaj bude minimalan. Kao faktor pri odluci o gradnji novih vetroparkova, uzimamo i habitate i puteve migracija ptica.

- Na početku pandemije, sektor vetroenergije bio je suočen sa izvesnim problemima u lancima snabdevanja, kao i ostali sektori. Ali svi vetroparkovi su nastavili da rade: vlade su prepoznale energiju vetra kao suštinski važan sektor. Vetroturbine nastavljaju da se okreću, pouzdano generišući 16% električne energije u Evropi, uprkos pandemiji. Nastavljena je i gradnja novih vetroparkova. Tokom 2020, Evropa je sagradila novih 14.7 GW. Od toga, 80% su postrojenja na kopnu. Što je najvažnije, ulaganja u vetroenergiju ostala su primaljiva za investitore, uprkos kovidu 19. Evropa je investirala 43 mlrd EUR u vetroparkove u 2020, što je drugi najviši iznos do sada. Investitori su ubedljivo izglasali poverenje našoj industriji. Investicije pokrivaju 20 GW novih kapaciteta koji će biti izgrađeni u narednim godinama.

- Prema novom paketu Evropske komisije "Fit-for-55", Evropa mora da instalira 30GW novih postrojenja na vetar godišnje do 2030, kako bi ispunila svoje energetske i klimatske ciljeve. I "onšor" i "ofšor" moraju da rastu brže. Trenutno, očekujemo da ćemo izgraditi samo 15GW novih vetroparkova godišnje, do 2025. Osnovni problem je sporo izdavanje dozvola za vetroparkove. Da bismo ostvarili cilj EU, a to je klimatska neutralnost do 2050, treba nam 1.000 GW "onšor" postrojenja, u odnosu na 165 GW danas, i 300 GW "ofšor" vetroturbina, što je dvadesetostruko povećanje u odnosu na postojećih 15 GW. Industrija je spremna da isporuči potrebnu opremu, ali moramo da popravimo izdavanje dozvola, da proširimo elektro-energetske mreže svih voltaža, da izgradimo postrojenja za skladištenje električne energije i da uložimo u lučku infrastrukturu, kako bismo omogućili tako veliku ekspanziju.

- Pogledajte oko sebe: uspešni primeri primene energije vetra su svuda. Ne samo u istorijskim tržištima vetroenergije, u Danskoj i Nemačkoj. Poljska i Rumunija masivo ulažu u čistu i jeftinu energiju vetra. Slično njima, i baltičke zemlje. Ne samo da bi se borile protiv klimatskih promena, nego takođe i da obezbede energetsku autonomiju. Energija dobijena unutar države od vetra smanjuje potrebu za uvozom nafte i gasa. Ona takođe otvara šanse za reindustrijalizaciju, kao i za strukturalno slabe regione. Može da stvori dobro plaćene, industrijske poslove u Srbiji. Evropska unija sa entuzijazmom podržava tranziciju Srbije ka obnovljivim izvorima energije.