Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Ljudi

Kristina Obrenović, Partneri Srbija - Institucije sve zatvorenije za građane, najmanje dostupni podaci o javnoj potrošnji

Izvor: eKapija

Sreda, 04.09.2024.

10:32

Komentari

Podeli

(Foto: Svetislav Brcanski)

Krajem ovog meseca, tačnije 28. septembra, širom sveta se obeležava Međunarodni dan prava javnosti da zna, a u Srbiji se ove godine navršava 20 godina od početka primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u Srbiji. Ranije objavljeni podaci ukazivali su na to da je Srbija među poslednjim zemljama u regionu po pitanju transparentnosti rada organa javne vlasti. Da li se nešto od prošle godine promenilo ili i dalje mediji, ali i javnost, moraju da prođu sedam krugova pakla da bi došli do informacija od javnog značaja, šta je glavni razlog tome, kakve informacije se najviše kriju i da li u transparentnosti postoji svetlih primera u radu organa vlasti po ovom pitanju eKapija je razgovarala sa Kristinom Obrenović, istraživačicom u organizaciji Partneri Srbija, posvećenoj unapređenju vladavine prava, razvoju građanskog društva i institucionalnoj izgradnji u našoj zemlji, ali i regionu.

eKapija: Prema ranije objavljenom istraživanju, naša zemlja u prošloj godini u odnosu na godinu pre nije ostvarila značajan napredak u oblasti transparentnosti rada organa javne vlasti. Kakvo je sada stanje po pitanju transparentnosti u radu institucija u Srbiji?

- Poređenje ovogodišnjih rezultata sa prošlogodišnjim, pokazuje da ključni parametri uglavnom nisu unapređeni u znatnoj meri, dok su u nekim oblastima čak i nazadovali. Sa indeksom otvorenosti 54,94%, Vlada Republike Srbije nalazi se na trećem mestu od četiri posmatrane države (Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina). Posmatrajući rezultate merenja za sve institucije u Srbiji koje čine uzorak, uključujući republičku i pokrajinsku vladu, ministarstva, organe uprave i parlamente, možemo zaključiti da ne postoji suštinski napredak ovih institucija kada je u pitanju otvorenost i transparentnost. Opšta ocena koja je data i prošlih godina ostaje na snazi - trend netransparentnog i zatvorenog poslovanja nastavlja da se primenjuje jednakim ili jačim intenzitetom.

eKapija: U Srbiji se ove godine navršava 20 godina od početka primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da li se mogu sagledati efekti donošenja i primene ovog zakona?

- Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i dalje važi za jedan od najbolje napisanih zakona u ovoj oblasti u Evropi. Problem, međutim, predstavlja primena zakona. Prvu deceniju primene Zakona možemo posmatrati kao period učenja i privikavanja institucija da Zakon primenjuju. Nažalost, drugu deceniju primene Zakona obeležila je borba za očuvanje dostignutog nivoa prava javnosti da zna i zloupotrebe prava koje su poprimile sistemski karakter. Istovremeno, propuštena je prilika da se pomoću upotrebe interneta i digitalnih tehnologija institucije otvore za građane i počnu proaktivno da objavljuju sve informacije o svom radu. U doba kada su platforme poput YouTube-a i Zoom-a dostupne, ne postoji opravdanje zašto sednice Vlade, ili na primer sednice lokalnih skupština opština ne možemo da gledamo i u njima učestvujemo uživo.

eKapija: Kako vidite budućnost slobode pristupa informacijama u Srbiji i uopšte slobode govora?

- Iako bismo voleli da budemo optimisti, činjenica je da su institucije sve zatvorenije za građane. Načelo "nismo nadležni" i dalje je široko rasprostranjeno. Uloga medija koja je svedena na promociju izvršne vlasti i promociju nasilja u javnom prostoru, uparena sa sistemskim pritiscima na one koji preispituju rad državnih institucija i izveštavaju u javnom interesu, ukazuje da će prostora za pristup informacijama i slobodu govora biti sve manje.

eKapija: Možete li navesti neke od primera zemalja u okruženju koje su ostvarile napredak po pitanju slobode informisanja i pristupa informacijama?

- Istraživanje o otvorenosti institucija koje Partneri Srbija sprovode već nekoliko godina sa kolegama iz regiona, pokazuje da u poslednjih dve do tri godine sve države regiona stagniraju u ovoj oblasti. Tradicionalno već malo bolje rezultate ostvaruju institucije Severne Makedonije i Crne Gore, pa za njima institucije Srbije i Bosne i Hercegovine. Sprovodeći isto istraživanje više godina zaredom, jasno je da nedostatak političke volje u regionu blokira stvarne reforme na ovom polju, a odsustvo efikasnog nadzora nad poštovanjem obaveza u odnosu na slobodan pristup informacijama čini da imamo institucije koje se ponašaju kao da su iznad zakona.

eKapija: Kakvi su trenutni trendovi u svetu po ovom pitanju?

- Trendovi u svetu su različiti, države zapadne Evrope uglavnom imaju dužu kulturu u primeni zakona koji uređuju ovu oblast i jače institucije, stoga je veća izvesnost da će tražilac informacija dobiti informacije koje traži. Sa druge strane, zakoni zapadne Evrope često imaju šira ograničenja u pogledu šta sve predstavlja informacije od javnog značaja. Ono u čemu su države zapadne Evrope vidno bolje jeste proaktivno objavljivanje informacija. Više informacija je dostupno na sajtovima institucija, a posebno posle Covid-a primetno je povećano korišćenje video formata za prenos sednica i rada različitih institucija. Ipak, izbori u državama Evrope, kao i izbori za Evropski parlament koji su održani ove godine, a na kojima su konzervativne partije uglavnom dobijale većinu, potencijalno mogu uticati i na ovu oblast, imajuću u vidu da su te partije sklonije ograničenju prava na slobodu govora, pristup informacijama i druga srodna prava.

eKapija: Za kakve informacije građani Srbije najčešće ostaju uskraćeni, odnosno koje informacije su najmanje transparentne?

- Najčešće se radi o trošenju javnih sredstava, posebno u onim slučajevima kada se ne primenjuju pravila iz Zakona o javnim nabavkama. Strateški projekti poput "Rio Tinta", "Beograda na vodi" i dr., kao i javno-privatna partnerstva, najčešće su pokrivena velom tajne. Pored toga, informacije o zaštiti životne sredine i ekološkim pitanjima često su predmet zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koja ostaju bez odgovora.

eKapija: Da li se može navesti dobar i loš primer u radu institucija u Srbiji, a u vezi sa transparentnošću rada?

- Kada pogledamo ministarstva Srbije na primer, najlošije je ocenjeno Ministarstvo za javna ulaganja, pre svega zbog činjenica da sajt raspolaže sa veoma malo informacija o radu. Dostupne su najosnovnije informacije, poput kontakta, adrese i nadležnosti ministarstva, dok informacije poput godišnjih planova, izveštaja o radu ministarstva, kvartalnih podataka o prihodima i rashodima, informacije o sprovođenju i evaluaciji projekata kojima Ministarstvo rukovodi, i mnoge druge nisu dostupne. Najbolje ocene ove godine dobilo je Ministarstvo finansija, koje je zadovoljilo 75% svih posmatranih indikatora. Ono gde postoji prostor da se ovo Ministarstvo unapredi, odnosi se pre svega na objavljivanje više informacija iz oblasti kreiranja javnih politika, uključujući godišnje planove za izmenu i izradu zakona, objavljivanje analiza efekata propisa i druge.

eKapija: Šta bi u vezi sa dostupnošću informacija u Srbiji trebalo najpre poboljšati? Gde je trenutno najveći problem?

- Sprovodeći isto istraživanje nekoliko godina zaredom, možemo zaključiti da je politička volja ključni faktor koji utiče na nivo otvorenosti institucija u Republici Srbiji. Ovo je nesumnjivo dovelo do smanjenog poverenja građana u institucije, pa je izlazak na ulice i protest postao najučestaliji način participacije građana u procesima donošenja odluka i izraz opšteg nezadovoljstva stanjem u društvu.
Ono što pod hitno mora da se promeni je odnos države prema građanima. Promene u ovoj oblasti moraju krenuti sa vrha, tako da je Vlada ta koja mora doneti stratešku odluku da svoj rad učini transparentnijim. Izmene zakona neće imati nikakve efekte dok zakoni ne počne zaista da se primenjuje.

eKapija: Kakva je transparentnost u radu sudova i tužilaštva u Srbiji?

- U pogledu proaktivne transparentnosti, glavni problemi ostaju neredovno ažuriranje informacija o radu sudova i tužilaštava, retko objavljivanje vesti i informacija koje se odnose na istrage i sudske postupke koji su u toku i potpuno odsustvo konferencija za novinare o slučajevima za koje je javnost opravdano zainteresovana. Takođe, način na koji se sudije i tužioci biraju i dalje je nedovoljno transparentan, uprkos izmenama pravosudnih zakona. Postupak predlaganja i izbora kandidata u svom ključnom delu nije javan, dok su obrazloženja o razlozima za izbor određenog kandidata generička, bez stvarnih i merljivih kriterijuma za izbor. Ovim se dovodi u pitanje izmena Ustava Srbije i pravosudnih zakona čiji je glavni zadatak trebalo da bude uspostavljanje merljivog i javnog izbora sudija i tužilaca.

Danijela Stanimirović-Gavrilov

Firme:

Vlada Republike Srbije

Ministarstvo za javna ulaganja Republike Srbije

Ministarstvo finansija Republike Srbije

Partneri Srbija Beograd

Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd

Rio Tinto Exploration Dunav d.o.o. Beograd

Beograd na vodi d.o.o. Beograd

Tagovi:

Rio Tinto

Beograd na vodi

Kristina Obrenović

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Međunarodni dan prava

strateški projekti

transparentnost

transparentnost rada institucija

informacije od javnog značaja

pravo javnosti da zna

otvorenost institucija

indeks otvorenosti

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.