NavMenu

Stara domaća sorta belog luka otporna na bolesti - Stabilni prinos i zarada

Izvor: Plodna zemlja Sreda, 27.09.2023. 12:12
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Sulina Ekaterina/shutterstock.com)Ilustracija
U dvorištu Tatjane Mandić iz Banatskog Dvora, gde god da se pogleda beli se beli luk. Rodila stara domaća sorta Bosut, koju je još njena baka Anka gajila, a oni lukovicu prenosili iz generacije u generaciju.

Doneli je još iz Like kad su naselili Molin, a onda kasnije došli u Banatski Dvor. Odoleo je i seobama i godinama i vremenskim uslovima. Bosut je otporan i rađa.

Sada je vreme za prodaju, kupci naručuju po 650 dinara za kilogram, a za dvadesetak dana kreće nov ciklus – sadnja. Češanj po češanj i tako do prinosa od oko 160 kilograma na površini od 6×25 metara bašte.

- Ne sećam se kad je baba Anka zapatila tu staru sortu, ali znam da je uvek samo svoj beli luk vrtela iznova i iznova, nikad nije mešala sa nekom drugom vrstom. Mi smo nastavili tradiciju. Beli luk se sadi sredinom oktobra. Češanj po češanj, baš je iz naše bašte koja je u sklopu kuće. Bašta je velika i "skratili" smo je tako što smo počeli da sadimo beli luk. Odgovara mu vreme, a bašta se ne đubri, niti tretira ničim. Sve je organsko - priča za Plodnu zemlju vredna Tatjana.

Cena od 650 dinara za kilogram Bosuta je kao i prošle godine, kako kaže sagovornica portala, cenovna sredina u odnosu na organski luk i onaj u koji se prodaje u radnjama. Sve se radi ručno - od sadnje do čišćenja. Osim Tatjane, tu je angažovana i njena majka Jelena, a kad zatreba i baka Anka. Pravo žensko preduzetništvo.

- Kada prodaju privedemo kraju i ostavimo za sebe deo za sadnju, taman dođe period za novi krug sadnje. Prilikom sadnje odvaja se češanj po češanj od glavice, dok se sredina ne sadi. Češanj se sadi na oko 10-15 cm razmaka da bi plod mogao da se razvija. Budući da se radi o bašti a ne o njivi, korova nema i istrebljena je trava, mada naravno, uvek se pojavi i raste, ali redovno se okopava između redova i plevi ona tik uz luk - navodi Tatjana.

Na sreću, Bosut je otporan. Do sada nije bilo nikakvog obolevanja, jedino kada je sušniji period desi se da ljuska bude zuća nego inače, ali to ne utiče na sam plod.

- Beli luk vadimo kada su stabljike poluzelene tj. polužute dovoljno žute da je zreo, a ipak zelene da možemo da čupamo da se ne pokida, pravimo buntove po 30 komada koje vežemo i kačimo na kotarku gde ima promaje, a tamno je i da se suši. Nakon malo više od dve nedelje krećemo sa čišćenjem - kaže Tatjana.

Do zime i do mrazeva beli luk se čuva na hladnom i tamnom mestu, na promaji. A posle može u frižider. Konzumacija je poželjna tokom cele godine.


O Bosutu

Lukovice Bosuta su pljosnato-okruglog oblika, bele boje, težine oko 60 grama. Dobro su zatvorene a to omogućava dugo čuvanje. Čenovi su beli sa krem ovojnim listovima prosečne mase iznad pet grama. Svi čenovi, a u lukovici ih ima od osam do deset su ujednačeni, koncentrično raspoređeni.

Kako kažu u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, prema svom hemijskom sastavu beli luk ima najveći sadržaj suve materije u poređenju sa drugim povrtarskim vrstama. Najveći deo sačinjavaju šećeri, oko 30%, zatim belančevine (6%), amino kiseline, mineralne materije, pepeo i vitamini, naročito vitamin C (9–37,5mg/100g) kojim su bogati zeleni listovi, visok sadržaj selena (0,14mg/100g svežeg), koji je poznat kao antioksidant.

Specifičan miris i ukus potiče od eteričnih ulja, kojih ima najviše u lukovici, i kreću se 0,01–0,36%.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.