Da li je pametno živeti u pametnom gradu?

Kroz istoriju se pokazalo da velike tehnološke promene, a pametni gradovi to jesu, izazivaju otpor kao i kontraverzne reakcije i mišljenja.

Bez obzira kog ste stanovišta, neosporna je činjenica da je tehnologija uvek bila kritična sila u evoluciji različitih civilizacija i nas kao vrste u celini. Od organizovanja u prve naseobine, izuma točka, preko prve industrijske revolucije do danas, tehnološki razvoj je pratio razvoj našeg društva i uticao na način kako živimo, na zgrade u kojima živimo i radimo, i urbani prostor kao ravan u kojoj se odvija naša svakodnevica.

Život se danas odvija brzo, brže nego ikada ranije. I pored toga, u velikim gradovima protok ljudi i saobraćaja često je usporen zbog načina na koji su oni organizovani.

Kako urbanizacija, industrijalizacija i potrošnja rastu i pritisci na životnu sredinu se povećavaju. Sve to, vrlo direktno utiče na nas i sadržaj kojim je ispunjen svaki naš dan.

Pametni gradovi, i oni koji teže da to u bliskoj budućnosti postanu, integrišu tehnologiju tako da čitavo urbano okruženje učine humanijim.

Zahvaljujući pametnim telefonima i aplikacijama pametnih gradova, menjaju se životi građana i način na koji gradske službe sa njima komuniciraju. Osim što im pružaju bitne informacije otvaraju se i za dvosmernu komunikaciju.

Mogućnost građana da komuniciraju sa gradskim vlastima svoja mišljenja, probleme i utiske čine gradove fleksibilnijim i odgovornijim, pa se kvalitet života menja u mnogim segmentima: sigurnost, zdravlje, kvalitet životne sredine i vazduha, energetska efikasnost, društvena povezanost i građanska participacija, troškovi života i sl.

Imati prave informacije u pravo vreme je naravno bitno, ipak pametni grad nije sveden samo na instaliranje digitalnih aplikacija koje obezbeđuju bolju informisanost. Zahvaljujući ovoj tehnologiji moguće je prikupiti velike količine podataka u realnom vremenu koje treba da posluže pri donošenju boljih odluka koje će dodatno da unaprede svakodnevicu.

I pored svih očiglednih prednosti, dosadašnja iskustva su raznolika. Uspeh uvođenja i funkcionisanja ove tehnologije zavisi pre svega od nasleđenih infrastrukturnih sistema, regulative, ali i početnog polazišta.

Razvijene zemlje nisu u prednosti kada je reč o uspostavljanju pametnih gradova kao standardnog principa za organizovanje života u gradovima. Naprotiv, često imaju velike probleme sa promenama regulative i čvrsto postavljenim sistemima. Uključivanje nove tehnologije u takve sisteme može da bude veliki izazov.

Srbija je relativno nova u primeni ovih tehnologija. Na prvi pogled to možda deluje kao nedostatak, u stvari je glavna prednost da se pametni gradovi uvedu brzo i efikasno - zbog sistema koji može da se gradi i nadograđuje i regulative koja se razvija paralelno tako da na jedan praktičan način isprati njihovo uvođenje.

Osim tehnologije i regulative, pravovremena, nesmetana i nesebična razmena znanja i iskustava takođe je bitan faktor uspeha u implementaciji.

AIGO je kompanija koja poboljšanje uslova i standarda okruženja u kome posluje vidi kao bitan deo svoje misije. Nju ostvaruje kreiranjem inovativnih hardversko-softverskih rešenja koja unapređuju poslovanje velikog broja kompanija i aktivnim deljenjem znanja i iskustava iz različitih oblasti IT industrije. Organizovanjem panel diskusija i drugih sličnih inicijativa sa predstavnicima državne administracije i vodećim ekspertima iz IT zajednice edukuje tržište kako bismo zajedno stvorili uslove da na pametan način živimo u pametnim gradovima.