NJ.E. Urs Šmid, ambasador Švajcarske u Srbiji - Prelazak na zelenu privredu ima cenu, ali preventivno delovanje košta manje od uklanjanja štete

(Foto: Alin Andersen/Unsplash)

Prema njegovim rečima, Srbija je već zabeležila značajan napredak u smislu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU po pitanju otpada, kvaliteta vazduha i zaštite prirode, ali potrebno je usvojiti i nove strategije i planove. Otkriva nam koji su to fundamentalni principi na kojima se zasniva odnos Švajcarske prema zaštiti životne sredine, a koje bi mogla da "prekopira" i Srbija.

eKapija: Švajcarska postiže izuzetne rezultate po pitanju reciklaže i poznata je kao zagovarač cirkularne ekonomije i očuvanja prirode, što je i razumljivo s obzirom na to da je skoro jedna trećina njene teritorije pokrivena šumama. Koji su to ključni elementi koji su doprineli da Švajcarska postane primer dobre prakse po pitanju zaštite životne sredine?

- Sa jedne strane tu su nova naučna dostignuća, a sa druge negativna iskustva u vidu ekoloških katastrofa i nastale štete. Zahvaljujući tome, Švajcarska je tokom poslednjih pedeset godina razvila sveobuhvatan i integrisan zakonski okvir koji za cilj ima zaštitu životne sredine.

Ekonomski procvat koji se dogodio pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i uticaj koji je taj rast imao na životnu sredinu je prouzrokovao ozbiljne posledice po okolinu. Otpadne vode iz švajcarskih fabrika, preduzeća i domaćinstava su se praktično neprerađene izlivale u naše potoke, reke i jezera. Ubrzana gradnja i značajno povećanje obima saobraćaja su prouzrokovali veće prisustvo buke, zagađenosti vazduha i smanjenje obradivih površina. Tako se i stvorila potreba da se uradi nešto po tom pitanju. Od tada, zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine se postepeno dograđivalo kako bi se prilagodilo rastućim potrebama. Rezultati takve regulative su postali očigledni na svim poljima, u sasvim različitim oblastima kao što su prostorno planiranje, industrijska proizvodnja, poljoprivreda, infrastruktura i električna mreža.

Pored samog zakonodavstva, izuzetno važnu ulogu je odigrala edukacija i podizanje svesti o važnosti ovih pitanja. Državne institucije, udruženja, škole i mediji su odigrali izuzetno važnu ulogu promovisanjem odgovornog ponašanja kao što je recikliranje, veća upotreba javnog prevoza, odlaganje otpada, smanjenje potrošnje vode i energije. Deca igraju izuzetno važnu ulogu u ukorenjivanju ovakvog ponašanja i staranja za životnu sredinu; vrlo često su upravo ona ta koja uče svoje roditelje da se raniji obrasci ponašanja više ne mogu smatrati prihvatljivim!

eKapija: Kakve ciljeve je Švajcarska sebi postavila za budućnost, kao na primer kada je u pitanju smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (NDC) i kako vaša zemlja planira da te ciljeve postigne?

- Švajcarska je ažurirala i unapredila svoje nacionalno utvrđene doprinose (NDC) u cilju postizanja globalnog smanjenja emisija CO2 do 2030. za nekih 45% u odnosu na vrednosti iz 2010. godine kao i ugljenične neutralnosti do 2050. godine, a sve u cilju ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepen celzijusa. Naš glavni instrument u ovim naporima je Zakon o očuvanju klime koji je parlament Švajcarske usvojio prošle jeseni, a o kome će se građani Švajcarske izjasniti na referendumu u junu 2023. Ovaj zakon predviđa finansijske podsticaje u promovisanju korišćenja obnovljivih izvora energije kao i mera za postizanje energetske efikasnosti. Najveći akcenat će biti stavljen na zamenu kotlova na struju ili fosilna goriva u domaćinstvima bojlerima ili toplotnim pumpama na biomasu, izolacijom zgrada u cilju povećanja energetske efikasnosti i subvencije za industriju za korišćenje i razvoj inovativnih tehnologija koje nemaju štetan uticaj po životnu sredinu. Glavni sektori na koje će se zakon odnositi su građevina, industrija i transport.

eKapija: Imate li neki recept, neki primer dobre prakse koji bi Srbija mogla da "prekopira" od Švajcarske u oblasti zaštite životne sredine, a da je on istovremeno primenljiv u lokalnom okruženju?

- Švajcarski Zakon o zaštiti životne sredine se oslanja na nekoliko fundamentalnih principa koji određuju prirodu akata i uredbi koje se donose i igraju odlučujuću ulogu u praktičnom sprovođenju tih odredbi:

- Princip "bolje sprečiti nego lečiti" se nalazi u samoj srži švajcarskog Zakona o zaštiti životne sredine. Osnovna ideja zakona je da je blagovremeno planiranje koje uvažava principe zaštite životne sredine mnogo isplativije na duže staze i kao takvo ima mnogo manje negativnih posledica na životnu sredinu nego naknadne ispravke i pokušaji da se umanji već nastala šteta.

- Princip "zagađivač plaća": Ovaj princip je zasnovan na uverenju da troškove i štetu nastale usled zagađivanja životne sredine ne treba da snosi javni budžet već oni koji su za to direktno i odgovorni.

- Holistički pristup: Cilj Zakona o zaštiti životne sredine je da umanji ukupni pritisak na životnu sredinu. Zbog toga je potrebno obratiti podjednaku pažnju na sve njegove aspekte.

- Princip održivosti: Naša planeta poseduje ograničenu količinu prirodnih resursa. Shodno principu održivosti, te resurse je potrebno koristiti samo u onoj meri u kojoj će ti resursi biti očuvani i za buduće naraštaje. Koncept održivog razvoja podrazumeva osnaživanje kako ekonomske efikasnosti tako i društvene solidarnosti, a sve to u cilju smanjenja pritiska na životnu sredinu i iskorišćenja resursa na način da oni postanu dugoročno održivi.

- Princip saradnje: Švajcarsko zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine nije olako napisano već je razvijeno i primenjuje se u okviru konsultativnog procesa koji je obuhvatio veliki broj zainteresovanih strana.

Ovi principi mogu biti primenjeni i u slučaju Srbije i to putem razvoja mera prilagođenih lokalnim potrebama, a u cilju očuvanja životne sredine. Ono što je od izuzetne važnosti je da se obezbede sredstva kao bi ove mere bile pravilno primenjene i da se njihova primena redovno prati.

eKapija: Švajcarska podržava veći broj inicijativa u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine. Šta vas je podstaklo da postanete deo platforme "EU za Zelenu agendu u Srbiji"?

- Švajcarska podržava zelenu tranziciju u Srbiji kao i reforme koje se odnose na proces pristupanja EU i zahteve iz Klastera 4: Zelena agenda i održiva povezanost: Implementacija Zelene agende za Zapadni Balkan predviđene Zelenim dogovorom EU, je izuzetno važan faktor na putu Srbije ka članstvu u EU i njenoj posvećenosti odluci da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte. Platforma "EU za Zelenu agendu u Srbiji" je pravi odgovor na potrebe Srbije da na uspešan način sprovede zelenu tranziciju. Ovaj projekat će dodatno istaći tradicionalni fokus Švajcarske na pitanja na lokalnom nivou.

eKapija: Na koje oblasti se vi fokusirate kada govorimo o implementaciji tog projekta, i da li postoji neka oblast Zelene agende u kojoj Švajcarska planira da pruži posebnu podršku?

- Švajcarska će podržati svih pet stubova Zelene agende, a to su dekarbonizacija, smanjenje zagađenja, cirkularna ekonomija, biodiverzitet i održiva proizvodnja hrane. Program ovako širokog pristupa, koji obuhvata sve oblasti pokrivene Zelenom agendom, predstavlja solidnu osnovu i potencijal za buduće i fokusiranije intervencije Švajcarske.

eKapija: Kako vi ocenjujete stanje u oblasti životne sredine u Srbiji? Gde vidite potencijal za poboljšanje?

- Srbija je već zabeležila značajan napredak u smislu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU po pitanju otpada, kvaliteta vazduha i zaštite prirode. Međutim, potrebno je razviti i usvojiti nove strategije i planove, kao što su Strategija za Zelenu agendu, Strategija za zaštitu životne sredine, Strategija za smanjenje emisija ugljenika kao i Nacionalni energetski i klimatski plan. Po usvajanju ključnih strategija, akcenat treba staviti i na njihovu primenu. Moram da priznam da je vazduh u Beogradu ponekad jako zagađen što opet ima ozbiljne posledice po zdravlje ljudi. Ovo je svakako oblast gde se nadam da će Srbija preduzeti potrebne mere u najkraćem roku.

eKapija: Jedan od argumenata koji se navodi kada se ljudi opiru zelenim politikama je strah da će cena zelene transformacije biti previsoka i da će se to odraziti ili na račune za domaćinstva ili na uvećane cene proizvoda. Sudeći po vašem iskustvu u Švajcarskoj, smatrate li da vredi ulagati u zelenu tranziciju i kakve koristi će građani imati od toga?

- Osnovni argument u prilog zelenim politikama je to da ako neke stvari uradimo već sada i delujemo preventivno, cena toga će biti mnogo manja nego uklanjanje posledica nastale štete. Prelazak na zelenu privredu svakako ima svoju cenu, ali dobro osmišljeni finansijski podsticaji takođe mogu da donesu značajne uštede i pokrenu ulaganja u nove, inovativne industrije i stvore nova radna mesta. Svima je poznat švajcarski primer naknade za odnošenje smeća iz domaćinstava. Posle uvođenja naknade za kese za smeće, količina smeća se značajno smanjila, a istovremeno su stvorene nove navike po pitanju reciklaže i dat je novi zamah reciklažnoj industriji. Još jedan primer veoma priuštivih, pa čak i besplatnih zelenih mera je ekološki bonton i investicije u energetsku efikasnost zgrada (izolacija, kvalitetna stolarija, itd.), a period povraćaja novca od takvih investicija je često kraći od 10 godina.

I na samom kraju, ne treba zaboraviti da ljudi imaju pravo da sredina u kojoj žive bude zdrava! 2021. godine, Švajcarska i druge zemlje su uspele da pokrenu rezoluciju kojom se poziva Savet za ljudska prava UN da pravo na bezbednu, čistu i održivu životnu sredinu bude prepoznato kao posebno ljudsko pravo.