Stočarstvom i ratarstvom došao do sigurne zarade - Plasira robu u više pravaca

Ognjen Pivašević iz Bačkog Novog Sela mlad je poljoprivrednik koji obrađuje oko 70 hektara zemlje, a uz to bavi se i tovom junadi i godišnje utovi i proda oko 75 grla.

Plan je da naredne godine u stajama bude stotinu grla.

Na Poljoprivrednom fakultetu diplomirao je na smeru za stočarstvo, a supruga, koja je lekarka i sa kojom ima troje dece, pomaže mu u poslu i kako kaže Ognjen ne smeta joj da beli mantil zameni radnom odećom.

- Najviše radimo otac i ja, mada smo svi porodično uključeni u posao. Deca su još mala, ali se nadamo da će i Sofija, Veljko i Tara krenuti tim stopama. Znanje koje sam stekao na fakultetu mi pomaže da opstanem u poslu, ali mi znači i tuđe iskustvo – priča za Dnevnik Ognjen.

Intenzivno se bavi poljoprivredom od 2005., a stočarstvom, odnosno tovom junadi od 2012. godine.

- Obrađujemo državno zemljište ili pod zakupom. Bavimo se proizvodnjom stočne hrane, silažnim kukuruzom, onim za zrno, stočnim ječamom i pšenicom. U komercijalnom delu ratarstva nam dominira soja, jer je ovaj podunavski region odličan i najpogodniji za nju, pa se na to i oslanjamo. Zatim, od soje može da se zaradi i ona je industrijska biljka sa širokim spektrom iskorišćenja i godinama iama stabilnu cenu. Ove godine je znatno podbacila zbog suše. Nismo 60 dana imali kišu. Poslednja je bila polovinom maja i od tada nije bilo padavina i to baš u periodu kada je soja najzahtevnija što se tiče vlage. Ova godina je ravna 2012. Nadamo se da ćemo se provući nekako - pojašnjava Ognjen.

Stočarstvom su počeli da se bave sa 20 grla, a kapacitet objekta im je 100.

- Najbolji mogući tovni materijal trenutno kod nas je stari tradicionali simentalac iz Srbije. Međutim, mi koji tovimo junad se suočavamo svake godine sa sve većim problemom nabavke te teladi. Sada je telad sve skuplja zbog uništenja mlečnog sektora u delu Srbije gde se i nabavljaju. Zdravstveno prilagođavanje simentalca našim vojvođanskim uslovima može biti dosta problematično, a naše potrebe su za sve većim brojem teladi. Zato smo se od prošle godine okrenuli i nabavci holštajn rase. Njih nabavljamo na većim farmama u Vojvodini. Mada, holštajn dosta zaostaje kada je reč o tovnim karakteristikama za simentalcem, a naročito za onim tovnim rasama sa kojima se još nismo susretali – kaže Ognjen.

Mleko ne proizvode na imanju ali je, kaže, pozvalac teme, jer se dosta njegovih prijatelja bavi ovim sektorom stočarstva.

- Mleko je najzahtevniji oblik stočarstva i ono je najviše ugroženo. Svedoci smo toga da ljudi odustaju od ove vrste proizvodnje. Malo je cena mleka došla sebi, ali to još uvek nije dovoljno. Kada je reč o ceni mesa, ona je oko 2,9 EUR za simentalce, dok je za holštajn oko 300 dinara sa PDV-om. Ta cena koliko-toliko pokriva naše troškove i možemo reći da je u redu. Posao je veliki, energenti i stočna hrana su skupi, kao i radna snaga. Potrebna je jedna opširna kalkulacija, da bi se moglo reći da li je to dovoljno ili nije, ali, eto, mi guramo sa tom cenom – kaže sagovornik Dnevnika.

Robu, kako kaže, isporučuju u više pravaca.

- Bilo je godina kada nismo mogli da plasiramo svoju robu. Pre dve godine je bilo užasno, tada smo prodavali bikove za 1,7 EUR po kilogramu i još se nismo od toga oporavili. Svake godine je drugačije – pojašnjava Ognjen.

Kaže da su ove godine imali investiciju za izgradnju silosa i napravili jedan moderan objekat koji je saobraćajno povezan sa štalom gde je olakšano hranjenje i čišćenje.