Oko 10% uvezenih automobila u Srbiju ima vraćenu kilometražu

Kupci uvezenih automobila u Srbiji suočavaju se s većim rizikom od kupovine vozila s vraćenom kilometražom, pokazalo je nedavno istraživanje automobilske kompanije karVertikal u 14 evropskih zemalja..

Svaki deseti polovni automobil u Srbiji ima vraćenu kilometražu, što znači da vrede manje od tražene cene. Međutim, šanse da se dobije vozilo s promenjenim brojačem kilometara su veće kada je automobil uvezen iz inostranstva. Trgovinu vozilima preko granice je teško pratiti, stoga prevaranti iskorišćavaju ovu situaciju i izbegavaju da budu uhvaćeni.

Istraživanje u 14 evropskih zemalja otkrilo je da automobili uvezeni u Srbiju imaju veću verovatnoću da im je vraćena kilometraža u poređenju s vozilima kupljenim u zemlji. Podaci pokazuju da 10,1% svih automobila koji se voze na srpskim putevima, a koji su provereni na karVertikal platformi, ima vraćenu kilometražu. Iako situacija u zemlji nije toliko loša kao u nekim istočnoevropskim zemljama poput Letonije, gde udeo vozila s vraćenom kilometražom prelazi 20 odsto, rizik od prevare je i dalje visok. Od svih uvezenih automobila u Srbiji, 10,3% ima vraćenu kilometražu, što je veće od procenata automobila s vraćenom kilometražom koji se prodaju lokalno (8,5%).

Uvezeni automobili, posebno oni koji dolaze iz zemalja poput Nemačke, široko se smatraju pouzdanijim, stoga kupci mogu previše da veruju prodavcima polovnih vozila.

- Veoma je teško kontrolisati kvalitet polovnih automobila na međunarodnom nivou jer pojedine zemlje imaju različite zakone o prevari vezanoj za kilometražu. Pošto zemlje ne razmenjuju informacije o vozilima, kada se jednom vozilo izveze, njegova istorija počinje kao potpuno nova. Zanimljivo je da je nivo vraćanja kilometara u Srbiji vrlo sličan nivou prevare u međunarodnim transakcijama sa automobilima, što ukazuje na nedostatak transparentnosti na tržištu - objašnjava Matas Buzelis, automobilski stručnjak u karVertikal kompaniji.

Srpski kupci traže automobile u inostranstvu. Udeo uvezenih automobila u Srbiji je najveći među svim zemljama koje su obuhvaćene istraživanjem, premašujući druge istočnoevropske zemlje poput Hrvatske, Litvanije ili Poljske.