Kompanija
Armont na tržištu je gotovo 18 godina sa ciljem da "pravi lica zgrada" - projektujući, proizvodeći i montirajući fasadne obloge različitih tipova. Brojni uspešni projekti u zemlji i inostranstvu učinili su da kompanija postane sinonim za inovativna i efikasna rešenja u oblasti inženjeringa i montaže aluminijumskih, staklenih i čeličnih konstrukcija.
Veliki broj stambenih i poslovnih zgrada, trgovinski, industrijski i sportski centri nose potpis Armont-ovih projektanata, arhitekata i montera. Kvalitet, efikasnost, sigurnost i odgovornost su četiri ključne reči njihove poslovne filozofije.
Reputaciju štite novim uspesima i ambicioznim projektima, ulaganjem u najsavremeniju tehnologiju i nova znanja.
O usponu kompanije, sa posebnim osvrtom na projekat Sava Centra, razgovarali smo sa generalnim direktorom Dejanom Slavuljem. Podelio je s nama i svoje viđenje poslovnog okruženja, kada je reč o branši, osvrćući se na učestvovanje na tenderima i nelojalnu konkurenciju. Preneo nam je i svoje viđenje razvoja domaće privrede i uloge dualnog obrazovanja. Saznajte i koliko se zakonska regulativa primenjuje pri izgradnji, kao i to da "zelena " gradnja ponekad i nije sasvim "zelena".
Armont poseduje, još malo pa, 18 godina iskustva u poslu. Kada se osvrnete na ovaj period, kako su izgledali počeci, a kakva je situacija sada, kada govorimo o branši? Vidite li napredak i da li još nešto može da se promeni?
- Kada govorimo o oblasti našeg poslovanja projektovanja, proizvodnje i montaže fasadnih sistema i bravarija, u pogledu tehnologija i materijala stvari su se dosta menjale i razvijale na bolje tokom prethodnih 18 godina. Međutim, ako govorimo o samom biznisu, situacija je po mnogo čemu nepromenjena - neuređena i nezahvalna.
Oblast kojom se bavimo je veoma odgovorna, podrazumeva da postoje bezbednosni i kvalitativni kriterijumi koje je neophodno ispuniti kako bi određeni objekat trajao i bio bezbedan za njegove korisnike. Nažalost, sve je pretežno bazirano samo na ceni, koja jeste bitan faktor, ali ne sme biti jedini. U odabiru najpovoljnije finansijske ponude potrebno je i dosta znanja sa obe strane, jer mnogo faktora utiče na njeno formiranje, od kvaliteta samih proizvoda, sposobnosti i iskustva celog tima koji je uključen od projektovanja do montaže, ali i same tehnologije proizvodnje.
Uglavnom se nešto od navedenog, ili više stavki, zanemaruje, bez kvalitetne komparacije, a ishod nam je dobro poznat - pregršt nezadovoljnih klijenata, loš kvalitet koji sa sobom nosi reklamacije, usponi i padovi mnogih firmi.
Sve to zajedno čini da ne postoji realan razvoj privrede, jer nema profita.
Kvalitet je jedna od četiri ključne reči poslovne filozofije Vaše kompanije, a ujedno se trudite da budete konkurentni i cenama. Šta od ova dva odnosi prevagu na tenderu, šta bi trebalo da bude presudno?
- Tokom skoro dve decenije postojanja i poslovanja kompanije Armont, do današnjeg dana nam se nije desilo da smo posao dobili, a da nismo bili finansijski najpovoljniji u trenutku izbora. Mađutim, važno je da napomenem da biramo "takmičenja" na kojima ćemo učestvovati i do sada je na tim poslovima i kvalitet bio veoma važna stavka pri odabiru i donošenju odluka. Mislim da je po tome Armont i poznat - tamo gde smo mi, očekuje se najbolje u svakom segmentu obavljenog posla.
Razumljivo je da svi žele kvalitet po najpovoljnijoj ceni, ali na nama je odgovornost da kvalitet branimo do krajnjih granica, do kojih je i druga strana spremna da ide. To nam nalažu etika i struka. Mislim da je tu ključ, da i druga strana bude dovoljno informisana i svesna da određeni kriterijumi moraju da se ispune zbog dugotrajnosti i bezbednosti objekta i njegovih korisnika, ali i da naši konkurenti zauzmu isti stav.
Za kompaniju Armont kvalitet je presudan. Na njemu je izgrađena naša reputacija, i na tržištu smo poznati kao firma koja može. Ako se sumnja u neki projekat, misleći se na mogućnost njegovog izvođenja - Armont sigurno može. Da bismo to postigli, radimo na sebi kontinuirano. Kontrolišemo svaki segment poslovanja, samokritični smo i menjamo ono što nije dobro pre nego što drugi to i primete. Razvijamo se i konstanto insistiramo na novim znanjima, tehnologijama, materijalima. Armont nije slučajno izbor najboljih.
West 65
Kako biste ocenili tržište na kojem poslujete? Postoji li nelojalna konkurencija?
- Nakon mnogo godina rada, više nismo sigurni šta sve spada u nelojalnu konkurenciju, a ima je na svakom koraku. Razlog tome je što je gotovo svima dozvoljeno da rade sve, bez prethodne provere mogućnosti, stručnosti, kredibilnosti, rezultata prethodnog rada. Dakle, kao što sam već pomenuo, tržište je jednostavno neuređeno i nezahvalno za poslovanje.
Koliko se primenjuje zakonska regulativa pri izgradnji objekata? Zbog čega je to važno?
- Moram da istaknem da zakonskih regulativa ne manjka, iako uvek može bolje, ali se postavlja pitanje njihove primene, kontrole i sankcija. Trenutna situacija je takva da se regulative mogu lako zaobići, i to bez ikakvih posledica po izvođače. Veliki broj firmi razmišlja jedino o tome kako će se na poslu naplatiti. Da li će fasada na objektu biti izvedena adekvatno i po svim standardima, da li će posle nekog vremena ona da curi, da li će biti potrebna rekonstrukcija - to su pitanja o kojima niko ne razmišlja.
I tu ne mislim samo na izvođače. Nekada su investitori fokusirani samo na to da se objekat što pre završi, a prostor rasproda ili izda u zakup. U momentima odabira izvođača, kao i realizacije radova, ne razmišlja se o održavanju objekta i koliko ono košta, dugotrajnosti ali ni posledicama koje je kasnije nemoguće sanirati ili u krajnjoj liniji veoma teško. Jer, kako naša poslovica kaže - ko ne plati na mostu...
Često se pominje pojam "zelene gradnje" kao trenda koji se odnosi na ekološku odgovornost tokom životnog ciklusa zgrade - od projektovanja, gradnje, do rušenja. Da li je u praksi zaista tako?
- Zelena gradnja je samo lep pojam koji svi vole da koriste, a da zapravo nisu sigurni šta on u stvari znači. Smatram da je domaće tržište daleko od toga. Oni koji i sprovode u delo "zelenu gradnju" rade to na minimumu zahtevnosti, da bi se ispoštovala forma i stavio neki lep "sertifikat" koji se može koristiti u marketinške svrhe.
Međutim, ne sagledava se krajnji ishod, jer kada bi se ispoštovali svi kriterijumi u celosti, kako bi zaista trebalo da bude, to iziskuje mnogo veća finansijska sredstva, koja je malo ko spreman da izdvoji. Kako sam već i pomenuo, ovde se ne poštuju ni mnogo elementarnije stvari pri izgradnji objekata, kao što su kvalitet, stručnost, mogućnosti i slično. Dakle, do prave zelene gradnje treba mnogo, ali pre toga bi trebalo da naučimo da hodamo, pa tek onda da trčimo.
BIGZ
Građevinska industrija suočava se sa nedostatkom radne snage, a ujedno i sa visokom cenom rada. Vidite li dualno obrazovanje kao moguće rešenje?
- Pitanje nedostatka radne snage nije vezano samo za nas, već i šire, i obuhvata i važna sociološka pitanja. Što se tiče naše oblasti rada, kada govorimo o kvalifikovanim radnicima sa III ili IV stepenom stručne spreme, nemamo obrazovne profile po školama koji obuhvataju tu grupu zanimanja. Pre svega mislim na metalsku struku, bravare, zavarivače i slično. Paradoksalno, ti profili polako izumiru, a njihova potražnja raste. Razvijanjem i napredovanjem tehnologije logično je da nestaju profili kao što su kovači i livci, jer za njima više nema potrebe, ali za ovom prvom grupom i te kako ima.
Program dualnog obrazovanja je pokušaj da se ovakav problem reši, ali nažalost, on nije dobar. Retko ko o tome govori, ali činjenica je da se veoma mali broj kompanija uključio, bar iz ovog našeg "okruženja". Možda je u unutrašnjosti malo drugačija situacija.
Razlog tome je veliki nesklad između onog što se od kompanije očekuje, a što joj se za uzvrat nudi. U okviru ovog programa, kompanije potpisuju ugovore o pristupanju, snose troškove edukacije učenika što, naravno, nije problem, ali nemaju nikakvu sigurnost da će ti isti đaci sutra želeti da zasnuju radni odnos sa kompanijom, te nema nikakve uslovnosti.
Mladi su danas veoma slabo zainteresovani, pogotovo za neke bazične delatnosti kao ova u kojoj smo mi. Potrebno je uložiti veliki napor da ih zainteresujemo da prate ono što pokušavamo da ih naučimo, pri čemu to u dosta slučajeva traje veoma kratko, a onda nakon toga sledi dodatni napor da ih posle škole privolimo da dođu da rade kod nas. Jedini uslov da u tome uspemo je da im ponudimo ogromne plate za njihovo, u tom trenutku, "nulto" znanje, pa da u novom periodu našeg dokazivanja pred njima stvorimo novog, kvalifikovanog radnika. A onda se pitamo ko tu zapravo upravlja procesima.
Kako vidite ulogu države u razvoju domaće privrede?
- U poslednjih nekoliko godina, dobri đaci, oni koji uče i daju rezultate, nazivaju se "štreberi", sa negativnom konotacijom. Većina dece se trudi da ne dobije taj epitet, znanje nije na ceni, i dobra deca ostaju bez ikakvih stimulacija i podstreka za dalji razvoj i napredak. Zato stvari treba postaviti drugačije.
Hajde da počnemo od pitanja "Ko to može/zna/ume?". Pitanjem ste dali šansu svima, a oni koji znaju podići će ruku sami. Dobru decu koja daju tačne odgovore ćemo nagraditi, i time ih podstaći na dalji razvoj i napredak. Na taj način ćemo stvarati ljude koji sutra mogu promeniti svet.
Sada sve to prenesimo i na privredu. Potrebno je podsticati zdrave kompanije, one koje kvalitetno rade, umeju, imaju kapaciteta, kompanije koje su se već dokazale i pokazale. A kada stignu rezultati, tada počinje da se generiše dobra energija, najbolji okupljaju najbolje oko sebe, pravi se razlika i kvalitet raste. Sve to zajedno doprinosi rastu profita. Ako imate niske cene, nema profita, a samim tim nema razvoja.
Zaključak je da je neophodno da se bavimo "dobrim đacima", onima koji ne ometaju nastavu. Hajde za početak da krenemo od toga.
Kompanija Armont ima izuzetan portfolio projekata. Da li bi ste neke od njih posebno istakli i zbog čega? Na kojim projektima trenutno radite, a šta je u planu?
- Kada sagledam godine koje su iza nas, sa ponosom mogu da kažem da su ispunjene sjajnim projektima različitog obima, od kojih su neki od velike istorijske i kulturološke važnosti, kao npr. zgrada BIGZ-a, Palata Pravde, Beograđanka i slično. Svi oni nose lepu priču i sećanja na strast koju smo u Armontu uložili u njihovu realizaciju. Imali su veliki značaj, pružali su nam novu vrednost i peli smo se korak po korak ka nekim visinama, gde se danas možda i nalazimo.
Nekada smo želeli da uspon ide brže, ali danas shvatamo da je išao baš kako treba, strpljivo i polako, vodeći nas ka jednom od najznačajnijih projekata koje smo realizovali - Sava Centar. Mislim da niko od nas nije mogao pre 18 godina da pomisli da ćemo mi biti zaduženi za rekonstrukciju jednog od najznačajnijih kulturnih i istorijskih lica Beograda.
Sava Centar je obeležio život svakog pojedinca kako u Srbiji, tako i u regionu. To je jedini objekat u našoj karijeri gde je naručilac posla, osim investitora, kompanije Delta, bilo i kompletno javno mnjenje, i to ne samo stručno. Zato je ovaj projekat za Armont prvi put proizveo jedan nov zadatak: ne razočarati očekivanja.
Bilo je veoma izazovno vratiti ga na više od onog što je nekada bio, uzevši u obzir sve tehnološke mogućnosti koje danas imamo. Ako je prethodni trajao četiri decenije, "novi" Sava Centar mora da traje i duže od toga. U njega smo implementirali savremene materijale i tehnologije, kako bi odgovorili na sve projektne zahteve, kako za spoljnu fasadu, tako i za veliki procenat same unutrašnjosti objekta, koji su obuhvatali i energetsku efikasnost.
Nakon dve godine, više od 4.000 radnih sati i preko 20 naših najboljih stručnjaka utkalo je u njega svo znanje, strast i ljubav. Kada jednom postaneš deo takve predstave, ne možeš da se ne saživiš sa glavnim likom. Mislim da još uvek nismo svesni šta smo postigli, i za sada samo uživamo. Tamo gde arhitektura čuva istoriju i kulturu jednog vremena, zadatak Armonta je da je obnovi.