Nina Grahovac, glumica - Profesorka srpskog u glumačkim raljama

(Foto: mozzart sport)

Zahvaljujući ulozi strogog poručnika Lukovića u popularnoj seriji Vojna akademija Nina Grahovac se, pored pozorišne publike koja je dobro zna, predstavila i širokom TV auditorijumu. Ono što malo ko zna jeste da je lepa Banjalučanka diplomirala i na smeru svetska književnost, pa u isto vreme predaje na fakultetu

Razočaranju proisteklom zbog neuspešnog pokušaja upisivanja glumačke akademije u Novom Sadu, Nina Grahovac u početku nije dozvolila da preraste u očaj. Izbrojala je do deset, prebrodila nokdaun i nastavila borbu. Istini za volju, učinila je to u drugom ringu, zvanom studije svetske književnosti. Neposredno pred diplomiranje, gen glumačkog ludila ponovo ju je spopao i to u kombinaciji s imenom Mirjane Karanović, dive srpskog glumišta, koja je primala novu klasu. Osećaj je nije prevario, drugi pokušaj da dobije indeks FDU joj se posrećio i danas šarmantna Banjalučanka čeličnog duha može da se podiči sa dve fakultetske diplome.

Nekoliko godina je požrtvovano radila, a posle pozorišne publike, i široki televizijski auditorijum je dobio priliku da upozna njen talenat...

- Ulogu za seriju Vojna akademija dobila sam na kastingu. Bilo je veoma zabavno jer sam tom prilikom radila s režiserom Dejanom Zečevićem koji je glumio oficira, a ja kadeta. Našim uspelim šalama smejali su se i ljudi iz produkcije i tako sam dobila ulogu poručnika Ljubinke Luković – kaže Nina Grahovac na početku razgovora za MOZZART Sport.

Na koji način si pripremala ulogu?

- Išla sam na obuku kod jedne žene potporučnika, zatim sam bila kod psihologa i na kraju razgovarala s kadetima i kapetanima. Interesovalo me je da iz muškog ugla sagledam žene u vojsci. Naravno, obilazila sam internat, upoznala se kako izgledaju dežurstva i još što-šta sam prošla. Na setovima je bilo super i zaista imam samo lepa iskustva sa snimanja ove serije. Jedino što nam je bilo strašno vruće u uniformama i čizmama koje su me žuljale.

Pošto ti je, izuzev ove poslednje stavke, sve bilo super, da ti nije palo na pamet da se "aktiviraš"?

- Nije mi to palo na pamet, pre svega što ne bih baš mogla svako jutro da ustajem tako rano, a-ha-ha…

Koliko su stvari realno prikazane i koliko ima umetničke slobode u filmskom prikazu naše vojske?

- Svakako da ima umetničke slobode, s tim što je jedan dobar deo preuzet iz realnog života. To je ta rutina kako kadeti žive, kroz kakvu sve obuku prolaze... E sad, ima elemenata imaginacije, nadogradnje od strane režisera, glumaca i pisca jer bi u suprotnom to bila dokumentarna, a ne igrana serija.

Da li se pod umetničku nadogradnju mogu podvesti i česta ljubakanja između kadeta i kadetkinja? Ponekad se sticao utisak kao da su na ekskurziji...

- Neki su se bunili zbog tih ljubakanja, tu mislim na vojna lica i ljude koji imaju predstavu kako to izgleda u realnom životu jer u krugu Vojne akademije nisu dozvoljene takve stvari. Uprkos tome, činjenica je da se veliki broj parova upozna tokom službe i stupi u brak. Naprosto, usmereni su jedni na druge i ipak su ljudi u pitanju. U jednoj sceni zatičem kadeta u ormaru kadetkinje. I onda su me pojedini prijatelji pitali da li je tako nešto moguće. Pitala sam ženu kod koje sam išla na obuku to isto i dobila sam odgovor da su oni nalazili i po dva kadeta u ormaru.

Čekaj, čekaj, dva kadeta kod jedne kadetkinje?

- A ne, a-ha-ha… Dva kadeta kod dve kadetkinje.

Jesu li ti salutirali po krugu kasarne dok si "šetala" uniformu između dve scene?

- Bilo je veoma simpatičnih situacija kad su me pozdravljali oficiri nižeg čina, ozbiljni ljudi koji nisu znali da se snima serija. O kadetima da ne govorim, međutim, brzo su skapirali da smo glumci i posle smo se šalili na taj račun.

S obzirom na to da serija uživa veliku gledanost, da li su Beograđani počeli da te pozdravljaju i na ulici?

- Jesu, i najčešći su komentari od prodavačica, posebno onih iz prodavnica zdrave hrane, koje mi kažu kako nisu bile sigurne da li sam to ja, pošto sam u seriji vrlo stroga, dok sam u komunikaciji s njima fina i pristojna. Zanimljivo je da su studenti kojima na FDU ne predajem pitali moje studente da li sam i kao profesor onako stroga.

Sjajan šlagvort za pitanje kako si uplovila u profesorske vode?

- Evo, ovako. Pokušala sam da upišem FDU u Novom Sadu i nisam uspela, zbog čega sam se preorijentisala na književnost i diplomirala na novosadskom fakultetu. Neposredno pred diplomiranje, ponovo sam konkurisala na glumačkoj akademiji i bila primljena, što je pomalo ražalostilo moju majku koja je taman pomislila da ću biti "normalna" i da ću se usmeriti ka književnosti. Igrom slučaja, saznala sam da Mira Karanović prima klasu i odlučila sam da probam kod nje.

Znaš li da je velika Mira tri puta padala na prijemnom?

- Znam. To su relativne stvari. Može neko da bude neviđen talenat, ali jednostavno ne odgovora senzibilitetu profesora.

Uglavnom, završila si još jedan fakultet i koliko si dugo čekala na posao?

- Ubrzo sam počela da radim na televiziji i Zvezdara teatru u predstavi Kontuzov i tri godine u svojoj diplomskoj predstavi Murlin Murlo. Igrala sam u nekadašnjem pozorištu Kult, a danas ustanovi kulture Vuk Karadžić, posle čega sam jednu godinu nastupala u kikindskom narodnom pozorištu. Sve u svemu, posla ima za svakoga ko hoće da radi.

(Foto: mozzart sport)

Dosta glumaca tvrdi kako ne mogu da dođu do izražaja zbog postojanja klanova. Šta bi rekla na tu temu?

- To ide tako što neko skupi novac da nešto producira i naravno da će pozvati kolege s klase, iz nekog svog okruženja ili ljude kojima veruje. Istina je da se ponavljaju neka lica, zbog čega gledaoci više ne mogu da pohvataju koju seriju gledaju.

Sudeći po svim obavezama koje imaš, dan od 24 časa za tebe je kratak…

- Kad kažete da radite na fakultetu deluje da ste prezauzeti, međutim, nemam pun fond časova i zato stižem da se posvetim još nekim aktivnostima.

Šta radiš u slobodno vreme, gde izlaziš?

- Najviše volim da s društvom sednem u kafić "Drinka" u Kosovskoj ulici i da posećujem pozorišta. Redovni sam posetilac dobrih klupskih svirki i koncerata. Svemu tome, s dolaskom lepog vremena, želim da pridodam bavljenje jogom i više šetnji u prirodi.

Jesi li se bavila sportom kao dete?

- Iskreno, nisam. Jedino što sam se tokom celog života bavila, naravno u formi rekreacije, jeste malopre pomenuta joga, onda aerobik i pilates. Dakle, ja sam od onih što su falsifikovali opravdanja kako bi izbegli časove fizičkog vaspitanja. Uostalom, odrastala sam u komunističko vreme, kad nije bilo sportskih hala i tuševa kao danas. Što se tiče praćenja sporta putem TV-a, jedino što mogu to je da uživam u košarkaškim mečevima. Fudbal ne kapiram i nisam dovoljno strpljiva, kao što to moji muški prijatelji očekuju od mene, da vidim šansu za gol.

Kakav stav imaš o rijaliti programima?

- Svi su jezivi i dno su dna! U odnosu na svu tu prostotu i vulgarnost, mislim da je prava pornografija dostojanstvenija od Pinkovih i ostalih rijalitija.

Da li si skoro bila na nekom lepom putovanju?

- Da, bila sam u Norveškoj prošlog leta i bilo je veoma uzbudljivo i potpuno drugačije upoznati se izbliza s tom zemljom. Treba li da kažem da je bilo hladno i da smo u svakom kafiću sedeli pokriveni ćebićima. Obišla sam muzeje, Gustava Klinta, prelepe parkove, sve što je vezano za moj posao. E po povratku u Beograd, sagledala sam na pravi način tu kontru, kako je ovde, a kako je tamo. U svakom smislu, ne samo materijalnom, dakle u duhovnom, u načinu komunikacije ljudi koji su neprestano nasmejani. Oni se do te mere smeše u svakoj situaciji, da sam ja, nenaviknuta na slične manire, stalno mislila kako nešto hoće od mene. Sve u svemu, bio je to za mene kulturološki šok – zaključila je Nina Grahovac.

OKEJ, DOBRO DOŠLA U BEOGRAD!

Zbog čega je tvoj favorit Beograd, a ne Novi Sad?

- Prvo, volim Banjaluku u kojoj sam rođena i odrasla, potom sam studirala u Novom Sadu, gde sam stekla divne prijatelje, ali Beograd je moj izbor. Između ostalog, zbog dinamike ovog grada, zbog činjenice da daje najviše izbora po svim pitanjima, od koncerata, pozorišnih predstava, pa do modnih dešavanja. Ovde se uvek nešto dobro događa, krenete negde, sretnete nekoga, nastavite dalje i rečju, živimo u nepredvidivom gradu. I zbog svega toga, kad iz Novog Sada doputujem u Beograd, sednem u taksi i čujem taksistu kako viče, sama sebi kažem: "Okej, dobro došla u Beograd!"

SLEDI NASTAVAK VOJNE AKADEMIJE

Planovi, šta vidiš na horizontu?

- U ovom poslu je teško planirati, ali ono s čime sam trenutno zaokupljena to je da privedem kako treba kraju školsku godinu sa studentima. Pored toga, angažovana sam kao art direktor Scene za mlade, imamo škole glume u pet gradova u unutrašnjosti. Ja sam zadužena za osmišljavanje programa za decu i smatram da je lepo da i najmlađi iz provincije dobiju priliku da glume u nekim lepim predstavama. Takođe, sledeće godine trebalo bi da počne snimanje nastavka Vojne akademije...

izvor :