Srbiji nedostaju zatvoreni akvaparkovi - Dodatni sadržaji produžili bi turističku sezonu

(Akvapark Izvor u Aranđelovcu) Mnogobrojni bazeni sa vodenim atrakcijama i toboganima bili su spas tokom vrelog leta, ali i dodatni motiv strancima da posete Srbiju ili ostanu koji dan duže kod nas. Prema podacima Ministarstva turizma u našoj zemlji ukupno ih je 13, a poslednji, u koji je uloženo 3 mil EUR, otvoren je u Doljevcu jula 2016. godine.

Uskoro bi ponuda mogla još da se poboljša, jer se o izgradnji ovakvih sadržaja razmišlja u Golupcu, Grockoj, na Zlatiboru, u Novom Sadu...

Cene ulaznica zavise od lokacije i sadržaja i kreću se od 150 pa do 1.000 i više dinara. Uz celodnevni boravak, cene ulaznica su niže ako se kupuje poludnevna karta, ili nedeljna pa čak i mesečna.

No, konkurencija je sve veća, a vremenske prilike sve neizvesnije, pa je vlasnicima akvaparkova kvalitet i stalno obogaćivanje sadržaja najbolji put ka uspehu. Ono što Srbiji ipak nedostaje, jesu zatvoreni akvaparkovi, koji bi mogli da rade tokom cele godine i ne bi se oslanjali na vremenske prilike i letnju sezonu. Ipak, u pitanju su velike investicije, te vlasnicima "vodenog carstva" nije uvek lako da se odluče na tako krupne korake.

Država daje i povoljne kredite

Iako je prvi akvapark u Srbiji otvoren još 2007. godine u Jagodini, Ministarstvo turizma zapravo još nije definisalo koje sve uslove treba da zadovolje ovakav zabavni sadžaj, tako da je na vlasnicima ostalo da sami kreiraju standarde.

Državni sekretar u Ministarstvu turizma, trgovine i telekomunikacije Miroslav Knežević za eKapiju kaže da država prepoznaje značaj akvaparkova, te da nudi i određenu pomoć u razvoju.

- Strategija razvoja turizma do 2020. godine pokazuje da država prepoznaje značaj i ulogu tranzitnog turizma. Činjenica je da postoji veliki broj stranih turista koji prolaze kroz našu zemlju, naročito u letnjem periodu, što ukazuje na potrebu za povećenjem ponude. Neki od načina jesu akva i zabavni parkovi ili slični sadržaji koji bi privukli turiste u tranzitu da jedan deo puta ili odmora provedu na takvim opuštajućim lokacijama. Na taj način, povećala bi se potrošnja, odnosno prihodi u ovoj oblasti - objašnjava Miroslav Knežević.

Knežević dodaje i da Ministarstvo može dati privrednicima povoljne kredite, sa kamatnom stopom od 1%, za poboljšanje sadržaja. Osim toga, ove godine akvapark u Jagodini dobio je i subvenciju od 20 miliona dinara za razvoj dodatnih sadržaja ove godine.

I iz Turističke organizacije Srbije (TOS) za eKapiju kažu da su dodatni sadržaji važni za produžetak turističke sezone, te da ih treba prilagoditi različitim kategorijama turista.

- Akvaparkovi, na primer, privlače porodice sa decom. Neke od turističkih destinacija koje su na taj način obogatile ponudu su Sokobanja, Petrovac na Mlavi, Bački Petrovcu, Jagodini i Aranđelovcu - objašnjavaju u TOS-u.

U Aranđelovcu oko 100.000 gostiju godišnje

Akvapark Izvor u Aranđelovcu nalazi se u okviru kompleksa luksuznog hotela sa pet zvezdica, a kako u tom kompleksu kažu za eKapiju, on je direktno uticao na popunjenpst kapaciteta.

- U prvoj godini rada hotela, popunjenost u letnjim mesecima bila je najslabija, a od druge godine rada - kada je otvoren akvapark, upravo u tim mesecima beležimo najveći stepen popunjenosti - kažu iz Izvora za eKapiju.

Dugoročni plan je, dodaju, da se stalno ulaže u dopunu i inoviranje ponude.

- Investicije će se nastaviti i u budućnosti, jer je to uobičajeni način poslovanja u svetu, čije standarde pratimo. Prosečno, u sezoni imamo oko 100.000 posetilaca, ali za nas je najvažnije da su to ljudi koji biraju određeni standard kvaliteta - dodaju iz hotela Izvor.

(Petroland u Bačkom Petrovcu) Ulaganja se vrate nakom sedam do deset godina

Zamenik generalnog menadžera akvaparka Petroland Samuel Šlemender kaže da se početna ulaganja mogu vratiti nakon sedam do deset godina. Ovaj kompleks u Bačkom Petrovcu otvoren je 2012, a od tada se govori o mogućnostima gradnje zatvorenog dela, koji bi im omogućio da "ne gledaju u nebo". Ipak, ovaj plan ponovo je stavljen "na čekanje". Umesto gradnje zatvorenog kompleksa, namera im je - kaže naš sagovornik, investicija u smeštajne kapacitete.

Šlemender pojašnjava da dve trećine prihoda dolazi od ulaznica, dok je ostatak - zarada od prodaje hrane, suvenira i slično.

Ono što Petrolandu nedostaje su smeštajni kapaciteti, na čemu će menadžment ubuduće raditi, dodaje naš sagovornik. Novi ciklus investicija podrazumeva izgradnju svlačionica, bungalova, olimpijskog bazena, dve nove toboganske kule... Ovaj investicioni ciklus biće podeljen u tri faze, a čim lokalnu samoupravu da neophodne dozvole - kreće prva.

Kako bi se stari posetioci ponovo vraćali, moraju se konstantno uvoditi novi sadržaji, objašnjava Šlemender. On potvrđuje da su razmišljali o zatvorenom akvaparku, ali da je to velika investicija.

- Imamo taj projekat, ali je u pitanju ozbiljna investicija koja zahteva ne samo zatvaranje bazena, već i adekvatnu ventilaciju i grejanje. Nije ni jednostavno da zavoreni akvaparkovi funkcionišu tokom zimskog perioda kada je temperatura isped nule. Sve to daje razliku u troškovima - rekao je Šlemender.

Sve veća poseta stranaca

Na početku rada, oko 80% posetilaca Petrolanda činili su domaći turisti, a oko 20% stranci. Danas je to drugačije, kažu, pa im turista dolazi iz inostranstva, a oko 40% iz Srbije.

- Već nekoliko godina sarađujemo sa agencijama iz istočne Evrope - Češke, Poljske, Slovačke... Turisti iz ovih zemalja se obavezno zaustavljaju u našem akvaparku, s obzirom da imaju dugačak put koje moraju da pređu do mora. Naš položaj nam omogućava i da imamo veliki broj turista iz Hrvatske i Rumunije - objašnjava Samuel Šlemender.

Uskoro još novih akvaparkova

Za akvapark je ipak neophodno dosta novca, pa se dešava i da mnogi, nakon početnog elana, odustanu ili stopiraju investiciju "do srećnijih vremena". To se u prethodnom periodu desilo konzorcijuma Trgogradnje koji je planirao da uz hotel Nais kod Niša napravi akvapark. U tom preduzeću za eKapiju su pojasnili da je projekat privremeno obustavljen, te da su trenutno u potrazi za još jednim investitorom.

U Opštini Čajetina, kako kažu za eKapiju, pripremaju lokaciju za potencijalnog investitora. U toku je izrada biznis plana, odnosno studije izvodljivosti, za izgradnju akvaparka na Zlatiboru, a tudokumentaciju finansira Vlada Švajcarske u okviru PSD programa. Planom detaljne regulacije, lokalna samouprava već je opredelila lokaciju.

- Nakon završetka dokumentacije, imaćemo mogućnost da potencijalnim investitorima ponudimo parcelu za akvapark - kažu u Opštini Čajetina.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali takođe je najavio da bi prestonica uskoro mogla da dobije akvapark kod robne kuće IKEA, a za takav sadržaj, kako tvrdi, "zainteresovan je jedan investitor iz Turske".