Tri najisplativija biznisa - Ulaganja nisu velika, tržište je skoro zagarantovano, a povrat uloženog nikad brži

Prošle godine, usled pandemije, možemo reći da se javio novi biznis trend. Veliki broj ljudi se odlučio da svoje odmore provede negde unutar granica države. Tako se na oglasima za iznajmljivanje pojavilo sijaset vikendica u blizini vode i splavova. Trend je nastavljen i ove godine i veliki broj ljudi jednostavno se upustio u, pokazalo se, isplativ biznis.

Za investiciju, tj. kupovinu vikendica i splavova, potrebno je od 15.000 EUR do nekoliko desetina. Računica istovremeno pokazuje da je za 30.000 EUR moguće kupiti splav od 60 m2 na obali Save u Beogradu. Cene splavova idu i daleko preko te cifre, što zavisi od opremljenosti samog splava, kao i toga da li postoji dozvola.

S druge strane, računica dalje pokazuje da sa luksuznijom "opremom" splava, raste i cena iznajmljivanja istog. Splavovi na Umci, Savi i sl. se iznajmljuju po cenama od 50 do 300 EUR.

Tako, ako uzmemo u obzir da će splav u letnjim mesecima biti potpuno "bukiran", i ako uzmemo u obzir da se navedeni splav izdaje za oko 80 EUR za noć, mesečna zarada je maksimum 2.400 EUR. Da kažemo da sezona traje od maja do septembra, i potencijalna godišnja zarada je oko 12.000 EUR.

Ljudi se putujući avionom suočavaju sa problemom "staranja" o svom vozilu. Tako je danas sve više privatnih parkinga, koji vlasnicima, usled velikog protoka ljudi na aerodromima, garantuje solidnu mesečnu zaradu.

Blic Biznis je razgovarao sa vlasnikom jednog od takvih privatnih parkinga, Bojanom Ćosovićem, i on je detaljno objasnio kako sve funkcioniše. Što se tiče ulaganja on je za parking kapciteta 130 mesta ukupno uložio 135.000 EUR (plac 80.000 EUR, asfalt 35.000 EUR, kancelarija 10.000 EUR, bunar, rampa, toalet i nivelacija za osobe sa posebnim potrebama 10.000 EUR).

Kako je sagovornik Blica naveo, ljudi u vrhuncu letnje sezone u proseku svoje automobile ostavljaju na parkingu osam dana, što on naplaćuje 3.700 dinara, i da kažemo da je kapacitet parkinga popunjen automobilima koji na njemu ostaju osam dana (i da mesečno mogu da se urade četiri takva ciklusa (otprilike), računica bi trebala da izgleda ovako: 3.700 dinara*130 mesta*4 , što izađe na oko 1.924.000 dinara ili ti oko 16.360 EUR. Ipak, ovo je samo idealan slučaj.

Što se tiče realne zarade, kaže sagovornik Blica, ona zavisi od mnogo faktora, prvenstveno sezone, te da leti, kada se više ostavljaju automobili na duže da se može zaraditi približno gorenavedenom idealnom slučaju. U suprotnom zarada varira, tj. može biti niska i do 1.500 EUR mesečno.

Kada govorimo o halama za skladištenje, mi govorimo o izuzetnoj prilici za ulaganje kako građana tako i privrednika koji imaju 15.000 do 20.000 EUR.

U novije vreme sve češće građani koji imaju prazan plac ili njivu, uzimaju kredite kako bi izgradili skladišta i hale. Kako kažu, investiciju uspeju da vrate i za manje od dve godine, a zarada i brzina povrata uloženog novca često je razlog i da mnogi posežu za kreditom kako bi gradili hale.

Jednu halu je moguće napraviti za 15.000 EUR i istu je moguće izdavati za oko 1.000 EUR mesečno. Ono što je takođe posebno kod ovog biznisa jeste da se čitav objekat izgradi za svega nekoliko nedelja, niti se snose operativni troškovi.