Mala kuća od velike slađa - U razvijenom svetu kriza smanjuje životni prostor, Srbi već navikli da žive u malim stanovima

(Ilustracija) Da ste pre nekoliko godina prosečnoj američkoj porodici iz Teksasa rekli da će doći vreme kada njihova porodična kuća neće imati 6 soba sa isto toliko kupatila i ogromnom kuhinjom (u kojoj, uglavnom, najviše koriste mikrotalasnu rernu), doživeli bi to kao noćnu moru i scenario iz horor filma. Međutim, "Teksaški masakr" upravo se sada događa na američkom tržištu nekretnina – cene su porasle za 35% od početka pandemije i čak ni viša srednja klasa više ne može da priušti sebi dom iz "američkog sna".

Zato se građevinske firme sve više okreću svojevrsnom minimalizmu u arhitekturi i gradnji manjih stambenih jedinica, navode američki stručni časopisi iz ove oblasti pišući o novom trendu izgradnje "priuštivih kuća" u kojima na mnogo manjoj površini Amerikanci i dalje mogu da imaju i kuću za goste i kancelariju i teretanu. Na to ih, moglo bi se reći, već neko vreme pripremaju i televizijski kanali koji propagiraju sklad i funkcionalnost koje pružaju "tiny houses".

Trend malih kuća je, međutim, navode stručnjaci, nešto što ćemo gledati narednih godina, a možda i decenija, jer je takav stil gradnje, ne samo u Americi, nego u celom svetu uslovljen neutemeljenim rastom cena nekretnina koji, kažu upućeni neće moći jop dugo da potraje, imajući u vidu globalna dešavanja u ekonomiji koja su počela pojavom pandemije a sada se nastavljaju krizom izazvanom sukobom u Ukrajini.

Nedostatak i poskupljenje energenata, rast cena građevinskom materijala i opšta nesigurnost, ali i prenaseljenost planete, smanjenje resursa i zagađenje, glavni su razlozi što ćemo u budućnosti u ponudi nekretnina sve češće sretati male, ali funkcionalne stanove i kuće.

Smejali smo se Japancima koji žive u "kutiji šibica", ali to je, po svemu sudeći, nešto što nas sve čeka.

Arhitekta Sanja Velisavljević iz beogradske projektantske firme SV Design&Development, potvrđuje začetak ovog trenda u svetu:

- Arhitektura je multidisciplinarna nauka koja zavisi i od geopolitike i svetskih prilika uopšte. Definitivno postoji trend smanjivanja životnog prostora, s tim da to mora da bude multifunkcionalni prostor. To znači da jedan prostor može da zadovolji više različitih aktivnosti koje se u tom prostoru odvijaju. U tome dizajnerima pomažu komadi nameštaja kao što su zidni krevet koji je ujedno i ormar ili sto u dnevnom boravku koji je, opet, istovremeno i spavaća soba, ili pak kancelarija utopljena u enterijer kuhinje ili spavaće sobe, što je sve češće slučaj zbog pandemije i rada od kuće.

Prema rečima naše sagovornice, pregrađivanje prostorija koje treba da deluju kao jedna celina postiže se kliznim elementima i staklenim zidovima i pregradama koje vizuelno povećavaju prostor i omogućavaju bolje osvetljenje i zvučnu izolaciju.

Kada je reč o našoj zemlji, ovakav trend, dakako, još nije zaživeo, jer naši sunarodnici, ruku na srce (čast izuzecima), nikad i nisu bili megalomani po pitanju životnog prostora, iako se kod nas tek sada primećuje svojevrstan bum u izgradnji zatvorenih naselja i luksuznih vila, o kojima je eKapija već pisala.

- Moglo bi se reći da je u Srbiji život u malom prostoru odvajkada bio trend. Mi nikada nismo imali previsok životni standard i oduvek se ovde traži da 40 kvadrata bude dvosoban stan, a onaj od 60 kvadrata trosoban – navodi Velisavljevićeva.

Takođe, poznat je i dugogodišnji nedostatak manih stanova na srpskom tržištu nekretnina,

- U Srbiji je na tržištu najmanje malih stanova, nisu se gradili proteklih decenija dovoljno a i sada se slabo grade i skupi su baš zato što ih nema. Recimo, garsonja od 33 kvadrata u centru Beograda košta 85.000 EUR. Jednostavno, njihova izgradnja se ne isplati investitorima – jeftinije im je da naprave veliki stan nego tri garsonjere u kojima onda moraju da naprave tri kupatila i tri kuhinje, što poskupljuje gradnju. Nisu se gradili i sad se slabo grade – kaže za eKapiju Nedeljko Malinović iz beogradske agencije za nekretnine Legat.

Dodaje da u Srbiji nema ni mini multifunkcionalnih stanova kakvi su česti u Japanu, i ističe da ne očekuje da ćemo takav trend ovde videti u skorije vreme.


Govoreći o cenama nekretnina, Malinović navodi da su one u poslednje vreme skočile ne samo zbog stranaca, nego i zbog povećanog interesovanja dijaspore.

- Naša dijaspora sada puno kupuje ovde stanove, procenjuje se da ih je oko 100.000 kupilo nekretnine u Srbiji. Na Zapadu je nesigurno, kriza sa energentima i uopšte kriza u svetu ostaviće mnoge bez posla i ljudi moraju da se obezbede, da imaju od čega da žive i gde da dođu – kaže nam Nedeljko Malinović.

B. Petrović

Legat Co d.o.o.

SV Design & Development d.o.o. Beograd

Agencija za nekretnine Legat

Sanja Velisavljević

Nedeljko Malinović

male kuće

mali stanovi

minimalizam

arhitektura

tiny houses

cene

tržipte nekretnina

dijaspora