Ovo su interesantne sorte grožđa za kvalitetna crvena vina

U svetu postoji oko 8.000 sorti grožđa, koje su botanički identifikovane, a od kojih je nešto više od 1.000 namenjeno proizvodnji vina. Da bi vino bilo kvalitetno, važan je kvalitet ploda koji se, pre svega, ogleda u sadržaju šećera i ukupnih kiselina u grožđanom soku, kao i u sadržaju aromatičnih materija.

Kada je reč o crvenom vinu, najpopularnije svetske sorte su kaberne sovinjon, zinfandel i pino noar, a domaće autohtone sorte su prokupac i tamjanika. Tu su još i traminac, merlo, frankovka, vranac.

Bujna je sorta, sazrevanje grožđa je pozno, u trećoj epohi a daje srednji prinos 8.000-12.000 kg/ha. Marselan ima veliki rodni potencijal, veoma su rodna i bazalna okca te se može kratko orezivati i gajiti na kordunicama, navodi Vasić. Pogoduju mu laka, propusna, umereno plodna i umereno karbonatna zemljišta. Dobro podnosi niske zimske temperature i pozne prolećne mrazeve i ima dobar afinitet sa većinom loznih podloga. Malo je podložan napadu sive plesni i nije naročito osetljiv na pepelnicu i grinje.

Karakteristike šire - ima dobar potencijal nakupljanja šećera uz visok nivo kiselina. Šira sadrži 20-24 % šećera i 6,5-8 g/l ukupnih kiselina. Randman soka je mali - potrebno je približno 160 kg grožđa za 100 litara šire.

Karakteristike vina - marselan daje obojena, tipična vina odličnog kvaliteta. Vina se odlikuju izrazitom aromom crvenog voća, punog tela vrlo zanimljive strukture - dosta lakih tanina bez gorčine zahvaljujuću čemu su vina pogodna za starenje.

Malbek vodi poreklo iz jugozapadne Francuske. U toj zemlji vinogradi sa ovom sortom zauzimaju površinu preko 7.500 hektara, a na većim površinama Malbek se gaji u Italiji, Španiji, Čileu, Argentini. Kod nas se sporadično gaji u Fruškogorskom i pojedinim vinogorjima centralne Srbije.

Veoma je bujna sorta, pa joj bujnost treba regulisati velikom gustinom sadnje i korišćenjem slabobujnih podloga, preporučuje Vesna Vasić. Grožđe sazreva srednje pozno do pozno, krajem druge ili početkom treće epohe (kada i merlo). Srednje prinosna sorta, 8.000-12.000 kg/ha. Bolje rezultate daje sa nešto dužom rezidbom, lukovi se orezuju na 8-10 okaca.

Pogoduju mu glinovito krečna, suva zemljišta, ali daje odlične rezultate i na rastresitijim peskovito ilovastim ili plodnim kamenitim zemljištima. Voli toplu i suvu klimu. Prilično je osetljiv na zimske mrazeve tokom prvih godina nakon sadnje, kasnije kada se biljke dovoljno razviju dobro podnosi niske zimske temperature. Malbek je ostljiv na plamenjaču, osrednje na pepelnicu a otporan je na sivu plesan.

Karakteristike šire - ima dobar potencijal nakupljanja šećera uz osrednji sadržaj kiselina. Šira sadrži 20-24 % šećera i 6-7,5 g/l ukupnih kiselina.

Karakteristike vina – uz dobro regulisan prinos, ova rana sorta može da proizvede prilično obojena, aromatična i taninska vina sa dobrim potencijalom za odležavanje. Vina su veoma dobre strukture, voćnozačinska mada ponekad sa nedovoljno kiselina. Na rsatresitom tlu daje mirisna zaokružena vina sa slatkim, mekim taninima. Proizvodnja roze vina takođe daje dobre rezultate.

Širaz verovatno vodi poreklo iz severnog dela reke Rone. Ova sorta je uvedena na sortne liste mnogih evropskih zemalja, a najviše se gaji u Francuskoj gde zauzima površinu preko 65.000 ha. Znatne površine zauzima i u Španiji, a van Evrope u Australiji i Argentini.

U Srbiji se gaji na području centralne Srbije i u Vojvodini. Bujna je sorta, sazreva srednje pozno do pozno kraj druge i početak treće epohe. Sorta ima kratak period sazrevanja, pa je optimalni period berbe kratak. Prinos je dobar i ujednačen, kod nekih klonova čak i visok, ali je onda kvalitet grožđa i vina nezadovoljavajući, navodi Vasić.

U većini slučajeva naročito u toplijim krajevima orezuje se kratko na kondire od 3-5 okaca. Odgovaraju mu umereno plodna, rastresita i aerisana zemljišta a inače nije osetljiv na plamenjaču ali jeste na sivu trulež, posebno pri kraju perioda zrenja.

Karakteristike šire - ima dobar potencijal nakupljanja šećera uz nešto manji nivo kiselina.

Karakteristike vina - širaz može dati visokokvalitetna crvena vina sa prilično visokim stepenom alkohola, koja su pogodna za starenje. Ova sorta daje vrlo aromatična, fina, taninska, složena vina u kojima dominiraju arome začina, ljubičice, maslina itd. Vina su sa relativno niskom kiselošću i imaju intenzivnu boju plavih tonova. Pogodan je i za spravljanje rozea izražene voćnosti, a takođe se mogu dobiti i posebno voćna i zanimljiva vina za mešanje, kupažiranje sa manje aromatičnim vinima drugih sorti.

Radmila Koprivica, master voćarstva i vinogradarstva u PSS Beograd dodaje i sortu blatina, koja potiče iz Bosne i Hercegovine, gde se smatra autohtonom sortom. Gaji se u dolini Neretve u okolini Mostara, u Hrvatskoj (Dalmacija), manje u Makedoniji i sporadično u Crnoj Gori i Srbiji .