Budućnost je stigla - Čemu služi Državni data centar?
Šetnja od šaltera do šaltera i borba sa hrpom papira mogla bi uskoro da postane prošlost za građane Srbije. Iako ovaj scenario zvuči pomalo nadrealno, izgradnjom Državnog data centra u Kragujevcu čini se da smo korak bliže ostvarenju. Početkom jula 2019. počela je njegova gradnja, a vrednost investicije u prvoj fazi je 30 mil EUR. Prema planu, trebalo bi da radovi budu završeni do leta 2020.
Državni data centar u Kragujevcu biće u potpunosti u vlasništvu Republike Srbije, imaće maksimalni kapacitet od 1180 REK ormana, što je više od 5 puta od postojećeg Data centra u Beogradu. Data centar u Kragujevcu će biti spreman da ispuni i najviši tehnički standard pouzdanosti Tier 4.
Zašto se gradi Državni data centar?
Osnovna ideja osnivanja Državnog data centra je povezivanje baze podataka od značaja za funkcionisanje državne administracije u jednu, centralizovanu bazu. Na to je ukazala i premijerka Ana Brnabić prilikom početka gradnja data centra u Kragujevcu.
- Ovo je infrastrukturni projekat od nacionalnog značaja koji će obezbediti sistemsku i bržu izgradnju informacionih sistema elektronske uprave, efikasnije povezivanje različitih baza podataka i razvoj različitih usluga eUprave za građane, za privredu i za državu - rekla je tada Brnabić
Zapravo, cilj postojanja Državnog data centra jeste da građani celokupnu komunikaciju sa državnom ili lokalnom samoupravom mogu da izvrše preko interneta ili mobilnog telefona.
Data centar će doprineti neometanom i pouzdanom radu usluga elektronske uprave, bezbednom čuvanju podataka iz registara, kao i razvoju budućih usluga. Na taj način unaprediće se rad javne uprave što će ubrzati procedure i
pojednostaviti svakodnevni život građana i poslovanje privrede.
Komercijalni korisnici
Državni data centar biće ujedno i regionalni centar za čuvanje podataka koji će imati deo namenjen komercijalnim korisnicima. Kompanije IBM, Microsoft, Oracle i Banka Poštanska štedionica već su izrazile zainteresovanost da svoje podatke čuvaju u ovom centru.
Za direktora Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Mihaila Jovanovića to je znak da ove kompanije imaju poverenje u ovaj projekat.
- Jedan od najvećih pokazatelja ogromnog regionalnog i svetskog potencijala i visokog tehničkog i bezbednosnog kvaliteta budućeg Državnog data centra u Kragujevcu jeste zainteresovanost svetskih IT giganata za korišćenje komercijalnih kapaciteta ovog centra. Namera nam je da zajedno uspostavljamo i eksploatišemo infrastrukturu unutar Državnog data centra (cloud sisteme, sisteme bezbednosti podataka i dr.) kao i da koristimo nove tehnologije poput veštačke inteligencije, IoT, blokčejna u svrhu razvoja eUprave. Ukoliko bi velike IT kompanije odlučile da otvore svoj data centar u Srbiji to bi bilo od neprocenjivog značaja za dalji razvoj IKT sektora u Srbiji - izjavio je tada Jovanović.
Posle svetskih IT giganta koji bi čuvali podatke u Državnom data centru, nedavno je saošteno da Huawei planira da otvori u Kragujevcu regionalni centar za skladištenje podataka za južnu i jugoistočnu Evropu. Kineski data centar nalazio bi se u zgradi Državnog data centra.
U Evropi Huawei, inače, ima dva regionalna data centra za skladištenje podataka. Jedan je u Nemačkoj, a drugi u Holandiji, dok u ovom delu evropskog kontinenta nemaju takav centar.