Ko kaže da više nema dobrih ponuda zemljišta na Novom Beogradu ?

(Slobodanka Prekajski)

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda od 2001. do 2007. godine dala je u zakup na 99 godina oko 350 lokacija na teritoriji glavnog grada, ukupne bruto građevinske površine od 2,7 miliona m2. Tokom 2008. godine, kako je istakla Slobodanka Prekajski, pomoćnik direktora Sektora za marketing, Direkcija planira da investitorima u zakup ponudi dve parcele kompletno infrastrukturno opremljene - od po 5.000 m2 u Jurija Gagarina, preko puta „Delta City“, na kojima je predviđena gradnja komercijalnih objekta površine od 5.000-6.000 m2.

Direkcija će, objasnila je Prekajski na sastanku Hrvatskog poslovnog kluba, održanom u utorak (15. april 2008. godine) u hotelu „Hyatt“, investitorima ponuditi i parcelu od 1,2 hektara u Bloku 51, koja izlazi na Savu, namenjenu, takođe, za gradnju komercijalnih objekata (hotela, poslovnih zgrada, tržnih centara...) ukupne površine od 12.000-14.000 m2. Direkcija je pripremila i jednu parcelu u blizini opštine Novi Beograd za gradnju manjeg objekta od 1.350 m2, a kako je naglasila Slobodanka Prekajski, na Novom Beogradu je spremno i 1,5 hektara zemljišta za izgradnju groblja kućnih ljubimaca. To zemljište biće dodeljeno javnim komunalnim preduzećima, a tender bi trebalo očekivati za 2 do 3 nedelje.

(Blok 67, Univerzitsko selo ... prostor do Save)

Tokom 2008. godine investitorima će biti ustupljeno i zemljište u Braće Jerković za gradnju sportsko-rekreativnog centra (2.500 m2) sa podzemnom garažom (1.100 m2), kao i dve parcele uz Kumodrašku ulicu od 0,7 hektara (predviđena gradnja 7.000 m2) i 0,5 hektara za izgradnju privrednih i komercijalnih objekata.

Tri veoma atraktivne lokacije za igradnju trgovinkih i poslovnih objekata, Direkcija će ponuditi na Čukarici (Žarkovo) u Trgovačkoj ulici, sa mogućnošću izgradnje oko 3.500 m2 na svakoj od njih.

Kako je okupljenima na sastanku Hrvatskog poslovnog kluba objasnila Slobodanka Prekajski, sve lokacije se putem javnog nadmetanja ili tendera daju u zakup na 99 godina.

- Za zemljište na kome je predviđena izgradnja objekata većih od 10.000 m2 organizujemo tender, a za objekte manje od 10.000 m2 organizujemo licitaciju - pa ko da više. Naglašavam da Direkcija daje u zakup zemljište na kojima je predviđena izgradnja objekata većih od 800 m2, dok su za zemljište na kome se grade manje kvadrature zadužene opštine – objasnila je potencijalnim investitorima Slobodanka Prekajski i naglasila da rešenje o davanju zemljištu u zakup potpisuje gradonačelnik na predlog Komisije za javna nadmetanja Skupštine grada, koja je i osnivač Direkcije.

Po dobijanju rešenja, kako je objasnila Prekajski, investitor je u obavezi da u roku od 30 dana sa Direkcijom potpiše ugovor o uzajamnim pravima i obavezama. Ugovorom se preciziraju način i vreme plaćanja zakupne, ali i naknade za uređenje zemljišta. Plaćanje se može obaviti odmah po sklapanju ugovora (popust 30%), u roku od 12 meseci (popust 15%) ili na 36 mesečnih rata, ali u tom slučaju novčana obaveza se uvećava za porast cena na malo.

Prekajski je naglasila da je naknada za uređenje zemljišta obaveza koju svaki investitor mora da plati ukoliko želi nešto da gradi, nezavisno od toga kako je došao do lokacije.

- Svi oni koji su na bilo koji način došli do lokacije za gradnju i žele da podižu neki objekat, dužni su da u Direkciju donesu glavne projekte, kako bi im bila obračunata neto površina objekta koga grade. Na osnovu toga sklapaju ugovor sa Direkcijom o plaćanju naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Dakle, svaki investitor nezavisno od toga kako je došao do lokacije za gradnju, mora da plati naknadu za uređenje zemljišta jer u suprotnom neće moći da dobije građevinsku dozvolu – naglasila je urednicima eKapije Slobodanka Prekajski.

Inače, naknada za uređenje zemljišta kreće se od 80 EUR do oko 400 EUR po m2 u zavisnosti gde se gradi i šta se gradi.

- Beograd je podeljen na 5 zona i tri ekstra zone. Najmanje se plaća za zemljište predviđeno za gradnju stambenih objekata na obodu Beograda, najviše za komercijalne objekte koje donose prihode – objasnila je Prekajski.