Čarobna priroda Nacionalnog parka Fruška gora (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Verujemo da je malo onih koji bar nekim povodom nisu obišli Frušku goru – bilo da je to zbog brčkanja u banji ili spa-centrima i hotelima sa vrdničke strane, bilo da je zbog degustacije vina ili obilaska lokacije prve posađene vinove loze na Fruškoj gori još u vreme Rimljana, ili zbog obilaska manastira Srpske Svete gore, kako Frušku goru, pored Ovčarsko-kablarske klisure, takođe nazivaju. Ili je to zbog bermeta, kuglofa i berbe grožđa u Sremskim Karlovcima. Kao što vidite, napretek razloga za obilazak najveće, ali ne i najviše vojvođanske planine. Тitulu najviše ipak nose Vršačke planine – odnosno Gudurički vrh.
Oni koji žive u blizini Fruške gore obično znaju kako i sa koje strane da joj priđu, odnosno kako je ovaj nacionalni park najbolje doživeti u zavisnosti od potreba. Međutim, oni koji je i nisu tako dobro upoznali, kad im se pomene Fruška gora i dan u prirodi, obično ne znaju odakle je najbolje krenuti i gde je zapravo najbolje provesti malo aktivniji dan sa porodicom.
S obzirom na to da smo je mi istraživali sa malo više strana, ovog puta ćemo vam izneti predlog koji je pogodan i za osobe slabije kondicije, kao i za porodice sa manjom decom. Da i deca mogu da savladaju "vrhove" o kojima ćemo vam govoriti, svedočiće vam najbolje fotografije u kojima je bilo i četvorogodišnjih članova. A kada se popnete do tih "vrhova", pauzu tamo možete napraviti u svojoj režiji ili u planinarskom domu, a možete se i brzinski spustiti nazad do Sremskih Karlovaca, pa da odete na jednu vojvođansku zakusku.
Sada su radovi na usponu ka grobu Branka Radičevića, rok za završetak 1. jun, a tokom našeg obilaska staze, pre radova, to je ovako izgledalo (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) U svakom slučaju, naš predlog za aktivan dan je Fruška gora, odnosno Stražilovo. A trasa počinje tako što se prvo dovezete do Sremskih Karlovaca – sa koje god strane da dolazite. Mi smo došli iz pravca Beograda, odakle ima oko 80 km i oko sat i po vožnje. Iz Sremskih Karlovaca nastavite ka Stražilovačkom putu i njime idete sve do samog kraja asfalta, odnosno do parkinga pre rampe i ulaska u šumu. Mi smo na tom parkingu uspevali da nađemo slobodno mesto i kad je Karlovačka berba bila u toku, tako da verujemo da se i u običnim vikend danima može lako naći. Moguće da je veća gužva u vreme prvomajskih praznika. No, kad ovde ostavite vozilo, predlažemo vam dve trase, a možete i obe zajedno ako vam je kondicija takva, a da posle toga na ručak ili piće odete u Sremske Karlovce.
Mi smo ovom prilikom prošli dvema stazama na Stražilovu, a oni koji sada krenu, prvom nažalost neće moći jer na njoj upravo traju radovi na obnovi. To je za nas svakako dobra vest jer ono što smo mi videli i fotografisali i nije bilo za pohvalu, niti je bilo dostojno onoga ka čijem spomeniku i grobu vodi. A da je sreće, baš ta staza bi bila obavezna "lektira" svih srednjoškolaca, ako ne i osnovaca. A ovim starijima će, kada bude gotova - a kažu nadležni 1. juna - sigurno uzburkati emocije, malo zbog žala za nekim drugim vremenima, nekim drugim idealima, pa u neku ruku i nekom drugom omladinom. Bar ovima koji su rođeni u prošlom veku.
U toku obnova staze do groba Branka Radičevića
A krajnji cilj baš te prve rute, koja se sada trenutno obnavlja, jeste grob Branka Radičevića, našeg poznatog pesnika i autora čuvenog "Đačkog rastanka" – napomena za mlađe generacije, a ako im ovo delo kojim slučajem nije poznato, onda im možda jesu Čolini stihovi "Kad si zvezda sele moja, da si među zvezdicama..." E pa te stihove je, između ostalog, napisao Branko Radičević i posvetio ih Mini, ćerki svoga prijatelja Vuka Stefanovića Karadžića, kojoj navodno nikad nije otkrio svoje emocije, već ih je pretočio u pesmu.
Statua Branka Radičevića u podnožju planinarskih staza na Stražilovu (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
E tom Branku Radičeviću je jedna omladina pre manje od jednog veka, tačnije 1937. godine, na Stražilovu napravila stazu do njegovog groba. Tačnije, neki ujedinjeni ex-Yu studenti - Beogradskog i Zagrebačkog univerziteta, svom omiljenom pesniku su u čast napravili jednu stazu, u jednoj šumi, na jednoj planini, zbog svih onih koji će svojevrsnim hodočašćem ka njegovoj večnoj kući želeti da ovom pesniku pokažu posebnu počast. A neka druga, srpska omladina je, pedesetak godina pre toga, tačnije 1883. godine, ispunila želju tog istog pesnika i njegove posmrtne ostatke prenela iz nekog tamo Beča - gde je tužno, usled tuberkuloze, okončan njegov ovozemaljski život - u njegovo Stražilovo, o kojem je pevao kao niko ni pre ni posle njega. Dve godine kasnije, srpski narod mu je na tom mestu podigao i spomenik i time ukazao priznanje kakvo i zaslužuje.
U spomenik uzidani kameni blokovi sa Fruške gore, Dinare, Kleka, Lovćena, Plješevice, Vršačkog brega, Velebita i Avale (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Od tada do danas desili su se razni ratovi, i nemaštine, i krize koječega, pa i vrednosti, i... danas, reklo bi se po onima koje smo mi usput na stazi sretali, omladina danas retko obilazi mesto gde su položene kosti Branka Radičevića. A i oni koji dođu, tako nam se učinilo, više uživaju u pogledu ka Sremskim Karlovcima od samog spomenika i selfijima odatle nego u vremenu i mislima posvećenim onome ko tu počiva.
Pogled od Brankovog groba do omiljenih mu Sremskih Karlovaca (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
"Oj Karlovci, mesto moje drago"
Pa da se onda bar ovom prilikom malo njega i podsetimo. Branko (kršteno Aleksije) Radičević, rođen je u Slavonskom Brodu, ali je jedan deo života, usled očeve službe, živeo u Sremskim Karlovcima, gde je pohađao najstariju srpsku - Karlovačku gimnaziju, i gde je i napisao prve pesme. Opet usled očeve službe, napušta Sremske Karlovce i Stražilovo, a tugu zbog napuštanja ovog kraja opisao je kasnije u svom najpoznatijem delu - "Đački rastanak".
"Oj Karlovci, mesto moje drago,
ko detence došao sam amo,
igra beše jedino mi blago,
slatko zva ja med i smokvu samo,
dete malo golišavo tiče,
dođe tiče pa se tu naviče..."
U "Đačkom rastanku" je izrazio je želju da tu bude i sahranjen.
"Ao danče, ala si mi beo!
Još bi dugo gledati te teo,
Al’ kad mi se veće smrći mora,
Nek se smrkne izmeđ ovi gora,
Tu nek mi se ladna kopa raka,
Tu će mene zemlja biti laka."
Nadamo se da će ove table sa stihovima Branka Radičevića opet biti tu, samo osvežene (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Saznavši da se tamo negde, u nekom Beču, planira preseljenje celog Sanmarkovskog groblja, Bečka srpska omladina 1883. godine preseljava pesnikove posmrtne ostatke na toliko voljeno Stražilovo, sa njegovim večnim pogledom ka Karlovcima.
Dve godine kasnije, na tom mestu mu je podignut piramidalni spomenik, po projektu beogradskog arhitekte Svetozara Ivačkovića. Ovaj spomenik je poseban zbog toga što su njegova dva donja nivoa izrađena od topčiderskog kamena, a treći nivo od osam kamenih blokova sa Fruške gore, Dinare, Kleka, Lovćena, Plješevice, Vršačkog brega, Velebita i Avale. I na ovaj način, Branko je, kao u svom "Brankovom kolu", okupio na jednom mestu razne krajeve u kojima je živeo naš narod. I baš stihove iz "Đačkog rastanka" smo mi, idući šumskom stazom ka Brankovom grobu, mogli da pročitamo na tablama duž staze. Da li će one i sada posle obnove biti restaurirane i vraćene na svoje mesto, ne znamo, ali čekamo 1. jun pa ćemo videti.
Stihovi pesnika duž staze
Ova staza koja se trenutno radi je, inače, vrlo jednostavna, duga svega 937 metara, sa ne tako strmim ni usponom - sa 167 mnv na 295 mnv. Sve vreme staza prolazi kroz gustu šumu hrasta i belograbića, kao i drugih najrasprostranjenijih vrsta drveća koje rastu u ovom nacionalnom parku. Pored stihova poznatog pesnika, u vreme našeg obilaska, na informativnim tablama usput mogli su se pročitati i opisi biljaka sa ovog podneblja. Nadamo se da će te table svakako opet biti tu, ali u boljem stanju nego kad smo mi bili i svakako u stanju koje bi dolikovalo ovakvom pesniku i ovakvom mestu, ali... kažu da je stanje u prošlosti bilo i lošije.
Kažu da su neprijatelji tokom Drugog svetskog rata čak i rušili spomenik, a potom je obnovljen. Pre više od decenije, ovo mesto je, zaslugom jednog od karlovačkih đaka, prof. dr Miodraga Radulovačkog sa Univerziteta Ilinois u Čikagu, obnovljeno, ali očito ga je opet načeo zub vremena. Ili nepažnje.
Posetioca tokom naših odlazaka je još i bilo, ali uglavnom starijih, kojima ovaj uspon i nije delovao naivno, pa su se na ponekoj klupici ili stepenicama usput malo i odmarali.
Iako je put do groba i spomenika Branku Radičeviću prilično jasan, da vam se ne bi desilo, kao nama prvi put, da ne primetite stazu ka vrhu, evo detaljne smernice, pa kada se staza završi, da znate kuda treba da idete. Mada, verujemo i nadamo se da će dotad biti postavljeni i neki novi znaci i usmerenja.
Ali evo kuda ona inače vodi. Kad prođete onu rampu kod koje ste ostavili automobil, sa leve strane ćete naići prvo na statuu Branka Radičevića, a od nje levo je i restoran Brankov čardak. Mi sad tu nismo svraćali, pa ne možemo da ocenimo objekat, ali da je zgodan za predah posle šetnje, sigurno jeste. Kad krenete od Čardaka nalevo, Brankova staza vam dođe odmah sa desne strane. Nemojte da vas jedna široka staza pogrešno odvede i dalje levo, duboko u šumu, gde niti je uređena staza, niti ćete tako stići do Brankovog groba. Dakle, čim vidite tablu Brankova staza, odatle krenite, što bi se reklo, oštro nadesno, uzbrdo, i pratite markaciju na drveću (u obliku srca je). Posle 15-ak minuta (nekima i pola sata - zavisi od kondicije), stići ćete na odredište. Tamo vas čekaju i klupe za predah, a oni sa više kondicije i vremena odavde mogu da nastave i stazom do Manastira Grgeteg. Mi tu stazu nismo ispitali i samim tim je ne savetujemo, niti znamo kakva vam je kondicija za nju potrebna.
Početak staze ka Planinarskom domu Stražilovo (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Možete i do Planinarskog doma Stražilovo
Ali zato, ako biste još malo planinarenja po Fruškoj gori, savetujemo vam da se spustite do statue Branka Radičevića u podnožju, a onda produžite još malo pravo, pa onda stazom levo. To je zapravo staza koja kreće od rampe gde ste se parkirali, i njome idete samo pravo, do jednog račvanja puta, ali onda pratite oznake ka stazi desno uzbrdo, ili već zamolite nekoga od posetilaca da vas usmeri ka Planinarskom domu Stražilovo. Kad to račvanje prepoznate, staza do samog doma je vrlo jednostavna. Mi to skretanje nismo prepoznali u startu, ali nam je ovde pomogao čak Google maps koji nas je usmerio desno. I od te lokacije do vrha čekalo nas je oko 1,7 km.
Iako oznake na toj stazi nisu bile toliko brojne, staza je zaista jasna i dobro uočljiva. A na vrhu, u dvorištu planinarskog doma, pored nekolicine rekvizita u parkiću za decu, čeka vas i kafić i prilika da predahnete.
A onda na gozbu u Sremske Karlovce
Ako ovde ne želite da se zadržavate, povratak do podnožja je svakako brži, a odatle do Sremskih Karlovaca deli vas samo nekoliko minuta, odnosno 4 km vožnje. E tamo ćete već možda imati problem da nađete parking. A tu nemamo nikakav savet, osim da kružite dok ga ne nađete. Naći ćete ga svakako, samo nekad pre, nekad kasnije.
To isto važi i za mesto u nekom od restorana u pešačkoj zoni. Pogotovo ako pratite preporuke sa interneta, pa biste baš na određenom mestu da probate lokalni specijalitet - dimljenu butkicu u sosu sa renom (nešto slično specijalitetu u Pragu), ili punjeni ćureći file ili već neke druge, za vojvodinu tipične đakonije sa testeninom. Kuglof često nismo imali sreće da nađemo, osim na retkim tezgama u okviru Karlovačke berbe grožđa, ali zato bermeta ima u izobilju. I na tim tezgama, i u restoranima, a i u vinarijama u centru. A možda ne znate podatak koji tamošnji vinari često navode – baš tamošnji bermet se nalazio, kažu, na vinskoj karti Titanika.
Karlovačka gimnazija (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) E kad ga degustirate i kad napunite stomake – ali nemojte preterivati - sigurno je da će vam se povratiti snaga za još malo šetnje po Karlovcima. Saborna crkva, Karlovačka gimnazija, Patrijaršija, Bogoslovija, česma Četiri lava – samo su neke od atrakcija u centru Sremskih Karlovaca koje vas čekaju. Za ovu česmu kažu jedni da ako u nju ubacite novčić i poželite da se vratite, to će vam se sigurno ostvariti. Drugi kažu da za to treba da popijete malo vode sa česme. Ne znamo šta je od toga zaista efikasno, ali evo mi se Sremskim Karlovcima i te kako rado vraćamo.
Česma Četiri lava - verovanje da ko popije vode ili baci novčić, vraća se u Sremske Karlovce (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) I željno iščekujemo, kad sledeći put dođemo do Stražilova, da nas tamo sačekaju i neke nove, osvežene table i zaista reprezentativnija staza nego što je bila prilikom naše posete.
I da nas duž staze opet sačekaju neki od Brankovih stihova:
"Brže, braćo, amo, amo,
da se skupa poigramo..."
Danijela Stanimirović-Gavrilov