Georgi Hristov, Tavex zlato&srebro - Zašto je ulaganje u investiciono zlato najisplativija investicija?

Inflacija je verovatno mnoge naterala da razmisle gde da ulože ušteđevinu da bi je sačuvali od "topljenja" u slamarici i čak učinili da poraste. Analitičari onima koji žele zaradu preko noći poručuju da se spreme na ogroman rizik, da je za ulaganje u kriptovalute ili fjučerse na berzi potrebno ozbiljno znanje, a da su nekretnine isplativa opcija onima sa većim kapitalom. Za većinu prosečnih štediša, čuvanje para u bankama donosi skromnu oplodnju. Investiciono zlato i srebro pokazalo se kao siguran čuvar vrednosti i ozbiljna zarada, pogotovo za one strpljive.

- Kada je u pitanju investiranje uvek je bitno gledati dugoročno, biti disciplinovan i voditi pametne lične finansije. U pitanju je maraton, a ne sprint, iz tog razloga je bitno biti oprezan, imati diverzifikovan portfolio (kapital ulagati u više vrsta investicije) i investirati u relativno sigurne opcije čija vrednost vremenom raste. Takođe, nije dobro ni izbegavati bilo kakav rizik, jer u tom slučaju većina ljudi svoj novac ostavi u kešu, a inflacija smanji kupovnu moć.

Tržište funkcioniše tako da, što je veći rizik, to je veća potencijalna zarada. No, rizično investiranje se ne preporučuje za pojedince. Investiranje u rizična sredstva poput kriptovaluta, fjučersa na berzi i slično, zahteva puno istraživanja, ozbiljnu analizu, a čak ni tada ne možete sa sigurnošću znati da ste napravili dobru odluku. Kada je u pitanju investiranje u ovakva sredstva, poželjno je izdvojiti sumu novca koju ste spremni da izgubite, bez da vas to finansijski uzdrma.

Za dugoročnu štednju se treba fokusirati na tradicionalne investicije koje će uvek nositi vrednost - poput zlata, pa i nekretnina u zavisnosti od stanja tržišta nekretnina (koje je trenutno dosta nezahvalno).

Ako pogledamo rast cene zlata na primer, u proteklih 50 godina cena zlata je skočila za preko 6500% što je stvarno neverovatan rast, svakako, sličan rast je ostvarila i američke berza u istom periodu, ali je ključna razlika što je zlato manje volatilno, i ovaj rast je ostvarilo relativno stabilno sa dugoročno uzlaznom putanjom. Dok je berza imala više perioda opadanja i krize, poput 2001, 2008, 2020. godine.

- Suma novca ili početni kapital sa kojim pojedinac raspolaže je jako bitan za odrediti adekvatnu investiciju. Većina ljudi u Srbiji, pa i na Balkanu, najviše voli investiranje u nekretnine. No, problem je u tome što nekretnine zahtevaju ogromnu količinu početnog kapitala. Ukoliko se neko odluči da uzme nekretninu na kredit, trenutno bi morao da se suoči sa vrlo visokim kamatnim stopama za dinar i evro.

Ako pogledamo, na primer, zlato i srebro – investiciono zlato dolazi u veličinama od jedan gram (koji trenutno košta oko 11.000 rsd) sve do poluga od kilogram (koje koštaju oko 89.000 USD). Ovo čini zlato pristupačnom investicijom za sve budžete i sva domaćinstva. Jer, naravno, kada cena zlata raste na berzi procentualno, svako ostvaruje istu dobit proporcionalnu sa inicijalnom investicijom.

Najbitnije je akcenat staviti na dugoročnu bezbednost i sigurnost ušteđevine, koliko god je moguće. Svaka investicija, pa i one najsigurnije, nose određenu količinu rizika.

- Cena zlata je ostvarila neverovatan rast, kako dugoročno, tako čak i kratkoročno u proteklih godinu dana. Ako pogledamo proteklih 50 godina, cena zlata od 1970-ih do danas je skočila za preko 6500%. Dakle, da je neko investirao 1.000 USD u zlata 1970-ih, to bi danas vredelo 66.000 USD. Ako pogledamo rast cene zlata u proteklih godinu dana, vidimo da su tržište i tražnja nikad jači. Za samo godinu dana je zlato ostvarilo rast cene od oko 40%.

Čak je i cena srebra ostvarila neverovatan rast, prošle godine u novembru je cena srebra bila oko 22 USD za uncu, dok je sada cena skoro 33 USD za uncu, to je rast od skoro 50%.

Naravno, ova godina je specifično jaka za tržište zlata, cenu guraju ekonomska nestabilnost i inflacija, ratovi u svetu i geopolitičke tenzije, ali zlato generalno ima dugoročno uzlaznu putanju.

- Ne raspolažemo generalnim informacijama o celokupnom tržištu zlata za Srbiju, ali iz iskustva i prakse, definitivno može da se uoči da interesovanje za zlatom snažno raste, pogotovo ove godine. Na taj način se i Srbija uključuje u trenutni globalni trend povećane tražnje za investicionim zlatom. Takođe, može se uočiti da su se pojedinci i navikli na ovu formu investiranja, pa uzimaju i veće sume.

- Situacija bilo kog pojedinca koji želi da investira u zlato je drugačija. Drugačiji budžeti, ciljevi i pristup, ovo sve određuje koji proizvod ili kojim tempom bi neko trebalo da investira.

Neki investitori, koji raspolažu većim sumama, kupuju veće proizvode i ređe, dok neki pojedinci sa manjim budžetom, kupuju manje proizvode, ali češće. Sve zavisi od ličnih okolnosti.

Što se tiče popularnosti proizvoda, dukat Franc Jozef je definitivno najpopularniji proizvod u Srbiji, opšte je poznat i uglavnom je svakom prva asocijacija kada čuju investiciono zlato. Pored toga, zlatne poluge u različitim težinama švajcarskih proizvođača poput Argor-Heraeus, Valcambi i PAMP, su takođe jako tražene.

Mi preporučujemo da se zlato kupuje svakog meseca, pogotovo za nove investitore, kako bi razvili disciplinu investiranja, navikli se na promene cene iz meseca u mesec (možda prvog meseca bude opala cena, drugog skočila) i razvili osećaj za tržište. Mesečno investitora puno ljudi. Zbog toga smo i razvili promocioni paket investiranja u jedan gram zlata mesečno.

- Cena zlata je ostvarila ogroman rast u proteklih 50 godina, tako da svaka investicija u bilo kom trenutku u prošloj polovini veka bi bila isplativa. Cena zlata 2014. je iznosila oko 1.200 USD po unci, dok je danas ta cena oko 2.700 USD, što znači da bi neko više nego duplirao svoju zaradu da je tada investirao. Ako pogledamo pre 20 godina, 2004. je cena zlata bila oko 500 USD po unci, što znači da je do danas skočila petostruko. Cena je u proteklih 50 godina je skočila čak za 6.500%.

- Srebro je takođe ostvarilo jako pozitivne rezultate na tržištu u proteklih godinu dana, cena je skočila za skoro 50% uz velike fluktuacije. Srebro se koristi i kao investicija, ali i u industrijskoj proizvodnji. Srebro je ključni element za "zelenu revoluciju", jer se koristi u proizvodnji elektronike, vetrenjača i mnogih drugih ključnih proizvoda. Srebro na taj način ima pozitivnu korelaciju sa industrijskom proizvodnjom, što se više proizvodi, to je veća cena.

To čini srebro nestabilnijim od zlata, sa većim skokovima i padovima u ceni, ali to takođe znači potencijalno veća zarada sa većim rizikom. Na taj način je srebro nestabilniji "brat" zlata. Najveća prepreka, kada je u pitanju investiranje u srebro, jeste PDV koji se primenjuje na prodaju srebra, a na prodaju zlata ne. To znači da bi se u potpunosti isplatila investicija u srebro, cena mora da poraste za više od 20%. Svakako, to što je investiciono srebro mnogo puta jeftinije od zlata ga čini ekstremno pristupačnom investicijom za praktično svako domaćinstvo.