Zašto su otkupne cene voća prepolovljene?

Leposavić naglašava da obezvređivanje vrednosti voća nije jedini problem koji je zadesio naše proizvođače. Ova godina bila je prilično loša za proizvođače većine voćarskih kultura, koji su zbog nepovoljnih vremenskih uslova imali ogromnu redukciju prinosa o kojima se, napominje, vrlo često objavljuju podaci koji nisu ni blizu realnosti.

- Kada govorimo o padu prinosa kod većine voćnih vrsta na nekim lokalitetima je umanjenje i do 80, 90%. A realno na području čitave Srbije više od 60% u odnosu na prosečne godine. Kod šljive imamo proizvodne regione u kojima je rod u potpunosti izostao, što u celini gledano utiče na veliki pad proizvodnje kod nas - objašnjava sagovornik Politike.

Slično je i kod ostalog koštičavog voća ali i kod jabuke a naročito kruške.

Kada je reč o nacionalnoj voćnoj vrsti - malini, pad prinosa se razlikuje u različitim delovima zemlje i on se kreće u proseku do nekih dvadesetak procenata u odnosu na prosečne prinose.

- Sagledavajući sve ove činjenice, očekivano bi bilo da prodajne cene voća u određenoj meri kompenzuju veće troškove i pad proizvodnje. To se, međutim, nije dogodilo - napominje Leposavić.

Navodi primere da su proizvođači za kajsiju u čačanskom kraju dobijali 50 dinara a u Grockoj i okolini 35 za kilogram. Organizovanog otkupa trešnje nije bilo, a male količine koje su izvožene u Crnu Goru plaćane su 140 do 200 dinara, višnja prve klase 60 a druge 40 dinara, šljiva za rakiju 30, a za izvoz u Nemačku 50 dinara.

Prema njegovim rečima, industrijska jabuka se trenutno plaća osam dinara za kilogram, a za prvu klasu vlada veoma malo interesovanje. Slično je i sa kruškom čija proizvodnja je već više decenija u krizi. Najveći pad otkupne cene ove godine zabeležen je kod maline. Cena je u odnosu na prošlogodišnjih 530 dinara, ove godine pala na 200 za kilogram, i to najzastupljenije sorte vilamet, što je prilično destimulisalo malinare. Slično je i sa ostalima, naročito proizvođačima kupine i jabuke, jer su im samo troškovi berbe sa ranijih 60%, povećani na više od 70% ukupnih troškova proizvodnje.

Leposavić napominje da pad vrednosti voćarske proizvodnje beleže i druge zemlje koje gubitke pokrivaju na različite načine. Ukrajina je, recimo, zbog situacije u kojoj se nalazi devalvirala nacionalnu valutu na taj način stimulišući izvoz. Istovremeno, izvoz Čilea kod prerađenog voća i povrća u avgustu je premašio 1,7 mlrd USD, što je za 7% više nego u istom mesecu prethodne godine, uz svega 2% povećanja obima izvoza. Egipat je takođe povećao izvoz smrznutih jagoda na američko tržište, a to uvećanje za prvih sedam meseci ove godine iznosi više od 17%.

- Ovakvi primeri pokazuju da tržište treba pripremati, održavati i unapređivati prodajne lance. Mi smo u prethodnim godinama prilično poljuljali našu poziciju, pre svega oscilacijama u proizvodnji i u cenama. Ni marketing nam nije jača strana, morali bismo da poradimo i na strožoj kontroli proizvodnog procesa. Potrebno je proširiti i asortiman proizvoda od voća, što uz osavremenjavanje dizajna omogućava bolje pozicioniranje na sve zahtevnijoj svetskoj tržnici - kaže za Politiku dr Aleksandar Leposavić.