Šta sadrži plan za obnovu Evrope Marija Dragija koji je uzburkao svetsku javnost - Prvi put od Hladnog rata, EU treba da se boji za opstanak

(Foto: Birute Vijeikiene/shutterstock.com)

U suprotnom, ako ne uspe da se takmiči efikasno i, zauzvrat, obezbedi svom stanovništvu sigurnost i prosperitet, EU će "izgubiti razlog svog postojanja", upozorio je Dragi, koji je takođe bio italijanski premijer, a zovu ga i glavni tehnokrata Evrope.

Predložene investicije ekvivalentne su oko 4,5% prošlogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda Evropske unije. Poređenja radi, ulaganja u obnovu Evrope nakon Drugog svetskog rata, u okviru Maršalovog plana, bila su ekvivalentna oko 1,5% evropske ekonomske proizvodnje.

Osim kritika na račun evropske ekonomije i politike, izveštaj nudi i rešenje koje treba da se zasniva na tri ključne oblasti: inovacije, dekarbonizacija i povećanje bezbednosti i smanjenje zavisnosti od drugih država.

I dok ga neki, poput Ilona Maska, hvale, jer predlaže pojednostavljivanje EU regulative, drugi se pitaju gde pronaći novac za sprovođenje plana.

Prvi put od Hladnog rata, EU treba da se boji za opstanak

Izveštaj pod nazivom "Budućnost evropske konkurentnosti – Strategija konkurentnosti za Evropu", koji je naručila Evropska komisija, upozorava da se Evropa suočava sa egzistencijalnim izazovom i da se "temelji na kojima smo gradili sada tresu".

Analiza je rezultat jednogodišnje studije koju je zatražila Evropska komisija o uzrocima krize konkurentnosti Evrope, i poslužiće kao vodič za donosioce odluka u Briselu, koji će se uskoro sastati kako bi odredili sledeći petogodišnji strateški plan za EU.

Izveštaj upozorava na usporavanje rasta od početka ovog veka. Kako se ističe, između EU i SAD otvorio se veliki jaz u BDP-u, uglavnom zbog izraženijeg usporavanja rasta produktivnosti u Evropi. Domaćinstva u Evropi platila su cenu u izgubljenom životnom standardu. Na osnovu prihoda po glavi stanovnika, realni raspoloživi dohodak u SAD porastao je gotovo dvostruko više nego u EU od 2000. godine, navodi se.

- Prvi put od Hladnog rata, moramo se zaista bojati za sopstveni opstanak, a razlog za jedinstven odgovor nikada nije bio tako ubedljiv – istakao je Dragi na predstavljanju izveštaja, kom je prisustvovala i predsednica EK Ursula fon der Lajen.

Evropa kasni u inovacijama

Navode se tri oblasti u kojima je potrebno primeniti akciju kako bi se postigao održivi razvoj: inovacije i primena naprednih tehnologija, dekarbonizacija i povećanje bezbednosti i smanjenje zavisnosti od drugih zemalja.

- Jedini način da se suočimo s ovim izazovom jeste da rastemo i postanemo produktivniji, zadržavajući naše vrednosti jednakosti i socijalne uključenosti. A jedini način da postanemo produktivniji je da Evropa radikalno promeni pristup – navodi se u izveštaju.

Izveštaj napominje da snage EU leže u obrazovanju, zdravstvenim sistemima i državama blagostanja, ali EU nije uspela da ove snage prebaci u produktivne i konkurentne industrije na globalnom nivou.

Upozorava se da striktna regulativa sprečava inovacije i ostavlja Evropu zaglavljenu u ekonomiji zasnovanoj na starijim, "srednjim tehnologijama" kao što su automobili, umesto na digitalnim tehnologijama.

Izveštaj je ukazao na to da nijedna kompanija u EU, vredna više od 100 mlrd USD, nije osnovana od nule u poslednjih pedeset godina, dok je svih šest američkih kompanija vrednih više od bilion dolara – kao što su Apple i proizvođač čipova za veštačku inteligenciju Nvidia – osnovano u tom periodu. Samo četiri od 50 najvećih tehnoloških kompanija na svetu su evropske.

Neophodna dekarbonizacija – Cene energije u EU duplo više nego u SAD

Druga oblast za akciju je dekarbonizacija. Kako se navodi u izveštaju, cene energije su značajno pale sa svojih vrhunaca, ali kompanije u EU i dalje plaćaju cene električne energije koje su 2-3 puta veće nego u SAD-u. Cene prirodnog gasa su 4-5 puta više. Ova razlika u cenama objašnjava se nedostatkom prirodnih resursa u Evropi, ali i osnovnim problemima sa zajedničkim energetskim tržištem.

- Pravila tržišta sprečavaju industrije i domaćinstva da u potpunosti iskoriste prednosti čiste energije kroz svoje račune. Visoki porezi i rentni prihodi koje ostvaruju finansijski trgovci dodatno povećavaju troškove energije za našu ekonomiju – ističe se.

Autor napominje da će fosilna goriva i dalje igrati centralnu ulogu u određivanju cena energije barem do kraja ove decenije, ali ambiciozni klimatski ciljevi Evrope moraju biti praćeni koherentnim planom za njihovo postizanje, da bi dekarbonizacija predstavljala priliku za Evropu.

Izveštaj navodi i da kineska konkurentnost, podržana državom, predstavlja pretnju za čiste tehnologije i automobilsku industriju.

Mir je važan, ali jačajmo odbrambenu sposobnost

Treće područje delovanja je povećanje bezbednosti i smanjenje zavisnosti od drugih država zbog rastućih geopolitičkih rizika kojima je Evropa posebno izložena. Autor navodi da se Evropa oslanja na nekolicinu dobavljača za kritične sirovine, posebno Kinu, čak i dok globalna potražnja za tim materijalima eksplodira zbog prelaska na čistu energiju.

- Takođe smo u velikoj meri zavisni od uvoza digitalne tehnologije. 75-90% globalnog kapaciteta za izradu poluprovodničkih ploča za proizvodnju čipova nalazi se u Aziji – napominje se.

Zavisnosti su, kako se dalje objašnjava, često dvosmerne – na primer, Kina se oslanja na EU da apsorbuje njen industrijski višak – ali druge velike ekonomije, poput SAD-a, aktivno pokušavaju da se odvoje.

- Ako EU ne deluje, rizikujemo da postanemo ranjivi na prinudu. Da bi Evropa zadržala slobodu, potrebna je prava EU spoljna ekonomska politika. EU će morati da uskladi preferencijalne trgovinske sporazume i direktne investicije sa nacijama bogatim resursima, izgradi zalihe u odabranim kritičnim oblastima i stvori industrijska partnerstva kako bi osigurala lanac snabdevanja ključnim tehnologijama – navedeno je.

Autor upozorava i da je EU kolektivno drugi najveći vojni potrošač na svetu, ali to se ne odražava na snagu odbrambene industrijske sposobnosti. Odbrambena industrija je, kako se objašnjava, previše fragmentisana, što ometa njenu sposobnost proizvodnje u velikim razmerama, a pati i od nedostatka standardizacije i interoperabilnosti opreme, što slabi sposobnost Evrope da deluje kao koherentna sila. Kao primer se navodi da se u Evropi koristi dvanaest različitih tipova borbenih tenkova, dok SAD proizvode samo jedan.

- Mir je prvi i najvažniji cilj Evrope. Ali pretnje fizičkoj bezbednosti rastu i moramo biti spremni - upozorava se.

Reakcije – Gde su pare?

Bivši šef italijanskog trezora, Lorenco Kodonjo rekao je da će izveštaj pokrenuti ključnu debatu o budućnosti Evropske unije i evrozone. Ipak, govoreći za BBC, upozorio je da će prikupljanje neophodne političke podrške za sprovođenje preporuka iz "provokativnog i hrabrog" izveštaja biti "izuzetno izazovno".

Armida van Rij, šefica programa za Evropu u istraživačkoj grupi Chatham House, poručila je da izveštaj nema dovoljno detalja o izvoru ogromnih ulaganja potrebnih za preokret evropskog ekonomskog pada, prenosi NY Times.

- Odakle će doći novac? To je suština cele stvari, posebno s obzirom na stanje nemačke ekonomije i finansija, gde bi možda u prošlosti ona predvodila, ali sada jednostavno nije u poziciji da to učini – ističe van Rij.

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner rekao je da zajedničko zaduživanje EU neće rešiti strukturne probleme i da glavni problem nije nedostatak subvencija, već su to birokratija i planirana ekonomija.

Američki milijarder Ilon Mask, koji često kritikuje EU, pohvalio je plan u oblasti pojednostavljivanja i smanjivanja EU regulative.

- Kritika Marija Dragija je tačna. Detaljna revizija regulativa EU kako bi se eliminisali nepotrebni propisi i pojednostavila aktivnost u Evropi oživela bi rast i ojačala konkurentnost. Stvari bi trebalo da budu po ’defaultu’ legalne, umesto da budu po ’defaultu’ ilegalne – napisao je Mask na svojoj društvenoj mreži X.

Upozorenje – EU gubi razlog postojanja

Za Dragija, ipak, nema dileme. EU postoji kako bi osigurala da Evropljani uvek mogu da uživaju u temeljnim pravima, kao što su prosperitet, jednakost, sloboda, mir i demokratija u održivom okruženju.

- Ako Evropa više ne bude mogla da ih obezbedi svom stanovništvu – ili bude morala da žrtvuje jedno pravo zbog drugog – izgubiće razlog svog postojanja – navodi se u izveštaju.

M. D.