Zbog čega je cena stanova u Srbiji i dalje visoka uprkos stabilizaciji na tržištu i povećanom obimu gradnje?

Veći obim stanogradnje u Srbiji koji je zabeležen julu, u odnosu na isti period u prošloj godini, pospešiće trend stabilizacije cena koštanja stambenih nekretnina, odnosno zaustavljanje njihovog daljeg rasta, međutim trenutak kada će "paprene" cene kvadrata početi da padaju još uvek nije poznat, smatra domaća stručna javnost.

Iako je trend vrtoglavog rasta cena stambenog prostora u našoj zemlji nastavljen i u 2023., prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, ipak je došlo do određenog stepena stabilizacije pa su tako cene u drugom tromesečju ove godine u odnosu na prvo porasle svega 1,8%.

Takođe je zabeležen i manji broj prodatih stanova usled inflatornog udara i ekonomske krize, odnosno sve je češći slučaj da građani odlažu rešavanje stambenog pitanja za bolja vremena, odnosno čekaju da cene kvadrata konačno počnu da padaju.

Da se cene stanova u Srbiji koliko toliko smire doprinelo je i smanjenje udela kupoprodaje stanova finansiranih kreditima sa 18% u prvom tromesečju 2023. na 16% stanova kupljenih na kredit u drugom tromesečju ove godine, što je posledica rasta kamatnih stopa.

Podaci RGZ za drugi kvartal ove godine pokazuju da je primera radi novogradnja u Kragujevcu poskupela za 28%, u Nišu za 26%, a u Beogradu za 19% u odnosu na isti period prošle godine.

Rekorder u poskupljenju na teritoriji Beograda je opština Vračar sa skokom cena u novogradnji za čak 26%, gde prosečna cena kvadrata iznosi 3.015 EUR, a u starogradnji 2.845 EUR.

Sa druge strane, došlo je i do određenog pada cena pa je tako kvadrat u novogradnji na Novom Beogradu jeftiniji za 4%, a na Paliluli za 18%.

Ono što najbolje ilustruje trenutnu situaciju na tržištu stambenog prostora je podatak da je u proteklom periodu za 15 do 20% smanjena prodaja stanova ali su cene kvadrata povećane za oko 10%.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku u julu 2023. izdato je 2.706 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 14,2% u odnosu na isti period prethodne godine.

Od ukupnog broja dozvola izdatih u julu 82,9% dozvola odnosi se na zgrade, a 17,1% na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 81,8% dozvola izdato je za stambene, a 18,2% za nestambene zgrade.

Prema dozvolama izdatim u julu 2023. u Srbiji, prijavljena je izgradnja 3.099 stanova, s prosečnom površinom od 72,2 m².

Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama 12,1% stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 146,5 m², a 86,2% stanova biće građeno u zgradama s tri i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 60,5 m².

Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Braničevskoj oblasti, 20,2% od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Beogradska oblast (16,8%), Mačvanska oblast (9,5%), Raška oblast (7,8%), Južnobačka oblast (7,3%) i Sremska oblast (6,1%), dok se učešća ostalih oblasti kreću do 5%.

Direktor agencije Art nekretnine Uroš Jovanović kaže za Danas da će veća izgradnja stanova uticati na dodatnu stabilizaciju cena stambenog prostora u Srbiji.

– Smirivanje situacije na tržištu već beležimo, u prvom redu zbog toga što je došlo do manje potražnje za stanovima usled visokih cena. Veći obim stanogradnje će svakako dodatno poboljšati situaciju i ono što je sigurno je da će se cene stabilizovati. Taj efekat na tržištu neće biti primetan odmah već će uslediti u narednih najmanje šest meseci. Istovremeno, u tom periodu ne treba očekivati smanjenje cena stanova a razlog je taj što i pored određenog pada potražnja je ipak još uvek velika. Potražnju velikom čine i građani Rusije zainteresovani za kupovinu stambenog prostora u našoj zemlji. Tek nakon defnitivnog perioda stabilizacije može uslediti i pad cena stanova a u kom procentu u ovom trenutku je nemoguće prognozirati – navodi sagovornik Danasa.

Vlasnica agencije Kaća Lazarević nekretnine Kaća Lazarević kaže za Danas da veći broj izdatih građevinskih dozvola u julu u odnosu na isti period prošle godine ne može da bude precizan parametar na osnovu koga bi se moglo analizirati šta će se dešavati sa cenom stanova u narednom periodu.

– Taj podatak se jednostavno odnosi na sve građevinske dozvole ne samo na one vezane za stanogradnju. Činjenica da je Narodna banka Srbije ograničila kamate na kredite može donekle da doprinese da se poveća broj ljudi koji se odlučuju da uzmu stambene kredite ali taj broj svakako neće biti veliki iz razloga što su kamate i dalje visoke. Ono što pak realno može da utiče na povećanje prodaje stanova je povećanje kupovne moći građana. U ovom trenutku imamo situaciju da se situacija na tržištu kada je reč o cenama stanova stabilizuje. Treba naglasiti da vlasnici stanova u starogradnji snižavaju cene ali da vlasnici objekata u kojima su izgrađeni novi stanovi ne žele da spuštaju cenu i to je razlog zbog čega je ona generalno tako visoka u Srbiji. Postoji veliki broj ljudi koji ne može sebi da priušti kupovinu stana ali sa druge strane postoje bogati ljudi koji su spremni da kupe i po više nekretnina smatrajući to sigurnom investicijom. Ipak, s obzirom na visinu cena stanova i slabu kupovnu moć građana vlasnici stambenog prostora u novogradnji će kad tad morati uvažiti realnost i sniziti visoke cene – zaključuje Lazarevićeva.