Ivan Banković, predsednik Sindikata Centar GSP Beograd - Javni prevoz u prestonici zreo za temeljne promene, jedan od modela i osnivanje kompanije koja bi obuhvatila i javni i privatni kapital

Javni prevoz u Beogradu je 14. oktobra obeležio 132 godine od uspostavljanja i puštanja u rad prve linije. Ali u kakvom stanju je ovu godišnjicu dočekao? Period između 131. i 132. godine obeležilo je ustupanje brojnih linija javnog prevoza privatnim prevoznicima u okviru upitnih javno-privatnih partnerstava, tenderi za kupovinu tramvaja i autobusa za koje su dobavljači bili poznati unapred, loš kvalitet usluge na mnogim linijama, a nedavno i iznenadna odluka grada da se, u moru nerešenih problema u prestoničkom prevozu, brojna vozila javnog saobraćaja prefarbaju u plavo. Još nije ni blizu izvesno koliko će taj ceh na kraju koštati Beograđane, odnosno gradsku kasu, ali ono što se uveliko zna je da je ukupna vrednost sva tri ugovora o javno-privatnom partnerstvu koja su zaključena u poslednjih godinu dana sa privatnicima čak 285,4 milijardi dinara (ugovori za prigradski prevoz, za poteze 100 i 700 i za pojedine gradske linije i poteze 300, 400 i 500).

Ono što je naročito u poslednje vreme očigledno na gradskim ulicama jeste to što gotovo da više nema reda vožnje, da se na istoj liniji gomilaju vozila u nizu, a onda ih nema po pola sata i više. Ivan Banković, predsednik sindikata Centar GSP Beograd, ističe za eKapiju da je jedan od glavnih razloga za to što vozači privatnih prevoznika ne postupaju po nalozima otpravnika GSP Beograd na okretnicama.

- Trenutno imamo bezvlašće. Otpravnici uzalud sede tamo. A pritom Operativno-kontrolni centar (OKC) Sekretarijata za javni prevoz ne može sve to da isprati, jer se svega osam-devet dispečera u smeni bavi celim sistemom.

- Ne može, zato što je ranije GSP držao više linija, pritom je on uigran sistem, ima svoje iskusne otpravnike koji su u većini slučajeva korigovali vreme polazaka vozila kada im ispadnu iz reda vožnje... Ali, sada imamo drugu situaciju. Vozači privatnika, koji su preuzeli brojne linije, odbijaju da postupaju po nalozima otpravnika, osilili su se i sve je spalo na OKC koji nema dovoljno kapaciteta. Dodatni problem je što imamo na desetine vozila privatnih prevoznika u kojima još uvek nije ugrađena oprema za monitoring vozila. Tu je već propust Sekretarijata za javni prevoz, odnosno kompanije Bus logic koja nema dovoljan broj uređaja koji su potrebni da se ugrade u vozilima. Ono što su od te opreme dobili prevoznici, to je oprema koju su koristili prevoznici koji su izašli iz posla, sa čijih vozila je raskačena ta oprema i prebačena je u deo vozila privatnika koji su sada dobili posao.

- Tako je. Da putnici imaju informacije o dolasku vozila, da OKC ima mogućnost praćenja tih vozila, gde se tačno nalaze na trasi i, treća stvar, da se obračunava transportni rad na osnovu podataka iz sistema.

- Naravno. Slobodno mogu da kažem da prevoznik Strela na potezima 100 i 700 još nema u svim vozilima ugrađenu opremu, ali opet naglašavam nije za to prevoznik odgovoran, nego sekretarijat u saradnji sa trećim licem, u ovom slučaju Bus logic-om. Sa tim se kasni, od jula meseca postoji taj problem. To su one situacije kojima putnici svakodnevno svedoče mesecima, da na stajalištu na primer piše da prvi autobus 706 nailazi za 15 minuta, a on naiđe za minut i po.

- Tačno, jedan od glavnih razloga je ovo što sam pomenuo. Osim toga na mnogim stajalištima u gradu te table se sve češće kvare i ne rade kako treba. Kvarovi se otklanjaju, ali nedovoljno brzo. Ono što takođe može na više mesta u gradu da se primeti, tamo gde je zona nekih radova, da su po nekoliko dana preusmerena vozila javnog prevoza i da ne staju na određenom stajalištu, ali da tabla i dalje prikazuje podatke o dolasku vozila, iako ona uveliko idu drugom trasom. Ali, to nije problem samih tabli, već ljudskog faktora u sekretarijatu, gde se i pripremaju informacije o izmenama trase, linijama, privremenim stajalištima... da bi se ispravne informacije i prikazivale putnicima. Sistem za monitoring vozila ima ulogu da putnicima obezbedi tačne i pouzdane informacije u realnom vremenu. Ako to ne koristimo, onda je i svrsishodnost samog sistema upitna.

- Svakako da jeste. Što se tiče poteza 100 i 700 tu je taj proces završen, ali tamo imamo problem što su na delu linija, koje je preuzela Strela, umesto zglobnih autobusa solo vozila. Možete da zamislite kako izgleda kada na liniji, u kojoj po vozilu u špicu imate po 120 i više putnika, sada umesto zglobnog imate solo vozilo? Iako će vam naići nov autobus, da li će putnik zaista osetiti korist od toga ako će stajati na jednoj nozi?

Kada je reč o potezima 300, 400 i 500 rok za predaju tih linija je 27. decembar, ali pitanje je kako će te linije funkcionisati dok ne dođe do primopredaje. Deo linija jesu preuzeli privatnici, ali dobar deo još nisu.

- Tako bi trebalo da bude, prevoznicima bi trebalo zaista da je u interesu da počnu što pre da rade na njima, ali vidimo da proces primopredaje ukazuje da postoje problemi. Ti prevoznici jesu obezbedili uglavnom nova vozila, ali problem je u tome što nemaju dovoljan broj vozača koje bi angažovali. Ko je malo upućeniji zna i zašto. Ti prevoznici vozače pokušavaju da privuku primamljivim ponudama sa naizgled dobrim platama. Međutim, iza tih naizled primamljivih brojeva se krije činjenica da mnogi privatni prevoznici ne plaćaju puno radno vreme, već da za ono vreme koje vozilo provede u zastoju, u gužvi, ili zbog kvara autobusa, to vreme se ne plaća vozaču, pa mu se umanjuje dnevnica. Takođe smo svedoci da se kod privatnih prevoznika ne poštuje minimum zakonskih normi kada je reč o radnom vremenu vozača. Podsetiću da je radno vreme vozača za volanom osam sati, ali da se to ne poštuje i da privatnici angažuju vozače i više od 12 sati dnevno često sa samo jednim slobodnim danom u nedelji. U GSP-u, iako nije savršen i ima brojne probleme, tako nešto nije moguće. Osmočasovno radno vreme se i te kako striktno poštuje i sa tim nema kompromisa.

- Nažalost, gotovo da nema dana u kome ne dobijemo informaciju da je neko vozilo zalutalo na trasi, da je skrenulo u suprotno traku, da vozila na istoj liniji idu u takozvanom voziću. Za ovo poslednje su najsvežiji primeri linije 56 i 56L koje je preuzeo Niš ekspres gde smo prethodnih dana mogli da vidimo kako se na trasi gomila po četiri, pet vozila sa iste linije, ali ne zbog gužvi u saobraćaju, nego zbog toga što su angažovani vozači koji se nisu dovoljno dobro upoznali sa trasama, pa vozila prate u nizu jedni druge. A sve to se, svakako, odražava na kvalitet i pouzdanost prevoza na tim linijama. Upravo je ovo situacija na koju bi sekretarijat odmah trebalo da reaguje, jer je samovoljno nepoštovanje reda vožnje ozbiljan prekršaj.

- Na početku ove godine GSP je držao 79 autobuskih i minibus linija, a trenutno drži 42, ali to nije konačan broj jer proces primopredaje nije završen. Kada bude bio okončan, taj broj linija, izvesno, biće ispod 40. Istina, GSP će posle završetka ovog procesa dobiti neke linije, ali to je neuporedivo manje od broja onih koje su mu oduzete, pritom GSP će dobiti neke od najzahtevnijih linija u centru grada gde su svakodnevne gužve i zastoji što će bez sumnje uticati na pad prihoda.

Kada je reč o tome kako sve ovo utiče na dnevni proces rada u GSP-u, mogu reći izuzetno loše. Zašto? Zato što se bukvalno na dnevnom nivou javlja koje linije od sutra preuzimaju privatnici, koje linije se prebacuju iz jednog u drugi pogon GSP-a. U takvim okolnostima nemoguće je valjano organizovati smene vozačima, napraviti raspored, kvalitetno organizovati linije...

- Ugovorima zaključenim u junu sa Strelom i u septembru sa konzorcijumom BG bus prevoz tražena boja je crvena, RAL 3001. I onda odjednom imamo odluku koju je preko noći doneo gradonačelnik, za koju verujem da ni sekretar za javni prevoz nije znao da će se doneti, a to je da će vozila biti plave boje. Onda, imamo i tu situaciju da se u toku ove godine za GSP naručuju vozila u crvenoj boji koji će naknadno definitivno biti prefarbavana u plavu, bar deo njih. Najmanje 30 novih autobusa za GSP će stići u crvenoj, ali pre nego što izađu na trasu imaćemo dodatne troškove njihovog prefarbavanja. A, sasvim je sigurno da neće privatni prevoznici oberučke da dočekaju da oni sami snose troškove prefarbavanja autobusa koje su nedavno kupili.

- Pratićemo tokove novca, zainteresovani smo za to. Javni prevoz je tu zbog Beograđana, zbog toga se bezrezervno zalažem za potpunu transparentnost u našem poslu i znatno veći stepen uključenosti građana koji su krajnji korisnici usluge. Korisnici su ti koji treba da budu zadovoljni, a njih trenutno niko ni za šta ne pita. Tako da njih niko nije pitao ni da li je potrebna promena boje autobusa, već je neko odlučio to u njihovo ime, da je to prioritet u javnom prevozu. A vrlo je bitno videti da li će grad pomoći privatnicima u prefarbavanju, da li ćemo i to plaćati iz budžeta grada svi mi. Za sada nema takve formalne odluke, ali svakako ćemo pratiti. Nije mi logično da ako ste vi kao grad sklopili ugovor, a onda naknadno promenili uslove, i to na koji način, nametnuvši nekome dodatne troškove, da druga strana to prihvati kao ceh koji će dobrovoljno da plati.

- Ne verujem da će ići tako daleko i da će igrati na tu kartu. Verovatno će rešiti to na drugi način, jer da podsetim kao što nije transparentan proces promene boje vozila, vrlo sličan je bio i proces izbora prevoznika koji će sklopiti ugovore o javno-privatnom partnerstvima, sve, samo ne transparentan. Podsetiću vas da smo mesecima unapred imali spisak prevoznika koji će biti u novom konzorcijumu koji će dobiti posao, kao i precizno ko će koju liniju dobiti, da će biti samo jedan ponuđač u tom postupku. Zbog svega toga teško je verovati da će se neko legalistički boriti, već će pre gledati da se to reši tako što će sa gradom napraviti neki dogovor mimo svih nas. Da grad Beograd pokrije, ako ne sve te troškove, onda bar deo njih. To bi bio presedan, jer podsetiću u vreme gradonačelnik Siniše Malog kada su svi prevoznici imali obavezu prefarbavanja, to grad privatnim prevoznicima nije platio jednog jedinog dinara.

- Ono što znamo iz prethodnih javnih nabavki, samo za prefarbavanje zglobnih BMC autobusa iz 2022. godine bilo bi potrebno najmanje 80 miliona dinara. Videćemo ko će platiti prefarbavanje dela novih BMC autobusa koji treba da stignu, a koji su naručeni ove godine. Jer nije greška proizvođača što je naručilac doneo odluku da se promeni boja vozila. Međutim, ono što mi predlažemo i već smo tražili je da GSP investira u kupovinu i opremanje komore za prefarbavanje, što bi značilo dosta manje troškova i odgovorno raspolaganje novcem svih Beograđana. Rukovodstvo GSP-a je prepoznalo našu inicijativu i najnovijom izmenom Plana javnih nabavki je planirana i nabavka komore za farbanje vozila i to u vrednosti 60 miliona dinara. Kada bismo tako investirali i u druge poslove koji se tiču održavanja vozila mnogi poslovi bi se obavljali unutar firme uz značajne uštede.

Druga stvar, koja mislim da je bitnija, možemo očekivati da će GSP Beograd narednu poslovnu godinu završiti u najvećem minusu do sad ili će subvencije grada ovom preduzeću biti povećane. Čak i sa manjim brojem vozila.

- Upravo iz razloga što je metodologija obračuna takva da se prevoznicima isplaćuje samo na osnovu pređenih kilometara, dok se ne plaća izgubljeno vreme prevozniku zbog zastoja, gužvi, blokada saobraćaja, radova na ulicama, saobraćajnih kolapsa. A pošto GSP preuzima centralne gradske linije koje su najviše izložene tim pojavama, GSP će najviše to osetiti. I drugi prevoznici će osetiti, ali delimično, ne tako drastično kao GSP. Nije isto kada imate liniju do Padinske Skele, Batajnice ili Sremčice i kada radite na linijama kao što su 26, 37 ili 74.

- Žao mi je što smo došli u takvo stanje da se sindikati, mislim na Centar, Sloga, Pravda i Sindikat zaposlenih u javnom prevozu Beograda, praktično bave stvarima koji ne bi trebalo da bude njihov primarni posao. Ali, nažalost, bez nas ne bi imao ko time da se bavi, jer konstantno nailazimo na zid ćutanja što izaziva kontroverze i netačne informacije. Zaposleni u GSP-u se osećaju obespravljenim, shvataju da im je neko oteo linije i praktično dao posao onima koji ne znaju kako pravi saobraćajni depo treba da izgleda. Imamo nažalost privatnike koji su potpuno van kontrole i sa druge strane GSP koji neko hoće namerno da uništi. Ne kažem da je GSP najbolji prevoznik, ali odgovorno tvrdim da je u odnosu na privatne prevoznike tri lestvice iznad njih jer u njemu postoje određene procedure, određen sistem kontrole, značajno iskustvo u ovom poslu. Kada je u pitanju broj zaposlenih, gradonačelnik je istakao da neće biti otpuštanja, ali ono što pouzdano znamo jeste da se priprema program dobrovoljnog napuštanja preduzeća uz otpremnine. Ako do toga dođe znaćemo sigurno, jer će iz gradskog budžeta morati da se finansira taj odlazak viška zaposlenih. Moram da naglasim da ti viškovi nisu u tehničkom održavaju, osnovnoj delatnosti ili u saobraćajnoj eksplataciji, među otpravnicima, dispečerima i inženjerima, već oni mogu biti samo u delu administracije gde se preklapaju nadležnosti. Kada sve uzmemo u obzir, smatram da su GSP i javni prevoz u Beogradu zreli ne za reformu već za jednu ozbiljnu transformaciju. Nemam ništa protiv da u taj proces budu uključeni i privatni prevoznici, ali isključivo ozbiljni privatni prevoznici, a jedan od modela bi bio osnivanje zajedničke kompanije koja bi obuhvatila i javni i privatni kapital i sve poslove organizovanja prevoza, naplate karata i logistitike. O ovome treba razgovarati sa ekspertima kako bismo došli do najboljeg modela koji će pratiti potrebe i razvoj prestonice.