NavMenu

OIE SRBIJA 2024: Hoće li Srbija imati viška električne energije i kako kanibalizacija snižava cenu solarne energije?

Izvor: eKapija Petak, 04.10.2024. 11:28
Komentari
Podeli
(Foto: OIE Srbija/Stefan Simonović)

Šta je kanibalizacija u energetskom sektoru i zašto najviše pogađa tržište solarne energije, koji investitori će u budućnosti ostvariti najveći uspeh u oblasti obnovljivih izvora, zašto će Hrvatska imati višak energije, a Srbija neće - neka su od pitanja o kojima se vodila polemika na završnom panelu konferencije OIE SRBIJA 2024 održane prošle nedelje u Vrdniku.

Panelisti su poručili da je pitanje priključka danas problem u regiji za bilo koji projekat, kao i da će morati da se razvijaju baterije za skladištenje energije.


Hrvatska ima problem viška energije u sistemu, a Srbija?

Mladen Šicel, rukovodilac odeljenja ugovaranja KOER, naglasio je da je u Hrvatskoj češći problem viška energije u sistemu, nego manjka. Veruje da će tako biti i u Srbiji.

- Kapaciteti proizvodnje su u svim sistemima i regionima veći od potrošnje, viškovi energije će biti česti i problematični za sistem - upozorio je Šicel.

Ipak, generalni direktor SEEPEX Miloš Mladenović se ne slaže sa projekcijama viška energije za Srbiju.

- Ne znamo da li će biti viška energije, u Hrvatskoj hoće, nama treba kapaciteta. Porast OIE kapaciteta biće praćen porastom potrošnje tako da ne verujem da će Srbija imati višak energije - istakao je Mladenović.


Kako izgleda berza električne energije

On je objasnio i kako trenutno izgleda berza električne energije. Istakao je da SEEPEX, odnosno ADEX (Alpsko-jadransko dunavska berza električne energije nastala spajanjem slovenačke berze i SEEPEX-a) još ima monopol na tržištu, ali kako kaže, neće još dugo, jer će biti konkurencije.

- Do kraja ove godine se očekuje spajanje sa mađarskim HUPX-om, a ceo koncept počeo je od SEEPEX-a, regionalne berze električne energije - istakao je Mladenović.

Dodao je da je SEEPEX spreman da prihvati fizičku isporuku svih megavata koji stižu, bilo kroz aukcije ili PPA ugovore kojih će, napominje, biti manje dok bude aukcija.

On je naglasio da radi i srpsko fjučers tržište, koje nije značajno po obimu, a očekuje se značajno učešće EPS-a i Elektroprivrede Republike Srpske. Kako kaže, idemo i ka market coupling-u, mehanizmu integracije tržišta električne energije između različitih zemalja ili regija, ali ne pre 2026. godine.

- To je način da idemo na izuzeće od primene CBAM-a. Niko neće imati market coupling u regionu pre 2026. godine - istakao je dodajući da očekuje veći akcenat na tržište fleksibilnosti koje, kako objašnjava, nigde nije zaživelo jer je potrebna spremnost operatera prenosnog i distributivnog sistema.

Kada je reč o balansiranju kao najvećem izazovu za obimnije plasiranje obnovljivih izvora, Mladenović ističe da se u nekim zemljama, poput Grčke, sprovode aukcije za baterije, kako bi se obezbedila sigurnost sistema.

- I Bistrica će biti resurs koji će moći da obezbedi nedostajuće MW balansne snage - zaključuje Mladenović.


Niska cena električne energije ne odgovara PPA ugovorima

Uprkos činjenici da je većina panelista na konferenciji poručila da treba razvijati PPA ugovore, direktor Sektora za tržište električne energije CWP Europe, Marko Janković, istakao je da često prenebregavamo pitanje da li je energetski sektor Srbije spreman za PPA ugovore, koji se zaključuju direktno između proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora i potrošača, odnosno kompanije.

Prema njegovim rečima, treba da se zapitamo prvo da li imamo dovoljne količine resursa za obnovljive izvore, od vetra, solara, biomase, zatim da li je regulativa dovoljno dobra za zaključivanje ovih ugovora, kao i koliko ja cena električne energije na tržištu i koliko košta kreditiranje svih projekata. Tek tada, kako kaže, znaćemo da li smo dobra zemlja za razvoj PPA ugovora.

- Postoje jaki regulatorni podsticaji za obnovljive izvore, a oni ne idu na ruku PPA ugovorima, jer će svi čekati državu. Takođe, ako je cena električne energije niska i socijalno regulisana, ne možemo pričati o PPA ugovorima - poručio je Janković.

Kako je istakao, CWP je potpisao fizički dugoročni PPA sa EPS-om, što je, kako je napomenuo, trenutno ugovor sa najvećom vrednošću u Srbiji.

On se osvrnuo i na kanibalizaciju u energetskom sektoru, fenomen obaranja cena na tržištu električne energije kako rastu OIE kapaciteti. Ova pojava "kada jedna tehnologija samu sebe jede", jako je izražena u solaru, istakao je.

- Ako je bazna cena 100 EUR, kanibalizacija je dovela da cena struje iz solara u Nemačkoj u julu 2023. bude 75 EUR, a godinu kasnije 55 EUR - upozorio je Janković dodajući da je recept za uspeh u budućnosti diversifikacija projekata: - Onaj ko bude uradio diversifikaciju ’asseta’ na vetar, solar, baterije, biće nekoliko koraka ispred drugih.


Menja se portfolio EPS-a

Davor Pupovac, direktor Sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima u Elektroprivredi Srbije, istakao je da je nakon prvih aukcija za obnovljive izvore energije, kao što se i očekivalo, najveći broj pobednika želeo da sklopi ugovore sa EPS-om.

- EPS nudi otkupne cene referentne sa SEPEEX-om, ne nudimo još fiksne cene. Možemo da ponudimo dobre uslove i na duži period - istakao je Pupovac i dodao da su na prošlogodišnjim aukcijama cene za solar bile visoke, a da na drugim aukcijama očekuje više prijavljenih.

Na pitanje kako će strateško partnerstvo za 1 GW solara, koje bi uskoro trebalo da zaživi, uticati na cene električne energije, Pupovac je poručio da se portfolio EPS-a menja ali da to neće imati uticaja na cene.

- Imaćemo vlastite OIE elektrane, gradimo tradicionalna skladišta, kao što je reverzibilna hidroelektrana "Bistrica". Sva tehnologija imaće svoje mesto u budućnosti energetske tranzicije, čak i aktivni kupci - istakao je Pupovac.


Elektroprivreda u Hrvatskoj konzervativna

Ante Tojčić, generalni direktor hrvatske kompanije Fractal, istakao je da je razvoj novih projekata u Hrvatskoj još blokiran. Nedostatak projekata utiče i i broj PPA ugovora, a investitori i dalje traže neku vrstu sigurnosti, što odlaže razvoj tržišnog dela, napominje.

- Imali smo aukcije za velike solare, 330 MW dodeljena premija, a cene su bile od 48 do 59 EUR. Naša Elektroprivreda je konzervativna i neproaktivna, drago mi je da EPS ulazi na PPA - poručio je.

On je napomenuo da je pitanje priključka danas problem u regiji za bilo koji projekat. Prema njegovim rečima, u razvoju su hibridne elektrane koje kombinuju vetar i solar, čija je dodatna vrednost ako se sve nalazi na istoj lokaciji. Kako kaže, samostojeća baterija nema realnu ekonomiju, a u pružanju usluga balansiranja može biti konkurentan i hidro potencijal.


Investitori više cene sigurnost nego PPA ugovore

Mladen Šicel, rukovodilac odeljenja ugovaranja KOER, smatra da će potrošnja biti ključ energetske tranzicije. Kako kaže, razvoj tržišta trenutno kaska, jer svi čekaju premije, dok ostali projekti traže 70-80 EUR po megavat času.

- Malo je konkretnih ugovora potpisano. Pokazalo se da developeri više cene sigurnost nego PPA - poručio je i dodao da će se srpsko tržište verovatno otvoriti sledećih godina.

Panelom "Tržište električne energije 4.0", koji je moderirao Marijan Rančić, direktor poslovnog razvoja New Energy Solutions, završena je konferencija OIE SRBIJA 2024 koja se održavala 23. i 24. septembra u Vrdniku u organizaciji Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije, a pod medijskim pokroviteljstvom eKapije.

M. Dedić

Komentari
Vaš komentar

Tema u žiži: Obnovljiva energija

Vidi sve
Pogledajte i ostale tekstove iz ove Teme u žiži
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.