Šošić: Najbolje da kupac-proizvođač proizvodi onoliko električne energije koliko troši

U slučaju da svaki kupac–proizvođač ugradi solarni sistem koji će pokrivati njegove potrebe za električnom energijom na godišnjem nivou, na niskonaponsku mrežu bi bilo moguće priključiti solarne sisteme čija zbirna snaga neće prelaziti 60% ukupnog opterećenja tog dela mreže. Ako se o ovome ne bi vodilo računa, gubici aktivne energije bi krenuli da rastu kada ukupna snaga ugrađenih solarnih sistema pređe 30% ukupnog opterećenja tog dela mreže, pokazuje Studija integracije kupaca-proizvođača u distributivni sistem Republike Srbije.

Tokom 2023. godine, uz podršku projekta Nemačke razvojne saradnje "Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji", koji sprovodi GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike, a u kome aktivno učestvuje i Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd (EDS), izrađena je Studija integracije kupaca-proizvođača u distributivni sistem Republike Srbije.

Na osnovu godišnjih izveštaja za 2022. godinu, za svako EDS distributivno područje ponaosob, izvršene su analize potrošnje električne energije domaćinstava, kao i potrebne instalisane snage solarnih (PV) proizvodnih kapaciteta, da bi se ova potrošnja zadovoljila na godišnjem nivou. Na osnovu dobijenih rezultata došlo se do zaključka da instalisana snaga solarnih (PV) proizvodnih kapaciteta od 6,9 kW zadovoljava godišnje potrebe za električnom energijom kod približno 90% domaćinstava, piše prof. dr Darko Šošić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

U okviru Studije vršena je statistička analiza trenda rasta broja kupaca-proizvođača u kategoriji domaćinstva, kao i njihove instalisane snage. Na početku Studije bili su dostupni podaci samo za prvih šest meseci od uvođenja kategorije kupaca-proizvođača.

Na osnovu dobijenih podataka, analizom trendova i primenom matematičkih modela, kreirana je kriva predviđanja rasta broja novih kupaca-proizvođača. Ova kriva predviđanja ima kvadratni oblik, odnosno rast broja novih kupaca-proizvođača se povećava proporcionalno kvadratu vremena koje je proteklo od početka uvođenja te kategorije korisnika distributivnog sistema. Naknadna upoređivanja sa stvarnim stanjem pokazalo se da su prognoze bile optimistične.

Međutim, u zvaničnim podacima EDS se ne nalazi broj podnetih zahteva za priključenje koji su u obradi, a koji je zbog ograničenog ljudstva i složenije procedure provere priključenja veliki. Sa druge strane, srednja vrednost snage proizvodnje ugrađenih solarnih proizvodnih sistema varira oko 8 kW. U početku je prosečna vrednost bila nešto veća. Ali, u poslednjih godinu dana javljaju se zanemarljive oscilacije oko srednje vrednosti, navodi Šošić.

Velika većina domaćinstava koja žele da postanu kupci-proizvođači u početku nisu bila sigurna oko izbora snage solarnih sistema. Tu se mogu javiti dva scenarija, dodaje.

Prvi scenario, koji je u početku bio zastupljeniji, je instalacija solarnih sistema veće snage u odnosu na realne potrebe domaćinstva. U ovakvom scenariju kupac–proizvođač će tokom cele godine proizvoditi više električne energije nego što potroši. Ovo praktično znači da će se svakog meseca dodavati nova energija, koja bi mogla da se upotrebi u narednom mesecu.

- Ali, ona se nikada neće u potpunosti istrošiti. Jednom godišnje dolazi do poništavanja skladištene energije. U Republici Srbiji to je 1. april. I, upravo ovakvi kupci–potrošači, koji su akumulirali veliku količinu energije će biti na gubitku. Pod ovim se misli da su takvi kupci–proizvođači mogli da ulože manje finansijskih sredstava u svoj solarni sistem. Jer, postigli bi slične uštede u pogledu visine računa za utrošenu električnu energiju, ali vreme otplate bi bilo kraće - piše Šošić.

Drugi scenario podrazumeva instalaciju solarnih sistema koji pokrivaju godišnje potrebe za električnom energijom.

- Ovo praktično znači da će se sva energija koja je proizvedena u letnjim mesecima, u kojima je proizvoda značajno veća od potrošnje, postepeno trošiti u zimskim mesecima. Ovako odabrani solarni sistemi predstavljaju najbolje rešenje, ne samo iz perspektive kupaca–proizvođača, već i iz perspektivne operatora distributivnog sistema EDS - ističe.

Posmatrano sa stanovišta operatora distributivnog sistema uvođenje proizvodnje u sam centar potrošnje može da ima višestruke prednosti. Neke od ovih prednosti su poboljšanje naponskih prilika, smanjivanje gubitaka aktivne energije, smanjena nabavka energije od prenosnog sistema, itd.

Međutim, da bi se ove prednosti postigle u punoj meri potrebno je pravilno odobravati snage solarnih sistema budućih kupaca–proizvođača. U slučaju već pomenutog scenarija ugradnje solarnih sistema koji bi na godišnjem nivou proizvodio onoliko energije koliko bi domaćinstvo trošilo, praktično ne bi bilo ograničenja po broju novih kupaca–proizvođača koji se mogu povezati na niskonaponsku mrežu. Sa druge strane, ako bi postojao veći broj kupaca–proizvođača na istom delu niskonaponske mreže koji proizvode znatno više energije nego što je troše, skoro sve navedene pogodnosti se gube.

- Zbog promene tokova električne energije povećavaju se gubici u mreži, naponi u pojedinim tačkama prelaze dozvoljene granice u pojedinim trenucima dana, što dovodi do mogućnosti pojave ispada u tim delovima mreže - kaže autor.

Analize koje su sprovođene na Šumadijskom tipu mreže pokazuju da je, sa stanovišta dozvoljenog povećanja napona od 5% u niskonaponskoj mreži, moguće ukupno priključiti solarne sisteme čija zbirna snaga neće prelaziti 80% ukupnog opterećenja tog dela mreže. U slučaju da ovakva situacija već postoji u mreži, moguće je problem rešiti upotrebom regulacije snage. Simulacije koje su rađene u okviru Studije pokazale su da je najbolja regulacija koja podrazumeva promenu izlazne aktivne i reaktivne snage invertora u zavisnosti od napona na mestu priključenja kupca–proizvođača.

Pošto je distributivna mreža javno dobro bilo bi poželjno domaćinski se ophoditi prema njoj i sprečiti pojavu povećanja gubitaka aktivne energije usled porasta broja solarnih sistema, napominje Darko Šošić. Naime, kao posledica prisustva proizvodnje u centru potrošnje gubici će početi da se smanjuju sa porastom broja kupaca–proizvođača.

- Međutim, u nekom trenutku, sa daljim povećanjem kupaca–proizvođača gubici će početi da rastu i formiraće se karakteristična "U" kriva. Minimum ove krive zavisi od više faktora. U slučaju da svaki kupac–proizvođač ugradi solarni sistem koji će pokrivati njegove potrebe za električnom energijom na godišnjem nivou, na niskonaponsku mrežu bi bilo moguće priključiti solarne sisteme čija zbirna snaga neće prelaziti 60% ukupnog opterećenja tog dela mreže. Ako se o ovome ne bi vodilo računa, gubici aktivne energije bi krenuli da rastu kada ukupna snaga ugrađenih solarnih sistema pređe 30% ukupnog opterećenja tog dela mreže - zaključuje.