Masovni otkazi u najjačoj evropskoj ekonomiji - Kakva je sudbina Srba koji rade u Nemačkoj?

Ukupna vrednost radova koju su izvođači iz Srbije izveli u inostranstvu u 2023. godini iznosila je oko 22 milijarde dinara, odnosno oko 187 mil EUR. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) najveća građevinska aktivnost zabeležena je u Nemačkoj sa 31,2% od ukupne vrednosti izvedenih radova, dok je Ruska Federacija sa 26,1% na drugom mestu, potom Uganda sa 10,5% i Crna Gora sa 8,7%.

Skoro svaki drugi građevinac, od njih 1.613 koji su prošle godine radili u inostranstvu, bio je angažovan u Nemačkoj.

Svi oni, kako tvrdi direktor GP Planum Ratomir Todorović, rade preko agencija za zapošljavanje, jer praktično više nijedna domaća firma ne radi van granica naše zemlje.

- To je samo iznajmljivanje radne snage preko agencije, oni ne odlaze preko naših građevinskih firmi. Prošle godine je povećan broj radnika iz Srbije, jer se Komora angažovala oko toga, po nekom sporazumu, da odlaze naši majstori svih profila. Nekad smo mi bili velesila, radili smo po svetu, ali politika države je takva da su doveli strane firme ovde da rade, a domaće firme koje su bile poznate međunarodno su se polako gasile. Ostao je Energoprojekt koji radi u Ugandi i nešto u Rusiji, dok mi radimo u Angoli i Rusiji, ali tamo smo registrovali kao lokalne firme, a ne preduzeća iz Srbije - kaže Todorović za RT Balkan.

On ukazuje da se "srpsko građevinarstvo ugasilo", jer države koje Srbiji daju kredite postavljaju uslove koje naše kompanije ne mogu da ispune i zato ne konkurišu i ostaju bez posla i u zemlji i u inostranstvu.

Bojan Tanasković, generalni direktor licencirane agencije za posredovanje u zapošljavanju Novotek radna snaga kaže da je najveća kriza u Nemačkoj u automobilskoj industriji, ali da oni rade na tome da, kada gube posao, da se radnicima nalazi prekfalifikacija na druga radna mesta.

- Potražnja za poslom nije stala, a ljudi koji su sposobni za prekfalifikaciju, prelaze iz jedne industrije u drugu. Stručan kadar je i dalje tražen u Nemačkoj. Nemci su stara nacija i potreban im je kadar koji se tiče nege, kao i zdravstveni radnici. To je goruće pitanje, ali su im potrebni radnici i na građevini, a iz oblasti mašinstva zavarivači. Sve ostalo rešavaju premeštanjem iz sektora u kojem se gube poslovi, na druga radna mesta - kaže Bojan Tanasković.

On podseća da je Nemačka pojednostavila sistem viziranja radnika iz Srbije, od 1. juna, od kada građani Srbije lakše dobijaju radne i boravišne dozvole.

- Naročito se ovo odnosi na nekvalifikovane radnike. Nemci imaju potrebe za nekvalifikovanom radnom snagom na najprostijim pozicijama, koji rade na pakovanju, ili slaganju. Singl osobe ne mogu da žive od te jedne plate, ali ako su bračni par, da mogu da plate stan, koji je skup, onda im se isplati. Za one koji dolaze na privremeni rad, na godinu ili dve, uglavnom kompanije organizuju smeštaj, jer znaju da ljudi nemaju motiv da rade i da celu platu ostave za stanarinu - kaže Bojan Tanasković.

Za sada se, kako tvrdi sagovornik RT Balkan, naši ljudi još ne vraćaju u Srbiju, bar ne u nekom značajnom broju, ali mnogi i dalje traže i pronalaze poslove u Nemačkoj.