Rana berba grožđa navodi na razmišljanje - Neminovne promene u sistemu vinogradarenja

Da se grožđe bere već u prvoj polovini avgusta ne pamte ni najstariji vinogradari u Sremskim Karlovcima. Karlovački vinogradar i vinar Predrag Bajilo kaže da je zaključno sa 15. avgustom obrao 35% svojih vinograda. Kaže da ne pamti ovakvu godinu za pet decenija koliko je u toj branši, isprva kao dete u vinogradima svojih roditelja, a kasnije i kao vlasnik vinarije.

Po rečima enologa u Oglednom dobru novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koje se nalazi u Sremskim Karlovcima, Siniše Ostojića, berba grožđa je ove godine poranila tri do četiri sedmice. Doduše, kako on kaže, od samog starta vegetacija je išla ispred proseka, na šta su najverovatnije uticali blaga i topla zima, i suša na početku sezone.

- Na samom startu sezone, s početkom određenih fenofaza, videlo se da će se sve odvijati ranije nego što je uobičajeno. Onda je došlo do izvesnog usporavanja procesa, pa smo očekivali da neće biti drastičnih odstupanja, međutim, izgleda da su visoke temperature dovršile posao i polovinom avgusta možemo da kažemo da je berba u punom jeku. Ako se ovaj trend nastavi, nećemo dočekati oktobar. Krajem septembra će biti sve obrano. Najranija berba na Oglednom polju poslednje dve decenije bila je berba grašca 20. avgusta 2017. godine i to je bio apsolutni rekord za koji sam mislio da se neće ponoviti nikad ili bar ne u skorije vreme. Ali, tada je samo grašac "iskočio", a sada su skoro sve sorte poranile - kaže Siniša Ostojić.

Iz fakultetskih vinograda do polovine avgusta već su obrani sovinjon blan, pino blan, pino noar. Po svoj prilici od nedelje kreće i grašac da se skida, jer, kako kaže Ostojić, nema više šta da se čeka. Šećeri su dostigli 22, 23 i više procenata. Dobra okolnost je što je grožđe nakupilo poželjnu slast, a i kiseline su dobre, što obećava po Ostojićevim rečima, solidan kvalitet. Da li će se ubrzano sazrevanje odraziti na aromatska svojstva vina, Ostojić kaže da ćemo to saznati kada ih vinari zgotove.

- Ne može se još ništa tvrditi. Vinari su na potezu. Sve zavisi od sorte do sorte. Dok ne bude gotovo vino, teško je reći. Šira je solidnog kvaliteta, to govore kiseline koje su dobre i za koje smo svi očekivali da će biti mnogo manje. Kiseline su kičma vina. Vino je živo dok su mu žive kiseline. Čim se one izgube, vino umire. Vino je živ organizam i ima svoje faze razvoja kao i mi. Kad dođe da pika, onda polako počinje da pada i u jednom momentu umre. Sorte različito reaguju na klimatska dešavanja. Kao enologu vrlo zanimljivo mi je sve ove godine. Pratim i pokušavam da objasnim o čemu je reč i zašto se događa - kaže Siniša Ostojić.

Stav stručnjaka kada su klimatske promene u pitanju jeste da proizvođači generalno treba da razmišljaju o izboru biljnih vrsta i da odluku o tome šta će da gaje donesu uzimajući u obzir temperature i ostale parametre.

- Evidentno je da je ze poslednjih dvadesetak godina mnogo toga drugačije, ali kada se kaže da se klima promenila, meni to zvuči kao prejaka reč. Ne treba zaboraviti da postoje dvanaestogodišnji ciklusi. Poput ove, sušna je bila i 2012. Ove godine bi trebalo da se završi taj dvanaestogodišnji sunčani ciklus. Ako je suditi po tome, trebalo u narednih nekoliko godina da imamo blaže sušne godine i da nisu ekstremne. U svakom slučaju, moramo da obratimo pažnju na sve uzimajući u obzir ovo što se dešava. Po mom mišljenju, reč je ipak o ekstremnom spletu okolnosti, počev od blage zime preko dva toplotna talasa. To je doprinelo da budu visoki šećeri i da se sve ubrza maksimalno - - ističe Ostojić.

Po Ostojićevom mišljenju, šta god uzrok bio, vinogradari treba da obrate pažnju na sistem vinogradarenja, ali i sortiment.

- Kada je Karlovčanin Radmilo Roša Dimitrijević 1999. posadio kaberne sovinjon na Ešikovcu, svi su mu govorili da je lud. Ja sam sad spreman ozbiljno da se posvađam ako neko kaže da na Fruškoj gori ne mogu da se proizvedu dobra crvena vina od kabernea. Grašac nam je najrasprostranjenija sorta i on se pokazao kao stabilna sorta, koja podnosi svakojake ekstreme. U svakom slučaju, moramo da menjamo ponešto u vinogradarenju. Malo više pažnje treba obratiti na zelene operacije, ishrana treba da bude malo optimalnija, da se više vlage sačuva u zemljištu da bi loza mogla da izgura ovakve periode. Kiša koja je u julu pala u Karlovcima bila je pun pogodak za lozu i ona ne pati nešto puno zbog suše. Ali nije svuda tako - ukazuje Ostojić.

Sovinjon blan, traminac, petra, neoplanta, panonija, tamjanika iz vinograda Predraga Bajila već su u preradi. Ovaj uspešni karlovački vinogradar i voćar sa oko 40 ha pod lozom i voćem, računa da će i kaberne sovinjon, koji je sorta iz treće epohe, brati otprilike mesec dana ranije u odnosu na lane, a skidao ga je početkom oktobra.

- Mi ćemo možda za pet do deset godina kada se osvrnemo na sadašnju situaciju reći da je bila dobra. Možda ćemo tada imati i duži period sa temperaturom iznad 40 stepeni nego što je sada. Definitivno dolaze topliji dani, a nama ostaje da se prilagođavamo situaciji. I voće sam ranije obrao nego inače, jer je i ono poranilo. Ostala su stabla da se bore za sebe, ali se vidi po listovima da je ta borba žestoka - kaže Bajilo.

Kao jedno od rešenja u ovakvim ekstremno toplim periodima Bajilo vidi navodnjavanje, iako je ono kao uostalom i sve u toj branši, velika investicija za proizvođače, ali i za državu. Po njegovoj računici, kopanje bunara na Fruškoj gori sa pumpom investicija je od oko 25.000 EUR ne računajući razgranjavanje po parceli. Na državi je, kako kaže, da obezbedi struju, pošto se uz pomoć nafte ne isplati pokretati pumpe.

Enolog u vinariji Petrović u Sremskim Karlovcima Aleksandar Dobrenov iza sebe ima 15 berbi i kaže da se nikada do sada nije desilo da se 12 . avgusta bere grožđe i da su alkoholi između 12,7% do 13%.

- Ni stariji enolozi ne pamte takav slučaj. Moja najranija berba bila 23-24. avgusta 2011. kada je godina bila takođe veoma topla - kaže Dobrenov i dodaje pomalo u šali "ili ćemo morati sortiment ili zemlju da menjamo".