Ideja za aktivan dan u prirodi - Od Notr Dama do Meteora, ali knjaževačkih (FOTO)

Tačnije, otkrivamo vam tri destinacije, od kojih se jedna nalazi na putu Kalna-Knjaževac, u selu Donja Kamenica, druga je sam grad Knjaževac, poznat i kao "Srpska Venecija", a treća su "Knjaževački Meteori", odnosno klisura Ždrelo u blizini ovog grada.

No, idemo redom. Ukoliko sa Stare planine krenete u pravcu Knjaževca, recimo od vodopada Bigar koji je jedan od popularnih lokaliteta za turiste u ovom kraju, na oko 20. kilometru od Bigra u pravcu Knjaževca naići ćete na selo Donja Kamenica. Za one koji se spuštaju iz pravca Babinog zuba, na ovo selo ćete naići posle 15 km vožnje od Kalne. E u tom selu se nalazi, kako kažu, a zaista tako i deluje - najneobičnija crkva u našoj zemlji. Neki je zbog njenog izgleda zovu "Srpski Notr Dam", a zapravo njeno tačno ime je Bogorodičina crkva. Ma koliko da smo se trudili da što više informacija saznamo o tome odakle uopšte ovakav stil gradnje u ovim krajevima, ono na šta smo naišli su samo pretpostavke. Na sajtu Turističke organizacije Knjaževac navedeno je da ju je podigao nepoznati vlastelin početkom 14. veka. Neki drugi izvori navode da je podignuta možda čak krajem 12. veka, ali u većini izvora se pominje da je to bilo ipak u 13. ili 14. veku. Svakako, nezavisno od vremena njene izgradnje, ona već dugo svojom zanimljivom arhitekturom i freskopisom privlači brojne istraživače. Neki od njih tvrde da je ktitor obnove crkve i živopisanja gospodin Belaur - Bela Uroš, brat despota i budućeg cara Mihajla Trećeg Šišmana, a po drugima, sagradio ju je Mihajlo Anđelović, veliki vojvoda despota Lazara Brankovića.

Kako budete ušli u selo Donja Kamenica iz pravca Stare planine i prilazili mostu koji vodi ka njoj, ona će vam se, iako malena, još iz daljine ukazati. I koliko god da vam u ovom tekstu napomenemo da je manja uživo nego što izgleda na fotografijama, sigurni smo da ćete biti iznenađeni njenom skromnom veličinom. Ipak, njen neobičan izgled će vas svakako osvojiti. Sa svoje dve uzdignute kupole, nekako bi se pre mogla zamisliti na severozapadu Evrope nego ovde, usred malenog običnog srpskog sela.

Ono što nas je posebno zaintrigiralo je to što su na gotovo svim freskama oštećena lica i oči svetaca. Jedna od pretpostavki koju smo saznali jeste da su oštećenja nastala u vreme turske vladavine, a druga je da su ta oštećenja posledica paganskih obreda. Naime, ovde su nekada postojala verovanja da će se osobama oštećenog vida, koje se ovde dovedu, vid biti vraćen ukoliko se ošteti lice na fresci. Bile ovo tačne informacije ili ne, svakako se nadamo da se sa tim paganstvom završilo i da ovu crkvu više niko neće uništavati. Štaviše, nadamo se da će, nasuprot tome, u budućnosti ovde biti uložena neka sredstva kako bi se crkvi vratio nekadašnji sjaj.

Ona danas predstavlja kulturno dobro Srbije i, kako se navodi na sajtu TO, najvredniji spomenik Eparhije timočke, a neke od njenih fresaka jedinstvene su u srednjovekovnom slikarstvu.

Ukoliko slučajno u vreme vaše posete crkva bude zatvorena, na njoj ili na stubu ispred, obično stoji papir sa brojem telefona osobe koja bi vam crkvu mogla otvoriti da je pogledate, a kada završite obilazak, predlažemo da nakon toga produžite u Knjaževac, od kojeg vas odavde deli oko 13,5 km i oko 20 minuta vožnje.

Najpoznatiji među njima je Kameni most u centru grada, koji je 1913. godine projektovao inženjer Borivoje Radenković i koji je, sa rasponom od 30 m, u to vreme bio najveći most te vrste u Srbiji. Ovaj, rođeni Knjaževčanin učestvovao je i u izgradnji drugih mnogih važnih objekata u Srbiji, a jedan od njih je Crkva Svetog Marka u Beogradu. A pored ovog kamenog mosta u Knjaževcu, tu su i Drveni, Beli, Most ljubavi itd., pa ako se nađete ovde, predlažemo da to i ovekovečite fotografijom pored bar jednog od njih. Kao i pored Stare čaršije, drugog najprepoznatljivijeg dela Knjaževca.

U jednoj od publikacija Turističke organizacije Knjaževca kažu da je 1910. godine, putujući na istok, čuveni arhitekta Le Korbizje (Le Corbusier) posetio Knjaževac i, inspirisan slikovitošću ulica i arhitekturom grada, napravio je crtež Knjaževca u tehnici Van Goga, a ovaj dokument se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.

Inače, kažu da Knjaževac počiva na katakombama koje su izgradili Turci radi svoje bezbednosti, a nekada se ovaj grad zvao Gurgusovac, po golubovima "gurgusanima" (Columba palumbus). U svojoj istoriji Knjaževac je bio poznat i po ozloglašenoj Gurgusovačkoj kuli, zatvoru za protivnike tadašnjeg režima. "Srpsku Bastilju", kako su je mnogi zvali, srušio je i zapalio Miloš Obrenović 1859. godine, a u njegovu čast, kako se navodi na sajtu Turističke organizacije, meštani Gurgusovac prozvaše Knjaževac.

Danas se ova varoš smatra gradom vinograda i kvalitetnih vina, tako da predlažemo i degustaciju u nekoj od vinarija u okruženju, kao i posetu Zavičajnom muzeju, Kući Ace Stanojevića, arheo-etno parku, Tubižnici itd.


A ovaj put, odnosno staza ka vidikovcu kod krsta kreće od izvora koji se zove Božja trpeza. Veruje se da je voda sa ovog izvora lekovita i da ima blagotvorno dejstvo na vid, a ako u to ne verujete, ovde se svakako možete osvežiti i umiti - sigurno će vam prijati. A onda odatle produžite betonskim stepenicama ka crkvi, a potom stazom ka vidikovcu na vrhu klisure Ždrelo. Jedno desetak, 15 minuta trebaće vam da dođete do vrha i pred vama će se ukazati pogled koji mnogi smatraju jednim od najlepših u Srbiji. Uostalom, imate ga i na fotografijama, pa prosudite. Prema geološkoj karti Republike Srbije, ova klisura je usečena u glinovite krečnjake i glince iz perioda donje krede, a starost stena procenjuje se na oko 100 miliona godina. Sama klisura je dugačka oko 300 m i kada je pogledate izbliza, postaje vam jasno zašto je porede sa onim grčkim Meteorima.

Crkva je, kažu, otvorena tokom cele godine, a tako je bilo i sada. Ovde možete nakratko zastati i odmoriti se, a onda nastaviti uspon ka vrhu litice, koji je tu, maltene iza ćoška.

A kad se dođe na vrh - e tu nema dalje, i u bukvalnom i u prenesenom značenju. Pogled je takav da ćete imati utisak da se nalazite na krovu sveta. Skoro pa da pogledom možete dosegnuti i do Stare i do Suve planine i Sićevačke klisure i... Na koju god stranu da se okrenete, od pogleda zastaje dah. A posebno je neverovatno što vam deluje da ste toliko visoko, a u stvari ste se popeli najviše 80 metara - kolika je, kažu, visina klisure. Inače, krst koji se ovde nalazi postavljen je i osveštan na Vidovdan 2012. godine. A ova litica na koju je postavljen zove se Devojački ili Momin kamen, kako predanje kaže - po devojci koja je sa oštre stene skočila u smrt bežeći od Turaka koji su hteli da je obesčaste.

Predanje, takođe, kaže da je u jednoj od brojnih pećina klisure Ždrelo - Markovoj, odmarao niko drugi nego Kraljević Marko i njegov verni Šarac. U ovoj klisuri su pronađeni i ostaci rimskog žrtvenika, a kažu da se na brdu Kulinje (na jednoj strani klisure) vide zidovi i temelji starog grada sa kulom. Do današnjeg dana, i pored silnih istraživanja, ne zna se ni kada je sagrađen ovaj grad, ni u koje svrhe. Pretpostavlja se da potiče iz vremena vladavine cara Justinijana, koji ga je izgradio u odbrambene svrhe.