Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Svetu preti nestašica peska - Kakva je situacija u Srbiji?
Komentari
Ilustracija (Foto: bogdanhoda/shutterstock.com)
Kada se pogledaju slike Sahare, teško je i pomisliti da je pesak negde već deficitarna sirovina. Ali ta peščana polja nisu garancija za bezbedno snabdevanje sveta tom sirovinom.
- To nije taj agregatni materijal koji se koristi u građevini. Pustinja je pustinja. On može da služi za neke keramičke proizvode. Ona su samo na razglednici. A ovaj naš moravac, naš podunavac i Drinski sliv, to je pravi pesak koji se koristi za građevinu i građevinske proizvode - rekao je Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.
Važna je i industrijska sirovina za više proizvoda, posebno stakla. Od 2014. potražnja peska na srpskom tržištu skočila je pet puta u poređenju sa prethodnom decenijom.
- Taj obim potražnje direktno je indukovan investicionom aktivnošću. Kako javnog, tako i privatnog sektora u građevinarstvu. A ono što najviše povlači tu potražnju jeste izgradnja transportne infrastrukture - kazao je Veljko Kovačević iz Ministarstva građevinarstva.
Naša zemlja svoje potrebe još pokriva iz domaćih izvora. Stručnjaci kažu da višedecenijska nelegalna eksploatacija oštećuje priobalje reka, mostove i pokreće klizišta, što zahteva oštriji nadzor vađenja peska.
- On se koristi onoliko koliko ga godišnje voda nanese, toliko može da se eksploatiše. Preko toga se ugrožava i ekologija i kvalitet tih otkrivki i na kraju i cena. Masa toga se divlje radi i od toga država nema nikakve koristi - dodao je Rodić.
U Vladi te probleme ne poriču ali su, kažu, pre tri godine uspeli da ih stave pod kontrolu: firme koje se bave tim poslom moraju imati licencu za rad i mogu vaditi samo odobrene količine peska. A više je i inspektora koji obilaze reke.
- To je ta velika revolucija koju smo napravili 2018. do tada se nije znalo odakle se vadi, onda smo uveli licenciranje, doneli smo plan dozvoljenih mesta gde može da se vadi i onda se to licitira tako da je ta kontrola danas mnogo efikasnija i organizovanija - naveo je Kovačević.
Ta vredna sirovina svetu klizi iz ruku i zbog "peščanih mafija" koje čine građevinari, trgovci i biznismeni najčešće iz Azije i Afrik, pa iz Ujedinjenih nacija pozivaju na racionalnu globalnu potrošnju peska.
Svet godišnje potroši oko 50 milijardi tona peska. Koliko je to ogromna potrošnja potvrđuje i podatak da bi sa tom količinom peska, svake godine, mogao da se izgradi zid visok 27 metara koji bi obavio čitavu planetu.
Firme:
Građevinska industrijska komora Srbije
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije
Tagovi:
Ujedinjene nacije
Goran Rodić
Veljko Kovačević
nestašica peska
vađenje peska iz reka
eksploatacija peska
licenciranje
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.