Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba - Dajem sve od sebe da odgovornost bude moj alter ego

Danijela Fišakov (Foto: lična arhiva)

Želju za karijerom finansijskog stručnjaka u Sloveniji pobedila je jedna druga ljubav u Beogradu. Rođena Ljubljančanka dva puta je pakovala kofere za srpsku prestonicu koju danas smatra svojim domom. Nakon uspešne karijere HR-a u obe zemlje, u martu ove godine Danijela Fišakov stala je na čelo Slovenačkog poslovnog kluba u Srbiji.

To joj je, kako kaže, najnoviji poslovni izazov. Da u njemu istraje pomoći će joj urođeni optimizam.

U Beogradu je možete sresti na koncertima svetskih zvezda, u restoranu "Majdan" ili na Adi Ciganliji. Voli kratka vikend putovanja, pa dok se trudi da upozna Srbiju i van Beograda i dalje čezne za vikednima na lokalnoj plaži Bobini u Istri.

U razgovoru za "eKapiju" otkriva zašto privatni život ne odvaja od posla, kako planira da uveća značaj kluba na čijem je čelu, kao i šta je najzahtevniji rijaliti koji proživljava.

Igra sudbine

Samostalnosti se naučila još u najranijim školskim danima. U Sloveniji se, kaže, roditelji trude da svoju decu što pre osamostale, a u Srbiji je stekla drugačiji utisak. Kao devojčica maštala je da bude forenzičar, ali se posle Šubičeve gimnazije opredelila za studije ekonomije na Univerzitetu u Ljubljani.

- Dobra sam sa ciframa, a svakako je odluci doprinelo porodično nasleđe i podsvesna želja da se sledi put majke i tetke. Otac, magistar agronomije, poštovao je moju odluku. Na trećoj godini sam izabrala finansije. Danas sam magistrant međunarodne ekonomije na istom univerzitetu. Ne još za dugo, nadam se.

Studentski dani su joj ostali u najlepšem sećanju: prva samostalna putovanja, mnogobrojne žurke, prvi auto (Reno 5). Zarađivala je još na fakultetu, a prvi značajan novac je zaradila radeći knjigovodstvene poslove i finansijski kontroling u ljubljanskoj firmi MDS-IT. Tu je, kako kaže, naučila dosta o upravljanju preduzećem i procesima bezbolnog prelaska iz društvenog u privatno vlasništvo.

Sledeća poslovna stanica bila je ljubljanska brokerska kuća PM&A. Radila je na projektu Kolosej-Celje i smešila joj se uspešna karijera u oblasti za koju se školovala.

- Sticajem okolnosti prilikom jednog boravka u Beogradu upoznala sam jednu drugu ljubav koja je pobedila ljubav prema karijeri finansijskog stručnjaka. Nisam imala strpljenja da sačekam projekat Kolosej-Celje. Dala sam otkaz u tadašnjoj firmi i preselila se. Neko vreme sam radila komercijalne poslove za brokersku kuću "Ilirika", a onda je život pokazao da je imao drugačije planove za mene i morala sam da se vratim u Ljubljanu. Radeći u međunarodnoj kadrovskoj firmi "Manpower" upoznala sam se sa značajem i izazovima rada sa ljudskim resursima. Kada je "Sportina" rešila da svoje poslovanje proširi na srpsko tržište tadašnji direktor u Beogradu, Jože Bajuk, sjajan stručnjak i rukovodilac, me je pozvao da vodim sektor ljudskih resursa. Složile su se kockice na privatnom i poslovnom planu. Po drugi put sam spakovala kofere za Beograd i, evo, ovde sam bez prekida već osam godina.

Povratak u Beograd ispostavio se kao dobra odluka. Za prvih godinu dana rada, broj zaposlenih u "Sportini" porastao je sa 40 na 240. U međuvremenu, svoja znanja i iskustva iz HR-a prenela je i u jednu srpsku proizvodnu firmu, koja je u piku zapošljavala 350 radnika.

"Opušteno"

Radeći za različite kompanije Danijela je dosta naučila o specifičnostima sredina iz kojih potiču. Kroz posao je tako bolje upoznala i Srbiju.

- Kada se preuzme neka obaveza, mora da se vodi računa o ljudima prema kojima je ta obaveza preuzeta, a u Srbiji često može da se čuje uzrečica-savet "Opušteno!" Osobina koju najviše cenim je odgovornost i dajem sve od sebe da ona bude moj alter ego. Istovremeno, očekujem je i od svojih saradnika i ostalih ljudi u okruženju.

(Sa sastanka Slovenačkog poslovnog kluba)

Sa osećajem velike odgovornosti je početkom marta preuzela i funkciju predsednice Slovenačkog poslovnog kluba. Na sastanke je, priča, odlazila godinama unazad i na nagovor prijatelja iz Slovenije konkurisala za čelnu poziciju u ovom udruženju. Bila je to jedinstvena prilika da kroz posao poveže ljubav prema Beogradu i Ljubljani.

- Kao predsednica Slovenačkog poslovnog kluba, nisam preuzela samo rukovođenje jednom organizacijom, već i veliku odgovornost upravljanja značajnim brendom, a svaki brend mora da se neguje i da se ulaže u njega da bi opstao i postao još uticajniji i prepoznatljiviji u poslovnom svetu. U narednom periodu uložiću svu potrebnu energiju, znanje i rad da povećam značaj koji je ovaj klub u najboljim danima imao u poslovnom okruženju u kome deluje, doprinesem intenziviranju i proširenju klupskih aktivnosti, kao i povezivanju sa drugim poslovnim klubovima u Srbiji – odlučna je Danijela.

Kroz osmeh dodaje:

- Nemam bojazni da će mi u narednom periodu biti dosadno.

Posao i kućni posao

Ne voli da koristi frazu "u poslu i privatnom životu", pa iako se trudi da te dve oblasti razdvoji, priznaje da je to u praksi skoro nemoguće. I nedavni odmor, Danijela je provela radno u Ljubljani, promovišući Slovenački poslovni klub.

- Telefon zvoni i posle zvaničnog radnog vremena. Poslovni sastanci i skupovi se održavaju i uveče. Rad sa ljudima podrazumeva celodnevno radno vreme. Često se desi da neki važan telefonski razgovor vodim tako što u jednoj ruci držim telefon, a drugom obavljam neki kućni posao. Da bi čovek bio uspešan u nekom poslu, mora da mu bude posvećen.

Iako svemu pristupa krajnje ozbiljno i profesionalno, najvažniji životni ispit odgovornosti su joj kćerka Katarina (3,5) i sin Viktor Vuk (2).

- Profesija mi puni pluća, a deca ispunjavaju srce – kaže.

- Pomoći im da kroz igru i bez drila izrastu u sposobne i odgovorne ljude sa usvojenim moralnim vrednostima, veštinama i obrazovanjem u današnje vreme je vrlo zahtevan "rijaliti". Pogotovu za roditelje sa mnogobrojnim profesionalnim obavezama. Nije jednostavno uskladiti posao i roditeljstvo ali kada se u porodici dobije puna podrška, moguće je.

Kako joj posao ne ostavlja previše slobodnog vremena, vikendi su posvećeni deci i suprugu. Najradije ih provode na Adi, u porodičnoj kući njenog supruga u Lipovici, a neretko posećuju i restoran "Majdan" gde deca pohađaju Dečiji kulturni centar.

Srećna je, kada na zadovoljstvo porodice i prijatelja, može da se prepusti unapređenju svog skrivenog talenta – kuvanju. Iako voli da u gostima, na slavama i drugim slavljima proba tradicionalnu srpsku hranu, u kući priprema lakša, mediteranska jela sa dosta svežeg povrća, morskim plodovima i egzotičnim začinima.

Kada nađe vremena voli da ode na neki dobar koncert, a poslednja stanica bio je spektakl latino zvezde Dženifer Lopez.

Miris četinara i pesma zrikavaca

Lako se navikla na život u Beogradu ali i dalje mu "zamera" saobraćajne gužve i nehigijenu. Ljubljana njenog detinjstva bila je "dosadan grad", idealna za porodični život i to joj, priznaje, danas pomalo nedostaje. Najviše, ipak, žali za letnjim vikendima na moru.

- Beskonačna leta na lokalnoj plaži Bobini u Istri i danas bude sentimentalna sećanja na bezbrižne dečje dane. Još tada sam zavolela more i želela bih da bar penzionerske dane provedem uz njega.

Ranije je sa suprugom dosta putovala. Podjednako uzbuđenje osećala je prilikom susreta sa novim na ulicama Pariza i Rima ali i u pustinjama Egipta i na obalama Tajlanda. Poslednjih godina bolje je upoznala i Srbiju.

- Trenutno, čuvamo adrenalin za neka buduća putovanja kada deca poodrastu. U međuvremenu se iznova uveravamo da krv nije voda: radost i uzbuđenje koje pokazuju pri svakom pakovanju kofera i pomenu bilo kakvog putovanja najbolja su najava budućih divnih zajedničkih avantura.

Ivana Bezarević