Posetili smo Hamburg, grad sa najviše milionera u Nemačkoj - Fudbalski klub u duginim bojama i "Raus" za žene (FOTO)

Grad sa najvećim brojem milionera u Nemačkoj koji neretko žive tik uz znatno siromašnije sugrađane, dom najskuplje koncertne filharmonije na svetu, ali i nedovršenih megalomanskih projekata, grad kranova i gradilišta, ali i jedna od najzelenijih oaza Evrope. Grad čiji se fudbalski klub bori za pravi homoseksualaca, ali u kom će žene čuti "Raus" ("Napolje") ako pokušaju da prođu jednom ulicom.

Sve je to Hamburg, grad nepravedno zapostavljen na mapi turističkih destinacija. Ako ga posetite tokom jeseni, očaraće vas raskoš opalog lišća, ali i istrajnost biciklista koji bez obzira na vremenske uslove, krstare gradom na svojim dvotočkašima. Ako stignete leti, nećete moći da odolite da se ne pridružite Hamburžanima koji na jezeru Alster voze kanue i uživaju u svakom sunčanom danu, jer znaju da su oni retkost.

Kad god da stignete, fasciniraće vas ovaj grad trgovine i brodogradnje, u čiju luku, treću najveću u Evropi, svake godine pristigne 15.000 brodova iz 100 zemalja - otud i nadimak kapija sveta. A ima ih Hamburg još, poput Venecija severa, što vam možda neće biti jasno na prvi pogled, ali ako se upustite u krstarenje brojnim kanalima i vidite neke od 2.500 mostova - najviše u Evropi - shvatićete taj laskavi epitet.

HafenCity – Lučki grad: Hamburg na vodi nije (samo) za elitu

Ovo je grad koji poslednje dve decenije ne prestaje sa radovima. Kranovi su na svakom uglu, rekonstruišu se fasade, ali i započinju megalomanski projekti od kojih neki ne nailaze na odobrenje javnosti.

HafenCity, Lučki grad, čija je gradnja počela pre dve decenije, najavljen je kao najambiciozniji i najveći projekat urbanog razvoja u Evropi. Završetak novog dela grada planiran je za sledeću godinu i do tada će se površina centra Hamburga povećati za čitavih 40%. Kada je projekat tek počeo, bilo je onih koji su ga nazivali najlepšim gradilištem u Hamburgu, ali i drugih koji su smatrali da je to arhitektonski zoološki vrt.

Posetioci navikli na nebodere primetiće da su zgrade uglavnom niže, uz poneki soliter. Ljubitelji arhitekture uživaće u pogledu na impozantni Marco-Polo toranj, sedište kompanije Unilever, zgradu izdavačke kuće Spiegel i druge arhitektonske bisere.

Lučkom gradu tehnički pripada i Špajherštat (Speicherstadt), najveće skladište na svetu. Prepoznatljive crvene zgrade su pod zaštitom Uneska, a na jednoj od takvih, skladištu od crvenih cigli iz 1963, projektovana je Elbfilharmonija, koja važi za najskuplju koncertnu filharmoniju na svetu.

Mada je prvobitno procenjeno da će impresivno zdanje sa staklenom strukturom koja podseća na talas koštati 240 mil EUR, na kraju je popularni Elfi stajao tri i po puta više, 866 mil EUR. Otvorenost za javnost koja može uživati u besplatnom pogledu na luku sa vidikovca, sjajna akustika dvorana, i činjenica da je Elfi postao simbol grada vrlo brzo nakon otvaranja 2017. godine, neki su od razloga zbog kojih su početne kritike zaboravljene.

Da li će tako biti sa još jednim megalomanskim projektom, kulom Elbtower, videćemo. Radovi na objektu koji je sa 245 metara, trebalo da bude najviša zgrada Hamburga, trenutno su obustavljeni. Investitor, Signa group, otišao je u stečaj, pa se ubrzano traži rešenje za ni napola dovršen objekat koji je najavljen kao projekat koji će ujediniti sve delove društva, a, ironično, postao predmet sprdnje.

Ali ovaj Hamburg na vodi nije rezervisan samo za one milionere s početka priče. Da, ima tu luksuznih stanova, hotela sa 5 zvezdica, sadržaja koji su u početku naveli oprezne da pomisle da će to biti geto bogataša. Ali tik uz stambene zgrade sa penthausima za bogatije, nalaze se stanovi za građane sa nižim prihodima. Nadomak poslovnih zgrada i kancelarija, ređaju se kafići, galerije, muzeji, prostori za odmor, baš da se ne bi pravio osećaj izolovanosti, bilo bogataša, bilo poslovnih ljudi.

Želja je da to bude grad za sve, da živi sve vreme, i da 80.000 posetilaca, koliko se očekuje svakog dana, cirkulišu i uživaju u različitim sadržajima.

"Raus" za žene i drugačiji fudbalski klub

Kad ste u Hamburgu, nemojte propustiti šetnju lukom na Elbi, gde možete videti impozantne brodove, okusiti neki od specijaliteta s nogu, poput sendviča sa raznim vrstama ribe, posetiti stari podvodni tunel ili doživeti klaustrofobiju u sovjetskoj podmornici muzeju U-434, koja je sa 90 metara, među najdužim neatomskim podmornicama na svetu.

A onda, poput nekadašnjih mornara, prošetajte do obližnjeg Red districta, ulice Reperban, koja je dobila ime po tome što su ovde nekada pravljena užad za brodove, a danas je stecište klubova, barova, seks šopova, bordela.

________________________________

Cene – Nemački milioneri i srpski turisti

Prema podacima Kancelarije za statistiku Severa, Hamburg ostaje grad sa najviše milionera u Nemačkoj - 2020. godine u Hamburgu je 1.304 stanovnika zaradilo barem 1 mil EUR, što je bio rast od 3% u odnosu na 2019. godinu. Pa ipak, cene su u velikom broju slučajeva slične kao u Srbiji, barem u Beogradu.

Glavno jelo u restoranu je 15-20 EUR, dok brza hrana, od kebaba, preko azijskih nudli i afričkog gulaša, do paste, košta 6 do 10 EUR. Riblji sendvič u luci je 5 EUR, kolač u kafiću na turističkoj lokaciji 4,5 EUR, koliko je i kafa, ali za poneti je duplo jeftinija.

U Hamburgu su skupi muzeji, ulaznice u najpoznatije koštaju oko 20 EUR, kao i smeštaj, mada se hotel u centru može naći za 80 EUR po noćenju za 2 osobe.

Sedmodnevna karta za prevoz sa neograničenim brojem vožnji autobusima i vozovima staje 29 EUR.

______________________________

U jednu ulicu, žene, ipak, neće moći. Na ulazu u manje od 100 metara dugu Herbertstrase u kojoj prostitucija opstaje od početka 19. veka i koja je jedino mesto u Hamburgu gde su prostitutke u izlozima, stoje barijere i posteri sa upozorenjima "Zabranjeno za žene i muškarce mlađe od 18 godina".

Ukoliko neka dama i odluči da se ogluši o upozorenje i poželi da praktikuje svoje pravo slobode kretanja, dočekaće je povik neke od prostitutki iz izloga "Raus!" ("Napolje!"), koja paradoksalno, sada podržava iste one barijere koje su podigli nacisti kako bi ogradili žene "lakog morala".

Ako ni "Raus" ne bude dovoljno, može doći i do fizičkog napada. Mada je zabrana prolaska ulicom protivzakonita, policija je toleriše, jer je u prošlosti dolazilo do ozbiljnih okršaja radnica i žena koje su "zalutale" u ulicu samo za muškarce.

U kvartu St. Pauli je i istoimeni fudbalski klub, čiji stadion krasi zastava u duginim bojama i natpisi "Zajedno protiv rasizma", "Žena. Život. Sloboda". Pa i ako niste fan fudbala, lako to možete postati jer ovo nije običan klub, već tim poznat po aktivizmu, borbi za socijalnu pravdu i prava ugroženih grupa.

Najsrećniji građani u Nemačkoj

A tolerancija je svakako neophodna u gradu sa najviše konzulata na svetu, posle Njujorka, gde žive ljudi iz 195 zemalja - najviše iz Turske, što je primetno i po broju marketa i prodavnica brze hrane. Rodni grad Angele Merkel, Karla Lagerfelda, pesnika Hajnriha Hajna, mesto u kojem je Džon Lenon, kako je voleo da naglasi, odrastao - jer Bitlsi su ovde proveli dve godine - ponosi se svojim kosmopolitskim duhom.

Možda su i zato građani Hamburga, a ima ih skoro dva miliona, najsrećniji u Nemačkoj, prema istraživanju Univerziteta u Frajburgu. Možda i zbog plata koje su ovde više nego u drugim krajevima Nemačke. Možda zbog zelenila jer parkovi i šume su na svakom koraku.

Ili zbog manjka haosa i stresa u popodnevnom špicu, zahvaljujući odličnom javnom prevozu i vladarima saobraćaja, biciklistima. Svakako uprkos nedostatku sunca, jer se drugi grad po veličini u Nemačkoj, ne može pohvaliti brojem sunčanih sati.

Ali ne remeti to Hamburžane, koje ćete uvek, bez obzira na kišu, sneg i maglu, videti kako krstare gradom na svojim dvotočkašima, trče, šetaju, izvode decu u parkove. Uprkos (ne)prilikama. I možda upravo tu leži recept za sreću.

Marija Dedić