Okrugli sto u Beogradu osvetlio ključne korake za unapređenje saradnje sa dijasporom

Umrežavanje matice i dijaspore i umrežavanje institucija koje sarađuju sa dijasporom su glavni ciljevi Kabineta ministra bez portfelja za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom.

- Naš je prvi zadatak umrežavanje sa dijasporom, da uspostavimo kontakte, povežemo kako nas iz matice sa njima tako i njih međusobno, da bi mogli da ostvare svoje ciljeve. Drugi zadatak je koordinacija. Mnogi subjetki su pozvani, zaduženi da se bave dijasporom, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, zatim je tu Privredna komora Srbije, Matica srpska, nevladine organizacije. Važno je da mi svi budemo povezani međusobno, zbog toga je ovaj skup jako važan, kao i podrška GIZ-a. On doprinosi našem učvoravanju u zajedničkom radu na misiji podrške dijaspori - naveo je prof. dr Branko Rakić posebni savetnik u Kabinetu ministra govoreći na okruglom stolu "Potencijali za saradnju sa dijasporom".

Događaj koji je organizovan u cilju unapređenja saradnje između Republike Srbije i njenog iseljeništva je u sredu okupio predstavnike ključnih državnih institucija i organizacija koji se bave pitanjima dijaspore, od strane Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom, uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

- Često se razmišlja o tome šta dijaspora može da učini za nas, kakvu korist država može da ima od dijaspore. Mi iz kabineta to gledamo drukčije. Mi smo pre svega servis koji treba da bude njima na usluzi. Oni su pre svega naši građani, često naši državljani, pa obaveza ima i pravu dimenziju, ali čak i prema onima koji nisu, postoji u najmanju ruku moralna obaveza da budemo tu, kao matica, kao majka, da pomognemo građanima koji žive i rade u inostranstvu - rekao je prof. dr Branko Rakić, navedeno je u saopštenju GIZ-a.

Predstavnici institucija predstavili su svoje postojeće programe i aktivnosti koje su usmerene ka dijaspori. Razmatrani su i izazovi sa kojima se susreću u trenutnoj koordinaciji među nadležnim organima, kao i ključni ciljevi za unapređenje saradnje, poput smanjenja administrativnih barijera i jačanja komunikacije sa iseljenicima.

Diskusija je bila usmerena i na izazove u koordinaciji među institucijama koje pružaju usluge dijaspori. Učesnici su predložili korišćenje uspešnih modela koordinacije iz drugih oblasti upravljanja migracijama, kao i prilagođavanje tih praksi potrebama saradnje sa dijasporom. Diskutovano je i o mogućim strateškim i operativnim promenama unutar važećeg zakonodavnog okvira Republike Srbije, kao i o pravnim i političkim reformama koje bi mogle unaprediti efikasnost ovog procesa.

- Podrška za saradnju sa dijasporom je kroz programe Nemačke razvojne saradnje zastupljena od 2016. godine. Naši programi su menjali fokus i naziv, ali je potencijal dijaspore prepoznat već punih osam godina. Cilj je da se benefiti regularnih migracija u većoj meri koriste i da nacionalne institucije dijasporu uključuju u održivi razvoj. Program se finansira od strane Nemačkog saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj i aktivan je u 14 parterskih zemalja. Globalni je program, kao i sama priroda migracija, tako da su i okviri kojima se mi vodimo globalni, u pitanju je Sporazum o sigurnim, uređenim i zakonitim migracijama koji je usvojen 2018. godine u okviru UN procesa, a Srbija je jedna od potpisnica - rekla je Jovana Stamenković, menadžerka za implementaciju na globalnom programu "Migracije u kontekstu razvoja" (MEG) iz GIZ-a.

Učesnici su mapirali i razvojni potencijal dijaspore. Fokus je bio na identifikovanju specifičnih prepreka u administrativnim i zakonodavnim okvirima koje otežavaju aktivno učešće dijaspore u razvojnim programima. Učesnici su diskutovali o neophodnim reformama za pojednostavljenje postupaka poput sticanja državljanstva i prijave prebivališta, kako bi se dijaspori omogućilo da ostvari svoja prava i lakše učestvuje u programima od nacionalnog značaja.

Predložene su i mere za podsticanje ulaganja i preduzetništva među članovima dijaspore, kao i programi za unapređenje učešća u kulturnim i obrazovnim projektima, sa posebnim akcentom na očuvanje jezika i nacionalnog identiteta. U oblasti nauke i istraživanja, istaknuti su izazovi u podsticanju saradnje između naučnika iz dijaspore i akademskih institucija u Srbiji, uz predlog za kreiranje novih programa koji bi omogućili bližu saradnju i zajedničke projekte.