Branka Radović, predsednica Upravnog odbora Opere i teatra MADLENIANUM

Dr Branka Radović rođena je na Cetinju, diplomirala je najpre na odseku za jugoslovenskju i opštu književnost Filološkog fakulteta u Beogradu 1973., a zatim i odsek muzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti 1974.. Magistarski rad odbranila je na katedri za srpsku istoriju muzike 1988. a doktorat na katedri za srpsku književnost Filološkog fakulteta 1999.

Dugogodišnju pedagošku delatnost obavljala je u muzičkoj školi „Mokranjac“ u Beogradu, a od 1995. do 1999. bila i direktor škole. Radila je na nekoliko različitih fakukteta i univerziteta kao profesor istorije muzike. Danas je redovni profesor FILUM-a u Kragujevcu. Dekan ove visokoškolske ustanove bila je od 2004-2006.

Kritičarsku delatnost započela je veoma rano na Trećem programu Radio Beograda, a potom ,u dnevnim listovima „Borba“ i „Politika“. Više od dvadeset godina je muzički kritičar „Politike“, posebno posvećena oblasti opere.

Bila je deset godina glavni i odgovorni urednik časopisa „Pro musica“ (1989-1999), saradnik brojnih muzičkih časopisa, pisac tekstova i naučnih radova koje je izlagala u zemlji i u inostranstvu.

Prva knjiga koju je napisala je „Mala istorija muzike“ (Udruženje muzičkih pedagoga Srbije, 1992) sledi „Muzičko scenska dela Nikole Hercigonje“(Udruženje kompozitora Crne Gore, 2000) „Otmenost posrtanja“,Hristićeva opera „Suton“(SNP Novi Sad, 2000) „Njegoš i muzika“( Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 2001.) Summa Xeniana, monografija o Kseniji Zečević(Belef centar 2007), monografija pijaniste Tomislava Stanića, (Radionica duše, 2010) „Partitura“, studija o muzičkim romanima Hermana Hesea (Zepter book, 2010).

Intenzivan društveni rad u mnogobrojnim komisijama (Posebna priznanja Ministarstva kulture) žirijima (Oktobarska nagrada grada Beograda pa Aprilska nagrada) u upravnim odborima mnogih institucija (Sava centar, Narodno pozorište) teče paralelno sa stručnim.
Selektor je festivala „Mokranjčevi dani“ od 2007. i važi za jednog od najboljih poznavalaca operske umetnosti kod nas. Govori francuski, italijanski jezik, služi se engleskim jezikom.

REČ PREDSEDNICE

Dolazeći na čelo Teatra i opere Madlenianum želela sam da ispunim deo svojih snova. Oni su najpre operski. Budući da sam se godinama bavila operskom kritikom, operom kao žanrom u svim vidovima, od muzičke kritike, članaka, naučnih radova, od pisanja o stranoj, do posebnih osvrta na našu, domaću operu, najzad se ukazala prilika da proces nastanka muzičko-scenskog dela upoznam i sa druge strane, u njegovom radjanju i nastanku pred publikom. Taj proces radjanja predstave isto je tako inovativan, uzbudljiv i često dramatičan, kao što može biti i rezultat koji ocenjuje i kome prisustvuje publika. Mislila sam da je posle decenija iskustva gledanja i slušanja opera na našim i stranim scenama, bavljenja njima i pisanja o njima došao trenutak suočavanja sa svim elementima operske umetnosti.

S druge strane, moje bavljenje književnošću koje traje od diplome na Filološkom fakultetu nikada se nije posebno ekspliciralo, osim u doktoratu u kome sam se bavila vezama književnosti i muzike. To je i inače bila tema mnogih mojih studija i radova iz oblasti muzikologije i komparativne umetnosti. Dramska umetnost mi je oduvek bila veoma bliska, ne samo kao čitaocu i posetiocu pozorišta, već i zbog spoja više umetnosti koje su sve prisutne i u operskoj umetnosti.

Ovo su lični razlozi, a sada oni drugi iz aspekta složene institucije kakav je Madlenianum.
Šta ovakvom teatru treba, šta može da se postavi, a za šta treba mnogo više vremena, sredstava...?

Prvi zadatak koji bih sebi postavila je stvaranje ukupnosti dramskih i muzičko-scenskih dogadjanja i postavki. To se pre svega odnosi na vraćanje baleta na scenu Madlenianuma i pomaganje da se ova krhka i plemenita umetnost održi i razvija uz našoj zemlji. To je vrlo osetljiv i znacajan posao kome bih ja u ovom trenutku dala prioritet. U 2011. godini su predvidjene dve baletske produkcije, jedna u proleće, druga na jesen. Razgovori sa autorima i koreografima su u toku i tome se pristupilo veoma ozbiljno.

Pored operskih predstava koje su u toku, upravo postavljene Donicetijeva „Rita“ i Iberova „Anželika“, pored Jevtećeve „Mandragole“ ispunjavaju ceo sadašnji operski repertoar. Tome se dodaje mjuzikl „Les Miserables“ koji je već osvojio publiku.

Želela bih jednu novu opersku postavku tokom sledeće kalendarske godine, kao i jednu koje bi mladi pevači uradili u novoosnovanom Klubu mladih.

Dramski repertoar bi se proširio i obogatio postavkom „Doručka kod Tifanija“, predvidjenom za proleće 2011.

Društvo prijatelja opere Madlenianum Beograd bi u toku ove sezone u svoju delatnost uključilo i Klub mladih koji bi obuhvatio slobodne mlade pevače, dirigente, reditelje i ostale aktere operske predstave i oni bi, zajedno sa iskusnim umetnicima, kao mentorima i profesorima, pokušali da se ogledaju na koncertnom i scenskom planu u okviru kuće.
Nekoliko velikih zamisli, ideja i projekata još uvek se razmatraju i čekaju na definitno uobličenje.

izvor : www.madlenianum.rs